Odluka o redovnom služenju vojnog roka od 75 dana za muškarce, kao i dobrovoljnog za žene, biće doneta do 20. oktobra, ako se rebalansom budžeta za to obezbede materijalna sredstva.
Logističke mogućnosti Vojske Srbije su takve da već u martu 2025. može da primi 10.000 regruta na obuku od 60 dana i 15 dana vežbe u približno borbenim uslovima.
Ove informacije iz dobro obaveštenih izvora potvrđuje i najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića posle vežbi specijalnih jedinica Vojske Srbije "Drina 2024", prenose Novosti.
- Razgovarali smo oko vojnog roka i verovatno ćemo doneti tu odluku. Mora da se pokuša i da se sačuvaju ljudi u zemlji, da nam ne odlaze zbog izuzetno, inače, kratkog vojnog roka, koji bi bio obavezan za muškarce, dobrovoljan za žene. Rok od dva meseca plus 15 dana vežbe je nešto minimalno što svako može dati svojoj državi. Kad krenemo od Valjeva do Prijepolja, nemamo više četu vojske nigde, sada ćemo to da menjamo i da obezbeđujemo dubinu rezerve.
Vučić je potvrdio da se već pripremaju objekti za regrute širom Srbije:
- Videli ste kako lepo izgleda kasarna u Loznici, do Sombora, Kladova, Pirota, Surdulice, biće i u Priboju i u Kraljevu.
Foto: www.mod.gov.rs
Vraćanje obaveznog vojnog roka po rečima šefa države znači budžetski trošak od 100 miliona evra, ali će se taj novac vratiti na druge načine.
- Kad, na primer, u Somboru imate 600-700 vojnika, onda morate računati puta tri jajeta dnevno, najmanje, mleka, hleba i svega drugog. To su fabrike za gradove u kojima će da bude. To je novi život u tim gradovima, to je više potrošnje u restoranima, kafanama, u svemu drugom - naveo je predsednik.
Odluka o vraćanju služenja vojnog roka je deo novog koncepta odbrane Srbije donetog uz uvažavanja iskustava naših veterana i sagledavanja aktuelnih ratova.
- Reč je o konceptu totalne odbrane, a on podrazumeva kombinovanu vojsku koju čine profesionalci i aktivna i pasivna rezerva. Iskustva iz savremenih ratova pokazuju da je koncept malih profesionalnih vojski propao, da je nužan povratak principima masovne vojske bez koje je veoma teško obezbediti kontrolu teritorije na frontu i u pozadini. Takva vojska se može dobiti samo obučavanjem širokog sloja stanovništva za odbranu zemlje, a to se najbrže, najbolje i najorganizovanije postiže kroz obavezan vojni rok. Time obezbeđujete popunu vojske, kao kičme odbrane i stvarate bazu za popunu jedinica rezervnog sastava MUP, civilne zaštite, za angažovanje građanstva u svim vanrednim situacijama - objašnjava general u penziji Milorad Stupar, magistar političkih nauka, prvi komandant 72. brigade za specijalne operacije i nekadašnji načelnik Uprave pešadije Vojske Jugoslavije i Vojske Srbije i Crne Gore.
Foto: Zoran Sinko
Naš sagovornik je i predsednik Saveza udruženja boraca Srbije, koje je aktivno učestvovalo u raspravi o vraćanju redovnog vojnog roka.
- Naša skupština je proglasila vojnu neutralnost i to je ušlo u strategijska dokumenta, ali za takav status država mora da ima jaku privredu i sistem totalne odbrane sa odvraćajućom ulogom za eventualnu agresiju. Tak tada diplomatija ima mogućnost da bezbednosne izazove rešava diplomatskim sredstvima. Sistem totalne odbrane daje borbene mogućnosti sa kojima eventualni agresor mora da računa na neprihvatljive ljudske i materijalne gubitke što je faktor odvraćanja - naglašava Stupar.
Koncept totalne odbrane u potpunosti je razrađen 2023, kada je ministar bio sadašnji premijer Miloš Vučević.
- On počiva na nekoliko segmenata: proceni strategijskog okruženja i bezbednosnih izazova i pretnji Srbiji, na iskustvima iz savremenih borbenih dejstava pre svega u Ukrajini, Siriji i Gazi i opredeljenja da smo vojno neutralni. Temelj koncepta je povratak obaveznog služenja vojnog roka, a koliko sam upoznat rešenje o tome treba da se donese do 20. oktobra. Ta odluka zavisi od stanja privrede, ali smatram da je obuka vojnika mnogo jeftinija od rata. Mi veterani osećamo miris baruta u vazduhu i smatram da što pre treba da krenemo sa vojnim rokom, jer su ljudi koji su poslednji završili obuku sada trećepozivci - kaže general Stupar.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno, povodom medijskih objava da će Srbija svoje ratne avione MiG-29 ustupiti Ukrajini, da on nikada u životu to ne bi uradio i da migove "nikome na svetu, ni za šta na svetu, ne bi dao". Ove izjave, ali i nabavku francuskih "rafala" komentarisao je penzionisani vojni pilot Boriša Mandić tokom svog gostovanja u "Info jutru".
Kolika ljubomora vlada u regionu zbog jačanja srpske vojske predvođene vrhovnim komandantom i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, pokazuju svakodnevni tekstovi koji se objavljuju.
