Igramo pi***st fudbal! Trebalo je da vodi Piksija, Deju, Mijata na EP u Švedskoj, ali... Proklete sankcije

Ku*čevit smo narod kod kuće, a kad izađemo iz svoja četiri zida onda smo pi*kasti. Takav nam je i fudbal - kaže nesuđeni selektor naše reprezentacije i nekadašnji fudbaler Ivan Čabrinović (82).

Njegovo ime nećete pronaći u zvaničnim podacima Fudbalskog saveza Srbije među bivšim selektorima, niti bilo gde na internetu, ali za njegovo ime vezuje se jedna od najinteresantnijih i najtužnijih epizoda u istoriji naše reprezentacije.

 

Foto: Privatna arhiva

 

 

Naime, Čabrinović je trebalo da predvodi tadašnje "plave" na Evropskom prvenstvu 1992. u Švedskoj umesto Ivice Osima. 

Međutim, Jugoslaviji su bile uvedene sportske sankcije nekoliko dana pred početak EP i prvi meč sa Engleskom i zabranjeno je učešće jednoj od najjačih reprezentacija tog doba sa Stojkovićem, Jugovićem, Savićevićem, Mijatovićem, Mihajlovićem... Umesto našeg nacionalnog tima, na EP su uskočili Danci i - osvojili ga! 

 

 

Foto: Privatna arhiva

 

Čuveni Čabra, više od 30 godina posle, bez dlake na jeziku pričao je o stanju u srpskom fudbalu! Konkretno i direktno!

Gde je danas srpski fudbal?

- Ku*čevit smo narod kod kuće, a kad izađemo iz svoja četiri zida onda smo pi*kasti. Takva nam je i igra! I fudbal!

Tako je bilo i u prošlosti?

- Proklete sankcije Ujedinjenih nacija zabranile su nam igru, zabranile su nam da osvojimo Stari kontinent. Uspomene jesu lepa stvar, ali teraj dalje.

"Orlovi" predvođeni Draganom Stojkovićem Piksijem plasirali su se na Evropsko prvenstvo u Nemačkoj. Kako nekadašnji selektor vidi današnju reprezentaciju?

- Da se ne lažemo, nemamo dovoljno kvalitetnih igrača za naše želje i razmišljanja, jer razmišljamo u prošlosti. A prošlost je bila izuzetno kvalitetna sa igračima. A mi danas nemamo igrača, osim Mitrovića i Tadića. Nemamo tim i nemamo igrače da bi imali ono što želimo. Posle utakmice naši treneri ne pričaju o igri, nego igrači su se borili, dali sve od sebe, nemamo igru, nemamo dva dodavanja, po ovim livadama.

 

Foto: Privatna arhiva

 

Izdvojili ste samo dvojicu igrača? Da li je moguće da je fudbalska nacija koju su nekada zvali evropski Brazilci, spala samo na Mitrovića i Tadića? U čemu je problem?
- Sve se svodi na individualnu sposobnost Tadića da gurne loptu Mitroviću i to je to. Ispada da je mali Živković najpismeniji, a Piksi ga stavi na stranu da juri beka. Ne priznajem to, ovo ne valja ništa. On zove Lazovića, odličan igrač, ali ja ga ne bih držao na aut liniji jer on zna fudbal, Živković isto. Jovića ne bih zvao nikad. Ima kvalitet ali godinama ne pokazuje ništa. Stane između dva štopera i zatvara prostor svom timu. Za mene su napadači Aguero, Benzema, daju loptu, pa u šprintu ulaze u šesnaesterac i traže loptu. Vlahović mlad je okej, ali uvek je okrenut leđima golu, ne cenim ni njega. Mi, bre, imamo igrače koji dodaju igraču do sebe da nisu oni krivi. To su alibi fudbaleri.

 

Foto: Privatna arhiva

 

A, kad se plasiramo na neko veliko takmičenje, očekivanja uvek velika. Narod fudbalere uvek vidi u finalima protiv Engleza, Francuza, Argentinaca? Pa, kako onda do tamo da doguramo?

