Srbija je ekonomski najuspešnija u regionu! Žiofre: Pozitivni pomaci zabeleženi u oblastima privrede, životne sredine, pravosudne reforme...

Geopolitička situacija se promenila i to ne na dobro, ne samo u Evropskoj uniji, već u čitavom svetu, što je uzrokovano brojnim ratovima. Na evropskom kontinentu imamo rusku agresiju koja traje hiljadu dana, imamo krizu na Bliskom istoku i druga ratna dejstva u svetu. Iz tih razloga, EU se fokusira na ona najbitnija pitanja za njene građane, da bi mogla da zaštiti svoje interese i nastavi da igra svoju ulogu na globalnom planu – ističe u razgovoru za "Politiku" šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre, komenatarišući konstataciju da trenutni geopolitički kontekst u Evropi i svetu ne uliva previše optimizma.

Kako se EU prilagođava novonastalim promenama i kako to utiče na proces proširenja?

Upravo zato je neophodno da EU unapredi svoju stratešku autonomiju, svoju ekonomiju učini konkurentnijom. A da bi to postigla neophodno je da učini svoju privredu otpornijom. Drugo važno pitanje je bezbednost i zato se EU bavila i aspektom odbrane, a imamo i proširenje, gde se situacija promenila u odnosu na pre. Sva ova dešavanja dovela su do osećaja hitnosti kada je reč o proširenju i EU se sada mnogo više fokusira na proširenje, kako na Zapadni Balkan tako i na istok. Imamo nove zemlje koje su podnele zahtev za članstvo u Uniji, Ukrajina i Moldavija su dobile status zemlje kandidata i Gruzija želi da se pridruži tome. Sa zemljama Zapadnog Balkana radimo dugo i u proteklih nekoliko meseci imali smo brojne pomake, sa BiH su otvoreni pregovori u martu, Crna Gora je ispunila svoja prelazna merila koja će omogućiti zatvaranje poglavlja, s Albanijom smo otvorili novi klaster. Sve to pokazuje da u ovom trenutku postoji novi zamah za proširenje.

Izveštaj EK o napretku uručili ste predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću ove nedelje. Izveštaj je prilično izbalansiran, ukazuje na određene dobre strane ali i na neke probleme. Kako ga Vi vidite?

Da, ima pozitivnih pomaka, Srbija je nastavila da radi na jačanju svoje privrede, na tome da bude konkurentnija na evropskom tržištu, radila je na smanjenju inflacije... Pozitivni pomaci zabeleženi su i u oblastima kao što je životna sredina, statistika, regionalna politika, nastavlja se sprovođenje pravosudne reforme. Ali, konstatovali smo da napredak nije u dovoljnoj meri postignut u nekim oblastima kao što su mediji, gde se ranije doneti zakoni ne primenjuju u potpunosti, primer toga je neizmenjen sastav Saveta REM-a. Nedovoljan napredak je i u postizanju nezavisnosti u pravosuđu, koje treba da bude prvenstveno zasnovano na zaslugama. U reformi javne uprave i dalje je isuviše veliki broj v.d. stanja na rukovodećim pozicijama. Ovaj izveštaj beležio je stanje stvari u proteklih 12 meseci, a pola tog vremena smo, nažalost, imali vladu u tehničkom mandatu, pa je to uticalo na ovakve rezultate. U narednom periodu se ne očekuju nikakvi izbori, pa s pravom očekujemo da će se rad na reformama intenzivirati. Neophodno je raditi na daljem usaglašavanju sa spoljnom politikom EU, mada se konstatuje da Srbija daje veliki doprinos našim misijima za upravljanje krizama u Africi. Konstatuje se i humanitarna i finansijska pomoć koju Srbija pruža Ukrajini, mi to zaista cenimo. Kada govorimo o usklađenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom, u ovogodišnjem izveštaju stopa usklađenosti iznosi 51 odsto, dok je, recimo, pre tri godine ta stopa usklađenosti premašivala 60 odsto. Ritam napretka biće uslovljen stepenom reformi u tzv. fundamentalnim oblastima, a to su vladavina prava, demokratija, suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala i naravno normalizacija odnosa sa Prištinom.

Predsednik Vučić rekao je prilikom prijema izveštaja EK da će Srbija ispuniti gotovo sve zadatke do 2027. godine. Da li očekujete u narednoj godini veće usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom imajući u vidu specifičnosti srpskih nacionalnih interesa u toj oblasti, posebno kada je reč o sankcijama RF?

