Potresna ispovest prave Dare iz Jasenovca za Informer TV: Majke su gledale kako im odvode decu, nisu znale da li će ih ikad videti! (VIDEO)

Jelena Buhač Radojičić, po čijem je detinjstvu snimljen film "Dara iz Jasenovca", za Informer Tv ispričala je sve o mučnom iskustvu u logoru Stara Gradiška, kao i kako je izgledao njen prvi susret sa bratom od koga su je odvojili godinama ranije.

Logor Stara Gradiška je logor koji su ustanovile Ustaše 1941. godine. Bio je 5. podlogor Jasenovca koji je bio posebno izgrađen za žene i decu. Upravo u njemu našla se Jelena sa braćom Živkom i Ilijom i majkom Anom.

- Ja sam bila prvo ošišana u Zagrebu, do gole kože. Kad sam došla u Slokovec, onda su mi skinuli moju garderobu koju sam imala i sašili su mi haljinu koju sam stalno nosila, bez veša - počela je Jelena priču o mučnim danima detinjstva i opisala kako je izgledao njihov odlazak u logor.

- Moj otac se sklonio u odžak, ja sam u toj sobi gde je bila voda na patosu, znala sam da ustaše i Nemci ubijaju, gledala da ako me ubiju, ako padnem, da padnem na suvo. Pošto nisu našli mog oca, sišli su niz stepenice i stavili su nas pred mitraljez da nas streljaju. Moj otac je izašao iz odžaka, njega su vezali žicom. Ne sećam se oca kako je izgledao više, samo znam da je imao pantalone crne prugaste i da je imao šešir ili kapu. -

Jelena sa svojom braćom i majkom odvedena je sutradan u logor Stara Gradiška.

- Sutradana smo odvedeni peške 24 km do Stare Gradiške, čekali smo jedan dan ispred Gradiške, da bi nam napravili mesto da mi uđemo, pošto su morali da pobiju verovatno te ljude koji su bili unutra. Prilikom ulaska u taj logor sa strane, leve, stajao je ston zeleni, odlagalo se zlato, pare, sve što je bilo vredno - rekla je.

 

 

Kao jedno od prvih sećanja navodi i da je, na njihove oči Ustaša ubio Jevrejku.

- Moja majka je držala Iliju, ja i Živko smo se pored nje šćućurili. U jednom trenutku Ustaša je vikao na jednu ženu, a sada znam da je to bila Jevrejka. raspleo joj kosu i našao minđuše, ali je nju odala jedna druga Jevrejka koja je bila sa njom. Uzeo joj je te miđuše, prislonio je uz zid i ubio je iz pištolja. - 

"Dete, ovde nema šta da se jede"

Jelena Buhač Radojičić kroz suze je opisala i kako je izgledao rastanak majki sa decom.

- Ušli smo u logor, sa desne strane smo mi imali smeštaj, na goloj zemlji. Nismo imali ni na šta da legnemo, ni sa čim da se pokrijemo. Bio je na sredini tog dvorišta kazan iz kojeg su nam delili hranu u podne. Kad bi padala kiša, ulazili bi u podrum, do kolena je bila voda, da ne bi navodno pokisli - rekla je i dodala:

- Rekla sam majci "Ja sam gledna", rekla je " Dete, ovde nema šta da se jede", ovo je logor. Pili smo vodu iz bunara u koje su se slivale fekalije. -

- Odvojili smo se od majke, sva deca, plačući. Nama deci je bilo lakše, nego majkama. Majka koja se odvaja od dece, da li će ih ikad videti ili nikad.- 

Jelena je u ispovesti ispričala kako je poslednji put videla kako odvode njego brata Iliju, ali i opisala svoj prvi susret sa bratom Živkom godinama kasnije.

- Nas dvoje smo se zagrlili, plakali i nismo smeli da se odvojimo. Čak su i ti Hrvati plakali.-