- To je naučna fantastika. Mi nemamo pravo da budemo optimisti s kim god da igramo i bilo gde. Mi moramo da budemo našpanovani i za Kazahstan i Luksemburg, malo ako popustimo gubimo. Nemamo kvalitet! Nemam poverenje u ovu reprezentaciju. Mi nikad nismo bili brza nacija. Nikad nismo osvojili ni balkansko prvenstvo na 100, 200 metara. Nemamo brzinu. Bili smo najbolji kad se cenio talenat, a onda Nemci uvedu trčanje. Zapostavili smo igru i tehniku. Kad je neko od naših igrača predriblovao, mi više ne znamo da driblamo. Ispred nas je neki drugi svet, crnci od dva metra, udaraju, dueli, sve pršti, a naši svi mali, sitni, kikirezi.

Na koga onda možemo da se oslonimo?
 

- Veliko pitanje i velika nepoznanica. Belgije nije bilo 20 godina, pa onda dođu Azar, Kompani, Lukaku… Mađara nema 50 godina od Puškaša, Hidekutija, Cibora, bijemo ih gde stignemo, danas nas pobede u Beogradu i Budimpešti, a mi posle žreba lako ćemo, to su samo Mađari. Protiv nas su pokazali da znaju da igraju, Crnogorski fudbaleri u našim klubovima rezerve, a u dva meča
ravnopravni, ma i bolji. Smatram da je Piksi na Mundijalu pogrešio sve, iako je moje dete, njegova krivica je velika, ali bi mu produžio ugovor jer odveo nas je na dva vezana prvenstva, ovo je mala zemlja ima moju podršku da nastavi. Grupa, da ti majka poželi, a mi nemamo igru, ali imamo, kao borbu neku. Ne ide ljudi to tako.

 

Foto: Privatna arhiva

 

Zli jezici kažu da je poslednju dobru utakmicu sa Piksijem na klupi Srbija odigrala protiv Portugala kad smo izborili direktan plasman na Mundijal. Da li je baš tako?

- Volim Piksija i želim mu sve najlepše ali mora da se koriguje. Kako? I taktički i selektivno i konačno da definiše šta želi da igra. Svi oni u stručnom štabu su morali da izvuku veće znanje sa Mundijala u Kataru. Posle toga ja vidim da je sve skoro isto. Neka korekcija je morala da bude ili u igračkom ili u taktičkom smislu. Moralo je mnogo da se izvuče posle Katara, a mi smo kvalifikacije za Evropsko prvenstvo odigrali isto kao Mundijal. On se i dalje ponaša kao igrač, "Veliki sam". Posle Mundijala nije rekao Istinu i da smo mi malo krivi. Eno u košarci Žoc izgubi, ima osamnaest razlike, izgubi se, završila se utakmica, konferencija za štampu, nijedanput nije rekao da sam ja možda pogrešio. Pao krov ubio mi igrače i zbog toga smo izgubili. Mora trener da kaže ima i moje krivice, kad se izgubi svi smo krivi. Kad se pobedi svi smo
zaslužni.

 

Foto: Privatna arhiva

 

Zvezda, Partizan? Kako komentarišete izdanja dva naša najveća kluba ove jeseni? Dovode se se skupa pojačanja, a iskorak?

- Jesu skupa pojačanja, ali za naše prilike. Pa svi znaju da i rezerva Mančester Sitija, košta koliko ceo tim Zvezde i Partizana. Nije igrač od dva ili dva miliona ista "roba" kao i onaj od 15 miliona, a mi do takvih ne možemo da dođemo. Naši klubovi su treća liga evropskog fudbala. U Zvezdi cenim Kataija, Ivanića, Bukarija, koji ima brzinu, tehniku. U Partizanu Severinu, koji je uvek opasan, pa Ilića štopera.. Ne možemo mi da se nosimo sa Sitijima, nekim Lajpcigom, daleko su oni. Realno. Samo realno. Nisam optimista po pitanju večitih rivala, ne vidim bolje dane. Treneri su najvažniji u klubu kod nas poslednji. Prvo klub, pa trener, pa igrači pa navijači. Srbijo, okreni se pameti. E sad, stvoriti igru i stvoriti kroz igru trenera je proces koji nije proces od poraza do poraza. Slikovito, Vojvodina proda dva najbolja igrača, i bez pojačanja budu deveti pa je trener kriv. E ne može tako. Čukarički me razočarao, zbog otkaza Kerkezu, Voždovac zdrava sredina, ali bez nekog iskoraka. Trener mora da vidi i zna kako mu tim igra. To se posebno odnosi na Baraka Bahara u Zvezdi, koji od letos luta sa timom. Duljaju svaka čast, od onog vratoloma letos u Evropi, I igranja bez para, što je i izjavio alal vera. Ipak, ne verujem da će Partizan biti prvi, Zvezda će to da stegne, za ovu našu ligu ipak ima najjači tim.