Članstvo u EU je stvar izbora, ali u sadašnjim dešavanjima pokazuje se da je to strateški izbor mnogo veći nego ranije. Srbija je više puta isticala da je članstvo njen strateški izbor, to je njen slobodan izbor i važna poruka i mi smo srećni što Srbija želi da pristupi EU. Kada govorimo o usklađivanju sa bezbednosnom i spoljnom politikom, u izveštaju se konstatuje da treba postepeno raditi na tome i to je važna poruka koju svaka zemlja kandidat šalje, jer tim usklađivanjem ona šalje poruku da želi da bude deo zajednice zemalja koje su slobodno odlučile da se udruže, jer su zajedno jače. Geopolitički kontekst je drugačiji i zato i odnos prema Rusiji ne može da bude uobičajen. Znamo da Srbija ima posebne veze sa Rusijom, naročito u sferi energetike ima snažne veze. Ali, kada govorimo o evropskom putu, važno je da Srbija bude više nezavisna i da više radi na energetskoj diverzifikaciji. Radili smo na tome sa Srbijom i jedan od rezultata je gasni interkonektor sa Bugarskom. Neophodno je da povećamo zajednički rad na pitanjima koja će Srbiju dodatno približiti Uniji.

Foto: Miloš Rafailović

Čini mi se da se mnogo više koristi termin približavanje Srbije EU, a mnogo manje članstvo Srbije u Uniji.

Ne, evo da budem jasan, jedini cilj svega je članstvo. Mi želimo da vidimo Srbiju i ceo Balkan u EU, da sedimo za istim stolom i zajedno odlučujemo o našim finansijama, zakonima i svemu drugom.

U izveštaju se konstatuje da se dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje Brisela nastavlja, ali deluje kao da nema previše napretka u razgovorima. Koliko je napredak po ovom pitanju važan u kontekstu pristupanja, ali i Plana rasta?

Prošle godine napravljeni su važni koraci, kao što je Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, tzv. Ohridski sporazum. Sada je važno sprovesti sve obaveze ne samo iz tog, nego i iz svih ranijih sporazuma. U izveštaju se konstatuje ograničen napredak u tome, jedan od primera su registarske tablice ali treba još mnogo toga uraditi, uključujući formiranje Zajednice srpskih opština. Mi sada treba da više insistiramo da se postigne napredak, jer dijalog nema alternativu i to se reflektuje u Planu rasta. Jedan od merljivih pokazatelja napretka je i ispunjavanje ranije preuzetih obaveza koje podjednako važe i za Beograd i za Prištinu, jer normalizacija odnosa će u svom konačnom obliku dovesti do boljeg života lokalnog stanovništva.

Koje mehanizme EU koristi da utiče na Prištinu da konačno formira ZSO, a što je obaveza preuzeta uz garancije Brisela?

Dve strane su potpisivanjem sporazuma preuzele na sebe određene obaveze, obavezale se da će te obaveze ispuniti i one moraju da pokažu svoj kredibilitet u tome. Te obaveze su zato postale i deo evropskog puta dveju strana i matematika je tu vrlo jednostavna. Kada se obavežete da ćete nešto da uradite onda i morate da preduzmete konkretne korake kako biste to i ispunili. Jedan od tih konkretnih koraka jeste i formiranje Zajednice srpskih opština.

Plan rasta za Zapadni Balkan uliva novu nadu u regionu. Kako Vi ocenjujete njegov značaj i koji su sledeći koraci?

Plan rasta je veoma moćan instrument koji će omogućiti brže pristupanje, uneće novu dinamiku u proces s obzirom na pad entuzijazma koji smo videli na Zapadnom Balkanu. Planom rasta želimo da građani osete određene pogodnosti članstva i pre nego što zemlje postanu članice EU. Primera radi SEPA, jedinstvena zona plaćanja u evrima, omogućiće da naknade za novčane transfere između, recimo, Beograda i Beča budu kao kada te iste transfere vršite između Beograda i Novog Sada. Zatim, u slučaju uspostavljanja zelenih koridora smanjiće se vreme čekanja kamiona na granicama, što će dovesti do bržeg izvoza proizvoda, potom pristupanje digitalnom tržištu i digitalni novčanik... To je jedan aspekt Plana rasta, a drugi se tiče jačanja regionalnog tržišta. Videli smo nedavno da je odblokirana CEFTA nizom važnih odluka. Treći aspekt odnosi se na brže sprovođenje reformi i zauzvrat veća finansijska podrška.

Foto: Foto: Masha Bandjur

Početkom oktobra Vlada Srbije usvojila je reformsku agendu koju je EK odobrila?

