Niko kao Luka Jović: Pola čovek - pola bizarna povreda

Bizarne povrede postale su sastavni deo ionako neobične karijere fudbalera Milana Luke Jovića. Zaprepašćujuće deluje podatak da je srpski napadač bio povređen do sada 250 dana, odnosno propustio je 52 utakmice, a dobar deo tih povreda zaradio je van terena.

Kad je bio dečak, malo ih je bilo njegovog uzrasta, pa i nekoliko godina starijih, koji su mogli da se pohvale tako raskošnim talentom. Još od petlića, znalo se da je Luka Jović predodređen za veliku karijeru i da će se za njega otimati najbolji klubovi širom planete. Jedino što je bilo potrebno, jeste da takav talenat prati i vrhunski profesionalizam. To kod Jovića nije bio slučaj.

Iako rođen sa nespornim talentom, Jović je sve ostalo što je mogao da uradi pogrešno - uradio pogrešno. Ludu sreću ima što je profesionalno okužen ljudima koji i dalje veruju jako u njega, ne odustaju i uspevaju da mu pronalaze novi fantastičan klub, kad u prethodnom prokocka poverenje i niko mu više ne pruža šansu. Po segmentima bi se moglo nabrajati šta je to sve Luka mogao, ali ovde ćemo fokus staviti na njegove povrede.

Od odlaska iz Crvene zvezde igrao je za: Benfiku, Ajntraht, Real Madrid, Fiorentinu i sad Milan. Za to vreme bio je povređen 250 dana i propustio je 52 utakmice. 

Poslednja povreda desila mu se u sredu veče, na gostovanju Pariz Sen Žermenu i to na zagrevanju. On je jednostavno prišao treneru Stefanu Pioliju i rekao mu da neće moći da igra, jer je osetio bol u aduktoru. Iako ga svi u Italiji nemilosrdno razapinju, "Gazeta" piše da Milanu ne treba Luka Jović već napadač, trener ga uporno brani. Čak je i rekao da postoji šansa da Luka bude spreman za prvenstveni meč sa Napolijem večeras. Pitanje je da li je i sam verovao u to.

Foto: EPA Images

Povrede su sastavni deo fudbala i to je svima jasno, ali oni koji su pomno pratili Lukinu karijeru, zameraju mu što je nepažnjom i neprofesionalizmom doprineo da bude povređen češće nego što je morao. Da je samo malo više vodio računa, možda bi danas bio jedan od najboljih igrača na svetu.

Od Crvene zvezde, preko Apolona, put je Luku odveo u Benfiku. Veliki klub i velika šansa za mladog igrača. Međutim, u konkurenciji Mitroglua, Žonasa i Himeneza, nije bilo mesta za Srbina u prvom timu, već je u glavnom obitavao u Benfici B. U jednom trenutku sreća ga je pogledala, jer su trojica njegovih konkurenata bila povređena i Luka je trebalo da dobije šansu u prvom timu. Umesto da se fokusira, Luka je u bazenu svoje raskošne vile povredio nogu, preciznije posekao prst na nozi. Tako je prokockao svoju veliku šansu i na kraju je za prvi tim za godinu i po dana odigrao samo četiri utakmice. Van terena je zbog povrede bio 49 dana.

Foto: Reuters

Najbolji period njegove karijere bile su dve godine u Ajntrahtu, kada je na 93 meča dao 40 golova uz deset asistencija. Vodio je računa o svom telu, nije pravio ispade van terena, a to se odrazilo dobro na njegov profesionalni život. U nemačkom klubu proveo je van terena samo deset dana, odnosno propustio jedan meč zbog povrede. Upravo to bila je sezona na čijim krilima je poleteo čak do Real Madrida. Želeo ga je veliki Zinedin Zidan, a Florentino Perez bio je spreman da izdvoji 60 miliona evra. za Njega. Rečeno - učinjeno.

Foto: reuters/tanjug

U Madridu je krenuo Jovićev profesionalni pakao, a za to je opet najviše sam kriv. Umesto da svakim danom sve više napreduje, trenira i pokuša da se uklopi u najbolji tim na svetu, pritom je uz sebe imao fantastične pojedince, Luka je bez imao entuzijazma odrađivao posao. Tako veliki klub takav odnos ne prašta. Umesto da radi na svom telu i podiže nivo forme, napadač je umeo recimo dva slobodna dana da iskoristi da skokne u Beograd da se vidi sa društvom ili poseti neki od prestoničkih eminentnih klubova. Naravno da je takav stil života ostavio posledice po njegovo telo, pa je tako bio povređen čak 11 puta, ukupno 162 dana. To je automatski značilo da na 33 meča nije mogao da bude ni u protokolu. Međutim, ni tu svaka povreda nije zarađena na terenu.

Ostala je antologijska priča da je jednom prilikom telefonirao i hodao po visokom oko metar i po. Tada je pao i povredio stopalo. Naravno, veliki Real je to predstavio kao povredu na treningu. Drugu ozbiljniju povredu zarađenu van terena dobio je pošto je nepažnjom udario ruku o staklo i povredio zglob. Na sve to, dva puta je imao koronu, a spekulisalo se da ju je verovatno dobio na nekoj proslavi na koju nije smeo da ide. Ispostavilo se da je Real za njega preveliki zalogaj, pa je tako na 51 meču dao tri gola, uz pet asistencija i preselio se u redove Fiorentine. 

Foto: Reuters

Za godinu dana u klubu iz Firence, Luka je malo vaskrsnuo, ali i dalje to nije bio nivo koji se od njega očekivao. Na 50 mečeva dao je 13 golova uz pet asistencija. Ipak, i tamo je iritirao javnost neprofesionalnim odnosom prema igri. Imao je ukupno tri povrede, zbog kojih je proveo van terena 24 dana, odnosno četiri utakmice. Najbizarnije je bilo kad je u 3. minutu meča sa Lećeom tražio izmenu. Trener Vinćenco Italijano iznervirao se i nije odmah hteo da reaguje, ali je u 7. minutu dozvolio Srbinu da napusti teren. Ispostavilo se da je povredio kuk, a Italijano je bio ljut, jer je smatrao da je razlog za povredu nedovoljno dobro odrađeno zagrevanje, što je jedan oblik neprofesionalizma. Nesvakidašnju povredu doživeo je i u finalu Lige konferencija, u duelu sa Vest Hemom. Jedan od protivničkih igrača udario ga je u nos, a Luka je morao van terena i kasnije na operaciju. Kad su podvukli crtu, shvatili su u klubu iz Firence da ga ne žele u svom timu i da mu je bolje da potraži novu sredinu.

Foto: Reuters

Iako čini sve da se upropasti, još jednom se ispostavilo da je Luka Jović rođen pod srećnom zvezdom, pošto su mu se poslednjeg dana prelaznog roka otvorila vrata Milana. Svi oko njega nadali su se da se menja, da je ovo njegovo vreme, poslednja šansa da shvati da mora ozbiljno da pristupi fudbalu. Trener Stefano Pioli ukazao mu je poverenje, brani ga i kada ga drugi napadaju i pruža mu šansu. Nadao se Luka da će dobiti priliku i u Ligi šampiona protiv "svetaca", ali se na zagrevanju povredio. 

Ludilo se nastavlja, godine mu idu, a šanse troši kao da će ih imati koliko poželi. Krajnje je vreme da se dečak od 25 godina uozbilji i napravi nešto sa talentom koji je rođenjem dobio.