Vrhunski igrači - tanki treneri... Maradona predvodi listu, a i Srbija ima svog predstavnika!

Dokaz da sjajna karijera ne garantuje trenerski uspeh.

Odavno važi fraza da vrhunska igračka karijera ne garantuje vrhunsku trenersku karijeru. Poznat je slučaj Jirgena Klopa i Žozea Murinja koji su bili "slabi" fudbaleri, a danas važe za najbolje trenere na planeti. Pep Gvardiola, Karlo Anćeloti bili su vrhunski igrači, a sjajne stvari prave i kao trener, ali postoje i suprotni primeri. 

Dijego Maradona

Nažalost, najbolji fudbaler svih vremena svoje nesporno znanje nikada nije uspeo da iskoristi u ulozi trenera. Svoju karijeru počeo je na užarenoj klupi reprezentacije Argentine koju je jedva odveo na Svetsko prvenstvo 2010. godine gde se "gaučosi" nisu proslavili pošto ih je u četvrtfinalu deklasirala Argentina sa 4:0. 

Foto: Reuters

Nakon dve godine saradnje ugovor sa Argentinom je raskinut, a samo par meseci kasnije Maradona je seo na klupu Al Vasla iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ni tamo nije slavni Argentinac oduševio i nakon godinu dana otušao je iz kluba. 

Predvodio je Maradona potom Al Fudžairu, Dorados de Sinaloz i Himnasio La Platu, gde takođe nije imao nikakve uspehe. 

Hristo Stoičkov

Još jedan dobar primer vrhunske karijere i potpunog trenerskog fijaska je Hristo Stoičkov. Najbolji bugarski fudbaler svih vremena i legendarni napadač Barselone takođe je svoju karijeru u ulozi šefa stručnog štaba počeo na kormilu reprezentacije. 

Tri godine je Stoičkov vodio Bugare, ređao raznolike rezultate pre nego što je 2007. godine potpisao za Seltu. U Vigu se zadržao tek nekoliko meseci nakon čega je usledila dvogodišnja pauza. 

Foto: EPAIMAGES

Kao i Maradona - Stoičkov je pokušao svoju trenersku karijeru da oživi u egzotičnim ligama pošto je 2009. godine otišao u Južnu Afriku gde je trenierao Mamelondi Sandaunse, ali se ni tamo nije proslavio. Usledile su dve kratke epizode u Bugarskoj na klupi Liteksa i CSKA Sofije pre nego što je odlučio da batali trenerski posao i uživa u zasluženoj igračkoj penziji. 

Geri Nevil 

Iako je uzorak mali - Geri Nevil savršeno se ukpala u prafil čoveka koji svoje fudbalsko znanje nije uspeo da prenese na druge. Naprotiv, njegova era na klupi Valensije započela je strmoglav pad velikana sa "Mestalje" nakon čega je, logično, rešio da napusti trenerske vode. 

Na početku karijere Geri Nevil je četiri godine radio kao pomoćni trener Roja Hodžsona u reprezentaciji Engleske, a 2. decembra 2015. godine zajedno sa bratom Filom počeo je epizodu u Valensiji. 

Foto: EPAIMAGES

Pamti se ubedljiv poraz od Barselone u polufinalu Kupa Kralja kada su Katalonci savladali Valensiju 7:0, a prilikom otkaza klub je bio na 16. mestu na tabeli sa samo pet bodova izad borbe za ostanak. O njegovoj eri u Valensiji govorio je tadašnji predsednik kluba Pako Polit. 

- Tih 7:0 bio je odučujući momenat u njegovoj karijeri. Niko ne može da izađe iz toga lako. Mnogi igrači očekivali su da će ih "naribati" posle utakmice, ali se to nije dogodilo. To jednostavno ide uz Gerija Nevila, Bio je previše fin da bi bio trener jer se duboko u sebi još uvek osećao kao igrač - rekao je Pako Polit. 

Frenk Lampard 

Početak trenerske karijere Frenka Lamparda je obećavao budući da je već u prvoj godini rada doveo Derbi u plej-of Čempionšipa. "Ovnovi" nisu izborili mesto u Premijer ligi, ali Lampard jeste budući da je dobio poziv Čelsija i ekspresno se preselio na "Stamford Bridž". 

Prva godina potvrdila je da se radi o perspektivnom treneru budući da je mlad tim Čelsija uspeo da umeša u borbu za titulu u Premijer ligi. Sve nakon toga - katastrofa. 

Već sledećeg leta dobio je ogroman budžet, angažovao vrhunske fudbalere i napravio totalnu zabunu u sastavu. Sve je rezultiralo brzim otkazom mada, može se reći, da je imao zasluge u osvajanju Lige šampiona te sezone budući da je na proleće klub od njega preuzeo Tomas Tuhel.

Foto: Reuters/David Klein

Bio je to samo početak Lampardovih muka. Godinu dana kasnije, legendarni fudbaler otišao je u Everton i uspeo da dotuče već uzdrmanog velikana iz Liverpula. Bile su "karamele" na korak od ispadanja iz Premijer lige, a kestenje iz vatre morao je da vadi Šon Dajš. Na Lampardovu sreću uspeo je budući da bi, u slučaju ispadanja iz elite, postao "persona non grata" i u plavom delu lučkog grada u Engleskoj. 

Mladen Krstajić

Kako bismo približili šta predstavlja vrhunska igračka, a katastrofalna trenerska karijera rešili smo da na spisak ubacimo i slavnog srpskog defanzivca, a kasnije i selektora naše reprezentacije Mladena Krstajića. 

Ređao je stručnjak uspehe kao igrač, imao pregršt nastupa u Ligi šampiona, ostavio dubok trag u Partizanu u Bundesligi, a onda pravo niotkuda nakon penzije postao selektor Srbije. "Orlovi" su se tada spremali za Svetsko prvenstvo koje je izborio Slavoljub Muslin, počelo je bajkovito pobedom nad Kostarikom nakon čega je usledio potop. 

Srbija je eliminisana sa Mundijala, potom doživela debakl u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo protiv Ukrajine nakon čega je rastanak bila jedina opcija. 

Foto: Starsportphoto

Imao je Krstajić nakon epizode na kupi reprezentacije kratku eru u TSC-u, ali je uprkos solidnim rezultatima vrlo brzo napustio Bačku Topolu. Nedugo zatim otišao je u Makabi iz Tel Aviva gde se kratko zadržao pre nego što je postao selektor Bugarske. 

Nažalost, tu dolazimo do najslabijeg dela njegove karijere budući da su Bugari ostali bez Evropskog prvenstva, ali je to daleko manji problem. Naš istočni sused zakucan je za dno tabele sa samo dva osvojena boda.