Ta agenda sadrži spisak reformi koje će, s jedne strane, omogućiti bolje razvijanje ekonomije Srbije, a s druge strane, omogućiće napredak u ispunjavanju merila u procesu pregovaranja. EU je ubedljivo najveći donator i trgovinski partner Srbije, ali kada govorimo o socio-ekonomskom jazu između regiona i Unije, on je ogroman. Zato Plan rasta sadrži i finansijsku komponentu kako bi se taj jaz smanjio. Srbija, iako je ekonomski najuspešnija u regionu i očekuje se da će stopa rasta biti oko četiri odsto, sada je na nekih 45 odsto prosečnog BDP-a po glavi stanovnika u EU. Zato je neophodna finansijska pomoć kroz Plan rasta od šest milijardi evra za ceo region Zapadnog Balkana, a samo Srbija će dobiti oko milijardu i po evra. Sredstva će se isplaćivati kako se bude postizao uspeh u sprovođenju zacrtanih reformi. Taj princip pomoći imali smo za zemlje članice posle kovid krize, gde je finansijska pomoć bila uslovljena realizacijom određenih dogovorenih reformi. Od jedne i po milijarde na koju Srbija može da računa iz Plana rasta, polovina iznosa će biti usmerena na infrastrukturne projekte, dok će druga polovina ići direktno u budžet i Vlada Srbije će sama moći da odlučuje o prioritetima za trošenje tog novca. Prvo avansno plaćanje očekujemo do kraja ove godine.

Stiče se utisak da pozitivna saradnja sa EU kao sa našim najvećim političkim i ekonomskim partnerom i donatorom nije dovoljno predstavljena srpskoj javnosti. Vidite li to kao problem i kako ga prevazići?

Građani Srbije imaju pravo da znaju i treba da znaju kakav je odnos sa EU, koje evropske kompanije dolaze i rade ovde, koliko investiraju... To je deo našeg posla ovde u Delegaciji, ali je i na vlastima i na republičkom nivou i na lokalu da budu proaktivni i objektivni u obaveštavanju građana o odnosu Srbije sa EU, a na građanima je da se pozitivno ili negativno odluče naspram toga. Treba da radimo više kako bi smanjili taj jaz u neinformisanosti.

Procedura za putovanje u EU ista za građane Srbije, SAD i Britanije

Foto: Tanjug

Građane Srbije brine situacija sa novim načinom putovanja u EU, uz dodatnu proceduru, koja otežava život. Možete li nam razjasniti to?

EU je potreban mehanizam kojim će bolje kontrolisati svoje granice i on će se odnositi na sve one zemlje koje su izuzete od obaveza dobijanja viza da bi se putovalo. Procedura je apsolutno ista i za građane Srbije i SAD, Velike Britanije i svih drugih zemalja kojima viza nije potrebna za ulazak u EU. Svako ko putuje u EU moraće da najavi svoje putovanje preko onlajn formulara, prijava će važiti tri godine i naknada će biti simbolična. Neophodno je da imamo i biometrijske podatke za sve koji putuju u EU. Iako je trebalo da ove godine sistem ulaska i izlaska u EU profunkcioniše, on je odložen za, najverovatnije, iduću godinu.

Meka moć Brisela i dalje je snažna

Foto: Reuters

Građani Srbije su prema poslednjim istraživanjima skoro podjednako opredeljeni i za EU i za BRIKS. Da li vas to zabrinjava i opada li generalno meka moć EU?

Mislim da su EU i BRIKS dve različite stvari koje ne možete porediti. EU nudi pristup svom jedinstvenom tržištu i pre samog članstva, to je nešto što ne možete da postignete sa BRIKS-om iz prostog razloga što BRIKS nema jedinstveno tržište, nego biste morali pojedinačno sa svakom zemljom članicom BRIKS-a da pregovarate o pristupu. Spomenuo sam ranije da je izbor da se postane članica EU strateški izbor, koji je sada važniji nego pre. Pored svega navedenog, mi delimo i zajedničke vrednosti – demokratiju, slobodu izražavanja, slobodu medija. S druge strane, kada ste član EU možete da računate i na pomoć drugih zemalja članica kako bi se kompletan razvoj Unije izbalansirao. Kada ste članica EU imate jednaka prava i u procesu odlučivanja o onome što se tiče celokupne EU. Smatram da su građani Srbije suštinski evropski, Srbija jeste u Evropi, a imamo i zajedničku istoriju, iako ponekad i bolnu. Srbi su pomagali da se oblikuje današnja kultura Evrope, nebrojeno puta je Srbija bila i izvor napretka i inspiracija zemljama u EU. Takođe, smatram da imamo istu viziju uloge države. Iako smo usmereni na tržišnu ekonomiju, smatramo da država treba da obezbedi građanima socijalna prava. U drugim zemljama je drugačija situacija. Kada govorimo o mekoj moći EU, mislim da je ona i dalje snažna, uostalom Srbija je deo i te moći koju smo zajedno stvarali.