UKOLIKO OSETITE OVE SIMPTOME SIGURNO IMATE INSULINSKU REZISTENCIJU! Ovaj poremećaj najčešće pogađa žene zato što...

Loša koncentracija, umor, preterana želja za slatkim, manjak ili višak kilograma samo su neki od simptoma insulinske rezistencije

 

Pored genetskih predispozicija, loš i stresan stil života, nezdrava ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti faktori su koji povećavaju rizik od nastanka ovog poremećaja. Nutricionistkinja Sandra Švabić otkriva ko najčešće oboleva, kakva ishrana se preporučuje kod ove bolesti i da li insulinska rezistencija nužno znači dijabetes.

Šta je insulinska rezistencija?

- Insulinska rezistencija je stanje u kome ćelije u organizmu ne reaguju na pravilno dejstvo insulina. Tada imamo poremećaj organizma ugljenih hidrata i onda dolazi do naglog porasta ili pada glukoze u krvi.

Koji su simptomi insulinske rezistencije?

- Na početku insulinska rezistencija ne daje konkretne simptome. Možete osetiti umor, pospanost, pad koncentracije. Do simptoma dolazi tek nakon naglog porasta glukoze u krvi. Osobe tada često osete preteranu žeđ, a dolazi i do porasta ili gubitka na kilaži. Pokazatelj može biti abdominalna gojaznost gde se u tom stomačnom predelu nagomilavaju masti. Takve osobe imaju veliku predispoziciju da dobiju insulinsku rezistenciju tokom života. Ukoliko se ona ne prepozna na vreme i ne leči, dovodi do nastanka i razvoja dijabetesa tipa 2.

Kako izgleda test kojim se utvrđuje insulinska rezistencija?

- Prilikom testa osoba treba da popije 75 grama glukoze i nakon toga se prati porast glukoze u krvi, tačnije meri se na određeno vreme. Endokrinolog će videti kakav je raspon podizanja glukoze u krvi i na osnovu toga će utvrditi da li pripadate grupi koja je već dobila dijabetes tipa 1 ili dijabetes tipa 2. Na osnovu toga se prepoznaje tip insulinske rezistencije, odnosno u kom pravcu će ići. Lekar će tačno znati da li je vreme za lek ili su dovoljni samo suplementi i vitamini, da li se može regulistai fizičkom aktivnošću i pravilnom ishranom.

Foto: printscreen

Ko najčešće oboleva?

- Statistika pokazuje da u ovom trenutku najčešće obolevaju žene. To je uglavnom period od tridesete godine. Stres, brz način života, nepravilna ishrana i neredovna fizička aktivnost dovode do toga da imamo porast insulinske rezistencije kod nas.

Da li insulinska rezistencija nužno znači dijabetes?

- Ukoliko se insulinska rezistencija na vreme prepozna, može da se adekvatnim higijensko-dijetetskim režimom i fizičkom aktivnošću dovede u red. Ne znači nužno da će osoba dobiti dijabetes. Ako se ne odreaguje na simptome tada može doći do nastanka razvoja dijabetesa tipa 2. Dijabetes tip 1 je tip od kojeg je insulin zavisan. Da bi se on razvio u našem organizmu to znači da osoba ne vodi računa o tome šta jede, ima loše životne navike ili postoje genetske predispozicije. Stres može da bude okidač za dobijanje dijebetesa tipa 1. On se dobija u mlađem dobu, do neke dvadeset pete godine za razliku od dijabetesa tipa 2 koji se može javiti i nakon tridesete. To je osnovna razlika između ta dva tipa.

Foto: printscreen

Kakva ishrana se preporučuje osobama koje imaju ovo oboljenje?

- Preporučuju se mahunarke, sveže voće i povrće sa nižim glikemijskim indeksom. Kada je reč o mesu, birajte posnija mesa – piletina, junetina, riba. Preporuka je veći broj manjih obroka, kako bi u toku dana imali pravilnu regulaciju insulina u krvu, odnosno glukoze. Pijte dovoljno tečnosti. Pored izbora namirnica važna je i njihova kombinacija. Izbegavajte belo brašno, mesne prerađevine, grickalice, gazirane sokove. Važno je da budete fizički aktivni.

Zašto je šetnja idealna za osobe koje imaju insulinsku rezistenciju?

- Tako poboljšavamo kardiovaskularni sistem. Crikulacija počinje da radi, dolazi do bržeg otkucaja rada srca, podiže se hormon sreće. Tada se oslobađa glukoza u krvi,  i mi šetnjom stabilizujemo šećer. S druge strane, trening sa opterećenjem predstavlja stres. Kada treniramo naše telo to prepoznaje kao stres, dok prilikom šetnje se osećamo rasterećeno.