U Dubai se ide zbog para! Na "Marakani" vam se ni portir ne javlja kad ne pobedite

U Dubai sam otišao zbog para, a ta vrata mi je otvorila Crvena zvezda, poručuje u intervjuu za Informer fudbalski trener Miloš Milojević.

Čovek koji je osvojio duplu krunu sa crveno-belima dobio je otkaz da bi na njegovo mesto bio doveden Barak Bahar. Ovih dana Izraelac je na udaru uprave, navijača i javnosti, a Milojević ističe da zna kroz šta prolazi njegov kolega i imao je poruku za Bahara.

Milojević se dotakao života u Dubaiju i opisao šta je sve dozvoljeno onim bezobrazno bogatim, ali i objasnio zašto je domaće igrače u Ujedinjenim Arapskim Emiratima teško motivisati da igraju fudbal. 

Posmatrano sa ove vremenske distance od nekoliko meseci, da li biste opet otišli u Dubai?
- Posle nekoliko meseci mogu da kažem da sam zadovoljan što sam došao ovde. Al Vasl je odličan klub, imamo potencijal da budemo šampioni. Reč je o klubu bogate istorije i tradicije, koji je  proglašen za najbolji klub ovog dela sveta u 20. veku. Međutim, poslednji trofej osvojen je 2007. godine, tako da se sad čeka novi iskorak. Imamo realnu šansu da budemo šampioni.

Je li vam postavljen cilj da morate da osvojite trofej?
- Uprava bi htela da osvojimo makar jedan trofej. Imamo potencijala, ekipa je dobra, mada je bolja u ofanzivi, nego defanzivno. Dajemo golove, ali ne uspevamo da sačuvamo svoju mrežu. Inače, pravilo je da možete da imate deset stranaca ukupno, od čega pet pravih stranaca i pet "rezident plejera". To su mladi igrači koji su došli ovde da grade karijere. Sad se tu računaju svi od 2003. godine i mlađi. Na terenu možete da ih imate šestoricu istovremeno, a u protokolu osmoricu po utakmici. Mnogi stranci dobijaju pasoš Ujedinjenih Arapskih Emirata, jer je državi stalo da ojača reprezentaciju. Po dobijanju pasoša, potrebno je pet godina da budete ovde i igrate da biste mnogli da zaigrate za državni tim. Znate, njima fale stranci, jer je domaće igrače teško motivisati da igraju na vrhunskom nivou.

Foto: Privatna arhiva

Zbog čega fudbaleri iz Emirata nemaju motiv da igraju?
- Dva su razloga zašto ih je teško motivisati. Ma koliko da su dobri i atraktivni igrači, šeik ih neće pustiti da idu u neki vrhunski klub, pa taman ih zvao Real Madrid. Šeici hoće da zadrže atraktivne igrače u Emiratima, tako da fudbaleri znaju da je mala šansa da se dokazuju i profesionalno napreduju. Drugi razlog je zarada. Svako ko ima pasoš Emitara uglavnom je bogat i bez fudbala. Svaki čovek kad napuni 18 godina ili kad se oženi dobije zemljište da gradi kuću i dobije jako povoljan kredit od države. Pritom, većina baš ima novca i teško ih je parama motivisati da igraju. 

Kako ste vi za ovih nekoliko meseci doživeli Dubai?
- Ja bih ovo mesto nazvao "veštačkom perfekcijom". Jeste sve nekako veštački stvoreno, ali je dovedeno do savršenstva i lako mami ljude koji imaju novca. Pre svega mislim na turistički potencijal. Dubai sada ima četiri miliona stanovnika koji spavaju ovde i 5,2 miliona koji svaki dan provode  u Dubaiju. Dakle, više od milion turista dnevno. Cilj je da se ta brojka duplira u narednih nekoliko godina. Inače, Emirati imaju oko deset miliona stanovnika, od čega je domaćih 1,1 milion. 

Šta tačno privlači ljude?
- Ovo je raj što se tiče biznisa, investiranja. Ovde je jako povoljna poreska politika, zatim školstvo je savršeno, imate sve internacionalne škole. Vaše je samo da poželite koju ćete - američku, italijansku, francusku... Samo izaberete oblast kojom želite da se bavite i Dubai to sigurno može da vam ponudi. Jako su otvoreni prema bogatašima. Svako ko je spreman da uloži novac, može da dobije mnogo za uzvrat. 

