EKSKLUZIVNO ZA INFORMER: Braća Cenić - naslednici Karabatića o kojima bruji Evropa

Povratkom Dubočice u elitni rang srpskog rukometa, ovaj sport u Jablanici ponovo je vaskrsao.

Da se u srpskom Mančesteru ništa ne prepušta slučaju govori i činjenica da u gotovo svakoj superligaškoj ekipi i reprezentativnoj selekciji možete pronaći makar jednog igrača kome je Leskovac rodni grad. Svakako, najveća očekivanja u ovom gradu imaju od “braće Karabatić” kako od milošte zovu Aleksandra (2003.) i Ognjena (2006.) Cenića, koji su iz rodnog Leskovca preko Partizana zajedno otišli u Barselonu, odakle su im se putevi malo razdvojili da bi od ovog avgusta ponovo bili u istoj opremi, ovoga puta u dresu RK Nexe iz Našica. Pred početak nove sezone Cenići imaju iste želje. 

- Pre sve ga da budemo zdravi bez povreda. Naravno, i da se potrudimo maksimalno da osvojimo i neki trofej - kaže stariji Aleksandar koji u Našice dolazi iz redova Dinama iz Bukurešta. 

Foto: Privatna arhiva

Mladi Ognjen je starosedelac u Našicama, a zbog reprezentativnih obaveza sezona je za njega krenula malo ranije. 

- Pre početka sezone poželeo sam i bratu i sebi puno zdravlja. Dobro sam krenuo sezonu 6. mesto na prvenstvu s kadetima, sledeci cilj je u klubu prvo domaće prvenstvo pa posle evropa.

Ognjen počinje svoju drugu sezonu u Našicama i kaže da će mu zbog toga sve biti lakše, pogotovo jer je ponovo sa bratom Aleksandrom. 

 - Ovo mi je druga sezona u klubu ušao sam u sistem i navikao se na sredinu, svakako će mi biti lakše i na terenu i van njega. Pogotovo jer posle dve  sezone smo brat i ja opet zajedno, i sigurno smo srećni zbog toga. Kao mali oduvek smo pričali da ćemo igrati uvek zajedno, na žalost prošle sezone smo se odvojili ali putevi nam se opet spajaju, mislim da smo jedan drugom najveća podrška i dobar tandem - tvrdi mlađi Cenić dok se stariji nadovezuje. 

- Svi kažu da se pratimo međusobno, svako ima svoje sportske ciljeve ali izgleda da sudbina na kraju umeša prate pa nas evo ponovo u istom dresu ha ha. 

Foto: RK NExe

O Našicama imaju samo reči hvale. 

- Našice je jedan pravi rukometni gradić koji živi za dan utakmice. Ovde imamo sve što je potrebno jednom profesionalnom sportisti - kažu Cenići. 

Dok svoje rukometne bitke vojevaju širom Evrope u njihovom Leskovcu u koji idu dva do tri puta godišnje zdušno za njih navijaju majka Kaća i otac Dragan od koga su, kako se priča po leskovačkog čaršiji i Aleksandar i Ognjen nasledili taj rukometni gen. 

- Ne idemo toliko često u Leskovac, ali svakako iskoristimo i najmanju priliku da odemo i da budemo sa prijateljima i porodicom koja nam i najviše nedostaje, objašnjava Aleksandar. 
Idemo dva tri puta godišnje, svakako češće nego pre. Prelep je osećaj uvek kad krećemo kući. Porodica nam uvek nedostaje, a onda i čuvena leskovačka kuhinja - dodaje Ognjen. 

Ipak da nije svaka sportska priča idilična i da nisu slučajno spomenuti i braća Karabatić govori i činjenica da će što se makar reprezentacije tiče braća Cenić biti na različitim stranama. Dok je Ognjen predvodnik generacije 2006. u Srbiji, Aleksandar koji je branio u mlađim selekcijama naš grb i kod Tonija Đirone se par puta našao na širem spisku reprezentativaca, na kraju je odlučio da iz ličnih razloga prihvati poziv Španije u koju je otišao pre više od pet godina.

Foto: Rukometni savez Srbije

- Trenutno sam fokusiran na klub jer ću se dobrim partijama u klubu boriti za to mesto u reprezentaciji. A ako dođe do toga i kojim slučajem se sastanem sa bratom tih 60 minuta smo protivnici nema tu nikakvog sažaljevanja jednostavno to je surovi profesionalizam - kaže stariji Aleksandar.  

 - Najveci san i san svakog deteta koje počinje trenirati rukomet je reprezentacija. Kako sam prošao sve selekcije jedina želja i neostvareni san mi je A selekcija što ne sumnjam da će doći u skorije vreme sve ide po planu za sad. A ako se tamo susretnem s bratom… neka bolji pobedi. 

Postavlja se na kraju pitanje, kako smo grešku sa Karabatićima ponovili, i hoćemo li kao u Nikolinom slučaju prekasno shvatiti da se majstor ne postaje već rađa, samo, to treba uočiti.

Ostaje nam da zaključimo, u Leskovcu će se narednih godina oriti - “IDEMO” i “Vamos” kad god se jedan od dvojice bisera sporta u Leskovcu nađe na parketu.