Novinar opozicione televizije N1 Veljko Pajović izvređao je srpske vojnike koje je predsednik Aleksandar Vučić sinoć poslužio palačinkama u kasarni u Loznici, rekavši da imaju fizionomije kao iz cirkusa, da je Vučić “čudan” i da je umoran od predsednikovog rejtinga.
Srbija je kupila 12 novih "rafala" za 2,7 milijardi evra od Francuske. Ovu nabavku za Informer su komentarisali penzionisani pukovnik Sreten Egerić i bivši pilot Stevan Ignjatović tokom gostovanja u "Otvorenom studiju".
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno, povodom medijskih objava da će Srbija svoje ratne avione MiG-29 ustupiti Ukrajini, da on nikada u životu to ne bi uradio i da migove "nikome na svetu, ni za šta na svetu, ne bi dao". Ove izjave, ali i nabavku francuskih "rafala" komentarisao je penzionisani vojni pilot Boriša Mandić tokom svog gostovanja u "Info jutru".
Beloruski politikolog Jurij Voskresenski tvrdi da Poljska već počinje da koncentriše vojne rezerve uz granicu sa Ukrajinom i da bi krajnji cilj takvog poteza mogla da bude aneksija Lavovske oblasti.
Nakon poraza Crvenih strasti u timu se ne smiruju, a Nikola Lakić za atmosferu koja mu se ne sviđa odgovornom smatra Radu Đorđević zbog čega se sukobio sa njom.
Despot Đurađ Branković, koji je stolovao u Smederevu, poslednjoj srpskoj srednjovekovnoj prestonici, kraj Dunava je podigao dvor koji grandioznošću i arhitekturom i danas pleni, ali je malo poznato da je bio vlasnik najveće srednjovekovne srpske biblioteke.
Marija Stanković, studentkinja Medicinskog fakulteta u Nišu i kandidatkinja za poslanika na listi Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija, kojoj se preti silovanjem, jer je "ćacikica", do pre nekoliko godina vodila je stravičnu borbu za svoj život i jedva spasila živu glavu.
N. L. (38), vozač automobila koji je, kako se sumnja, u alkoholisanom stanju usmrtio motociklistu iz Lunovog sela Marka T. (21) u teškoj saobraćajnoj nesreći kod Užica, izneo je svoju odbranu tokom saslušanja u policiji.
Tokom protekle noći u Beogradu se dogodilo šest saobraćajnih nezgoda, u kojima je povređeno sedam osoba, od kojih su dve bile pešaci, rečeno je u službi Hitne pomoći.
Državno tužilaštvo opštine Zlatar podiglo je optužnicu protiv muškarca (24) iz Stubičkih Toplica zbog pokušaja nanošenja teške telesne povrede i pretnje drugom mladiću. Prema optužnici, incident se dogodio 26. februara ove godine oko dva sata ujutru u porodičnoj kući u Oroslavju.
Granična policija i Uprava carina pronašle su na Aerodromu Tivat kod dvoje državljana Rusije 26.210 eura, 1.150 izraelskih šekela, veću količinu neprijavljene IT opreme i lekova, nakon čega su osumnjičeni uhapšeni zbog sumnje da su počinili krivična dela krijumčarenje i pranje novca.
N. L. (38), koji je, kako se sumnja, pijan seo za volan i prešao u suprotnu traku gde je usmrtio mladića iz Lunovog sela, odranije je poznat saobraćajnoj policiji.
Beloruski politikolog Jurij Voskresenski tvrdi da Poljska već počinje da koncentriše vojne rezerve uz granicu sa Ukrajinom i da bi krajnji cilj takvog poteza mogla da bude aneksija Lavovske oblasti.
Borbe za Orehov u Zaporoškoj oblasti ulaze u novu fazu u kojoj ruske jurišne jedinice sve češće ne pokušavaju odmah da prodru do ukrajinskih položaja, već prvo otkrivaju vatrene tačke i utvrđenja, prosleđuju njihove koordinate avijaciji, a tek posle vazdušnog udara kreću napred.
Nemački hemijski gigant Evonik potvrdio je veliki rez u poslovanju – do kraja 2029. biće ukinuto oko 3.200 radnih mesta širom sveta, od čega čak 2.150 u Nemačkoj.
Postoje knjige koje se pročitaju jednom i zaborave, ali i one kojima se čitaoci vraćaju godinama, koje se prenose iz generacije u generaciju i čije se stranice iznova otvaraju i dugo nakon što su prvi put objavljene.
Preminuo je Husnija Hašimović, glumac kojeg su čitave generacije gledalaca s ponosom pamtile i obožavale po kultnoj ulozi Merdžana u filmu "Dom za vešanje".
Tajni recept za vrhunski užitak u krevetu ne krije se u komplikovanim pozama niti u udžbeničkim potezima, već u nečemu mnogo jednostavnijem, potpunoj prisutnosti.
Agent veštačke inteligencije kompanije OpenAI u junu je izvršio upad u australijski državni portal sa zdravstvenim podacima i neovlašćeno pristupio fajlovima. To bi mogao da bude prvi poznati slučaj da je agent veštačke inteligencije hakovao neki državni veb-sajt, saopštile su australijske vlasti.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.