Foto: Privatna arhiva

Kako stoje stvari u fudbalu?
- Kad je reč o fudbalu, Vlada daje najveći deo novca, vodi računa o infrastrukturi i slično. Postoje dve najjače kraljevske porodice - Al Nahjan i Al Maktum. Svaki klub ima nekog šeika iz neke od dve porodice, koji vodi računa o svemu. Konkretno, o Al Vasli brine Ahmed Bin Zajed Al Nahjan. On je ujedno i ministar policije. A recimo, sin njegovog brata je glavni u klubu Al Šabab, u kojem je trener Marko Nikolić. 

Imate li vi direktan kontakt sa šeikom?
- Nisam nikad video glavnog šeika, kažu mi da u klub nije došao od 2007. godine. Ipak, u sve je upućen. Ima predsednika kluba, koji o svemu vodi računa i sa kojim ja blisko sarađujem, a kojem šeik veruje. 

Možete li da uporedite vaš tim sa ekipama iz Superlige Srbije?
- Ne verujem da bih mogao da se nosim sa Zvezdom i Partizanom. Recimo da bi Zvezda za nas bila prejaka, a Partizan jak. Mi smo u rangu Čukaričkog. Mada napreduje fudbal ovde poslednjih godina. Klubovi dovode velika imena, sve će se to promeniti. 

Je li vam novac bio glavni motiv za odlazak u Dubai?
- Da se ne lažemo - jeste. Neki mladi trener koji tek ima u planu da se arifmiše i razvija, ne bi trebalo dugo ovde da se zadržava. Jer kao što ste u Evropi u izlogu, tako ste ovde skrajnuti. Ipak, dve, tri godine najviše je sasvim u redu. Ima ovde i ozbiljnijih stručnjaka koji su imali značajne karijere, kao recimo Leonardo Žardim. Doslovce kaže - novac koji ovde zaradim i mir koji imam, ne bih imao nigde u Evropi. Meni više od ovog ne treba. 

Kakav je svakodnevni život u Dubaiju, van fudbalskog terena i kancelarije?
- Uh, nije jednostavno ovde navići se na život, jer je mnogo toplo i ogromna je vlažnost vazduha. Oni dosta toga obavljaju noću. Ili rano ujutro. Recimo, sve zvaničn službe rade od ponedeljka do četvrtka od šest ujutro do dva popodne. Petkom počnu u šest ujutro i završe do deset, 11 časova. Ako nešto hoćete da obavljate zvanično, morate što ranije da dođete. Naravno, svuda postoji opcija da se plati na primer pet puta više i da se odmah sve završi bez čekanja i po ubrzanoj proceduri. Život je koncipiran tako da iz klimatizovanog stana uđete u klimatizovan automobil, zatim pređete recimo u klimatizovan tržni centar, u kojem je leti jako niska temperatura. Otuda se svi koji ovde tek dođu na početku razbole. Čak i ako provodite vreme na plaži ili bazenu, morate da budete u vodi, jer je pretoplo. Tek ove nedelje je malo rashladilo, ali i dalje pričamo o prosečnoj temperaturi od 30 stepeni. Pala je kiša jedan dan, narod je bio potpuno pogubljen, nisu znali šta da rade. Saobraćaj je bio u zastoju.

Foto: Privatna arhiva

Kako izgleda vaš prosečan dan?
- Moj dan izgleda tako što ustanem, odem negde na doručak, a već posle ručka idem u klub, pripremam se, radim. Zatim se odrađuje trening, a posebna je stavka uskladiti termine treninga. Važno je da ne bude po vrućini, a važno je i da bude između četvrte i pete molitve, jer se igrači obavezno mole, pa da mi ne prekidaju trening. Vreme molitvi određuje se prema položaju meseca, ali o tome vodi računa tim menadžer, pa me na vreme obavesti i onda pravim raspored.

 

 

Posećujete li ona mesta koja su atraktivna turistima?
- U fensi restorane idem baš retko, više biram one koji su prilagođeni za svaki dan. Imate neke stvarno kvalitetne i ekskluzivne, ali oni su preskupi i više su namenjeni turistima koji bi da odu da vide, probaju, slikaju se. I za domaće stanovništo pojedina mesta su skupa. 

Viđate li se često sa Markom Nikolićem?
- Marko i ja živimo na razdaljini od 500 metara i viđamo se kad nam obaveze dozvole. Jako ga poštujem i kao čoveka i kao iskusnijeg kolegu. On po godinama nije mnogo stariji od mene, ali po iskustvu jeste. Odemo na ručak zajedno. Dotaknemo se naravno fudbala u Srbiji, trenera. Žao nam je što nemamo trenera u top pet liga. Imali smo Mihu, Jokanovića, Dekija...sve ljude koji su imali veliko ime. Ipak, sad nas nema ni u slabijim ligama. Pogledajte košarku, tamo u najjačem takmičenju uvek budu trojica, četvorica Srba među trenerima. Željko Obradović, Duško Ivanović, Saša Obradović, pa onda smo imali Dejana Radonjića...

