Igrao sam 11 godina sa jednim kolenom! Varan otišao u penziju pa otvorio dušu

Rafael Varan je sve začudio kada je objavio da završava karijeru. Jedan od najboljih štopera današnjice, prvak sveta sa Francuskom, je u 32. godini stavio tačku, a sad kaže da je 11 godina igrao sa jendim kolenom.

Telo i "istrošena" kolena nisu mogla da prate ritam Premijer lige, želeo je da nastavi karijeru u Komu, ali je na kraju ipak morao da stavi tačku. 

Prvi put od povlačenja je otvorio dušu.

- Nadao sam se da ću nastaviti da igram, ali kada sam se prvi put povredio 11. jula shvatio sam da je gotovo. Znao sam, nije to bio ozbiljan problem, ali činjenica da je to bilo levo koleno bio je znak. Moje levo koleno moralo je da "kompenzuje" desno od 2013. godine i zahvaljujući njemu sam uspevao da pronađem balans. Kada ti levo koleno kaže da mu je dosta nošenja tereta, moraš da ga poslušaš - rekao je Varan u intervjuu za Lekip.

Priznaje da je 11 godina igrao sa jednim kolenom.

- Ponekad sam sebi govorio: "Kako bi tek bilo sa dve noge". Sve to shvatam olako, ali i zato što sam imao ovaj problem, stvorio sam svojevrsnu umetnost. Godinama nisam uklizavao. Čekao bih pravi trenutak kada da uđem u duel, kada da stanem, da ubrzam ili da krenem da trčim pre napadača... Ne bih to uspeo da nije bilo ovog kolena. Od 20. godine igram sa Damoklovim mačem koji je visio iznad mog desnog kolena. Ono je postalo jako vremenom, ali manje pokretno, a moje levo koleno je činilo sve što je imalo veze sa snagom. Kako sam igrao 11 godina sa jednim kolenom? Uz mnogo truda, odricanja, brige i učenja da se upravlja ravnotežom.

Foto: EPA-EFE/ASH ALLEN

 

Krivicu pripisuje sve većem broju mečeva, pa ne čudi zašto fudbaleri u poslednje vreme sve češće ističu da će ih brojne utakmice na kraju "ubiti".

- Možda ne možemo da promenimo svet, ali morali bismo da uradimo neke stvari drugačije nego što to trenutno radimo. Stvari izmiču kontroli i situacija bi mogla da eskalira. Pričam o mentalnom zdravlju igrača takođe, ne samo o fizičkom. Sve je manje i manje kreativnih igrača, sve je u fizikalnosti. Fudbal bi trebalo da bude igra zasnovana na greškama, ali ih je sada malo jer je sve robotizovano. Trener koji vam vam dozvoljava da se krećete i kreireta je Karlo Anćeloti, drugačiji od nove generacije trenera.

Priznaje da je krio od javnosti da ima probleme, da igra sa bolovima...

- Psihološki, kada bih ušao na teren, nisam mogao da kažem ostalim pa ni sebi da imam samo jedno koleno. U stvari, kada biste samo pogledali u koleno, zabrinuli biste se. Znao sam da mogu da se povredim, da polomim koleno, ali svi živimo sa rizikom. Ne stavljamo živote na kocku kao gladijatori, ali se igramo sa fizičkim problemima, to smo mi. Od malih nogu očvrsnemo, igramo sa bolom čitavog života.