 

Foto: Privatna arhiva

 

Izgleda da i što se klupskog fudbala tiče živimo u prošlosti?

- Tačno. Moramo da priznamo da smo nekad bili u top 5 najjačih evropskih klubova. Ne može Liverpul ili Real da dođe ovde i da nas bije kad hoće. Prvenstvo bilo u prvih pet u Evropi. Posle raspada Jugoslavije Srbija digla ruke od fudbala. U staro vreme su i političari i direktori i intelektualci vodili fudbal i znali šta je fudbal. Posle sloma države smo živeli od prošlosti i pričali
o rezultatima Mitića, Džaje, Vasovića, ulagali nismo ništa, iz godine u godinu smo padali. Ceo život pričamo o prošlosti i zato zaostajemo u sadašnjosti i budućnosti. Dejan Stanković, recimo, posle jednog poraza u Nikoziji kaže: "Čestitao bih mojim igračima, ušao sam u svlačionicu i čestitao im na borbenosti, igri". A meni oči hoće da iskoče, koliko nas potcenjuje.

 

Da li je samo to, generalno problem srpskog fudbala?

- Nije. Najveća tragedija u našem fudbalu je infrastruktura, stadioni i parking prostor. Najvažnije je, valjda da dođe publika. Padne kiša blato do guše, ne može da se igra, a i ljudi ne žele to da gledaju. Dalje, narod hoće komoditet na stadionu. Pa zar nije 21.vek? Svaka čast za nove stadione, ali ne može sve država, moraju nešto i klubovi da urade po tom pitanju. Cenim i jednu kladionicu koja "debelo" ulaže u naš fudbal, I da je nema mnogi naši klubovi se pogasili. Dalje, danas su važniji treneri nego igrači, oni su broj 1. Gvardiola, Ančeloti, Simeone I slični skoro su se poravnali sa najbolje plaćenim igračima. A kod nas struka ne postoji, postoje preduzimači, daju
100, 200 hiljada evra i zovu ih predsednicima. 

 

Foto: Privatna arhiva

 

 

A mlađe kategorije? Zar srpski fudbal ne treba da počiva na talentovanim klincima?
 

- Naravno, pa šta reći kad su nam omladinci pre neki dan igrali sa Andorom i
jedva pobedili 1:0. Ej, bre jednu Andoru, i to u ekipi u kojoj su i deca koja igraju u Ligi šampiona za Zvezdu. Nedeljković, Šljivić, Mijatović… Neverovatno zaista, ja još ne mogu da se opasuljim. Da sam im ja trener bilo bi i ono… "oca i majku", naravno menjao bih ih, ali bi im rekao najbolji ste, a nema vas nigde. Imao sam takav slučaj u Zemunu, na utakmici sa Milicionarom tadašnjim…Urodilo je plodom to je kapiten bio, koji treba da leti po terenu, a ne da a ne da mi vrti dupetom… Kod mene igrač ima sva prava, ali da stoji na terenu, e to ne može.

Za kraj, svi živi odoše u Saudijsku Arabiju, među njima su i Aleksandar Mitrović i Sergej Milinković Savić. Može li to da se oseti na igre u reprezentaciji? Ipak je to mnogo slabija liga od Premijer lige ili Serije A?
- Možda je ljudski da čovek misli i o sebi. Pa, i ja sam iz ovih krajeva. Ja ovako gledam na to: u karijeri su došli do plafona i sad ide pad, dolazi ponuda iz zemlje koja im više daje. Ljudski je prihvatiti. Treće što je dobro za fudbal, bilo po 1000 ljudi sad je krcato dobro za razvoj fudbala ali i igrače koji su u zenitu. Ne zameram, štaviše ta liga i tamo kad dobiješ velike pare, dovode i
najbolje trenere a život mu zavisi od rezultata. Ako ti Mitre i Sergeju, ne možete da trčite i dajete golove bićete kaširani. Najveća laž kod nas u Srbiji je podmlađujemo tim, a traže se rezultati. Tamo toga nema. Ako si najbolji…. igraćeš u 40. Kod nas je sve naopako. Dalje, reprezentacija to ne bi trebalo da oseti, jer sad više ne moraju da čuvaju noge, pa preskoče neku utakmicu "orlova". Obezbedili su se do kraja karijere i to bi mogao da bude samo plus za našu reprezentaciju.