RAZUMEM PRITISAK POD KOJIM JE BAHAR, U ZVEZDI VAM NI PORTIR NE GOVORI "DOBAR DAN" KAD NE POBEĐUJETE

Pratite li dešavanja u Crvenoj zvezdi?
- Zvezda je moja kuća i uvek će to biti. Nadam se da i oni mene doživljavaju kao svog. Zahvalan sam na prilici i definitivno je to klub koji mi je otvorio neka vrata i doneo finansijski unosnu ponudu. Gledam mečeve kad god stignem, mada nisam ispratio sve. Gledao sam svaku utakmicu u Ligi šampiona. 

Može li da se uporedi rad u Al Vaslu i Zvezdi?
- Nije isto raditi ovde i u Zvezdi. Ovde sam u klubu koji tek dižem. S druge strane, Zvezda se dizala od Grofa (Miodraga Božovića prim. aut.), preko Milojevića, Dekija, a onda sam došao ja kad je klub bio na vrhuncu. Mnogo je teško opstati na tom nivou. Osvojili smo duplu krunu i može se reći da smo imali solidnu sezonu. Ko zna šta bi bilo da smo imali malo više sreće protiv Ferencvaroša ili recimo protiv Monaka na "Marakani" u 1. kolu lige Evrope. Onda bi se moglo reći da sam imao odličnu sezonu.

Znači, tačno je ono da je pritisak u Zvezdi nemerljiv sa pritiskom u ostalim klubovima?
- Pritisak u Zvezdi se podrazumeva. Ja sam odlično poznavao klub, bio sam tu i sa Dekijem pre nego što sam počeo samostalno da vodim. Znao sam dobro koliko klub znači tom narodu, navijačima, upravi, sponzorima. To ne može da se opiše nekom ko nije doživeo. Na plus 22 odigrate nerešeno u Kragujevcu sa Radničkim, uđete u klub portir neće da mi kaže dobar dan. Svaki ishod koji nije pobeda doživljava se tragično. I to nema veze sa stanjem na tabeli. 

Foto: Starsportphoto

Kako ste se nosili sa tim?
- Morate da naučite svaki klub. Naravno da svi žele trofeje, ali ja ovde još učim kako sa navijačima, upravom, kako sa kojim igračem. Tamo sam znao da iskontrolišem Kangu kad ne igra, znao sam kako treba sa Kataijem, kako sa Šiljom Pešićem... Da li sam uvek radio sve ispravno? Verovatno nisam, ali trudio sam se da postupam što bolje i da držim stvari pod kontrolom.

Mislite li da Barak Bahar ume da se nosi sa svim tim stvarima?
- Treba biti realan i reći da je Baharu možda nametnut veliki pritisak. Naravno, tu ne pričam o Superligi, sa timom koji ima tamo mora da ide perfektno. Pričam o Ligi šampiona. Da biste stvarno bili konkurentni u eliti, potrebno je da makar tri, četiri godine zaredom igrate u tom takmičenju. Nije to jednostavno. Ovo u Superligi se dešava.

Ali zar niste sami rekli da se u Zvezdi takvi kiksevi ne praštaju?
- Razumem nervozu među navijačima, ali nije vreme za paniku. U igri su još tri derbija, to je devet bodova. Pa sve može da se preokrene. Kup je, recimo, drugačiji, to je nekoliko utakmica, može da osvoji ko god. Ali prvenstvo je dugo, tu na kraju uvek ispliva kvalitet. Pratim neka istraživanja koja kažu da procentualno 93 odsto prvenstava osvoje najbolje ekipe i ekipe u koje je najviše uloženo. Nema tu neke velike tajne. Nisam ljubitelj klađenja, pa se ne bih ni kladio, ali ubeđen sam da će Crvena zvezda osvojiti titulu. 

Šta biste poručili Baharu?
- Baharu bih poručio da nekako nađe način da motiviše ekipu da bude gladna. Mora da pobeđuje, iako je osvojeno šest titula. Neka veruje u sebe i svoj rad. I nema potrebe za tako čestim rotacijama, ekipa mora da se uigra. Ta priča o umoru ne pije vodu. Eno NBA igrači igraju utakmice na svaka tri dana, pa su živi i zdravi. Samo neka uigra standardu ekipu i sve će biti dobro.