Ekonomski stručnjaci za Informer TV! EU je američki vazal, BRIKS jača, Srbija ima šansu i na Zapadu i na Istoku

Rat u Ukrajini ušao je u 500. dan, a gosti Informer TV analiziraju trenutnu situaciju - ide li sukob ka razrešenju, ili svet srlja u novi globalni rat! Sa našim gostima profesorom doktor Mihajlom Rabrenoviće, ekonomistom Goranom Puzićem i saradnikom Privredne komore Srbije, Bojanom Stanićem, razgovarali smo kako će ova situacija uticati na ekonomiju.

Sa našim sagovornicima pokušali smo da odgovorimo na pitanje šta nam je doneo sukob u Ukrajini kada je u pitanju ekonomija, kako je rat uticao na ekonomije Evroske unije, a kako u svemu tome Stoji Srbija.

Ekonomista Goran Puzić na početku razgovora istakao je da dolazi jačanje zemanja Briks sve više kao i da će doći će do deloarizacije, jer zelje Briksa hoče novu valutu.

- Ako pogledamo sva dešavanja u svetu unazad 40 godina, prisetimo se Iraka, Irana Avganistana, pa i Jugoslavije, mi smo taoci britansko-američkog fašizma, EU je potpala pod uticaj tog fašizma. Ničija ekonomija u EU nije imala koristi osim Nemačke i Francuske, s time se mora stati - rekao je on.

Foto: Informer

 

Profesor Mihajlo Rabrenović naveo da su se sada iskristalisale tri stvari.

- Ako pogledamo najnoviji sukob u Ukrajini, iskristalisalo se da su važne tri stvari, vojna bezbednost, prehrambrena bezbednost i energetska bezbednost. Činjenica da smo živeli u dominaciji unipolarnog sveta gde su SAD i Velika Britanija dominirale, EU je u toj podeli karata dobila jednu vrstu vazalnog odnosa. Ako bude hladnija zima, energenti bi mogli ponovo da poskupe i to je jedna od posledica. Složio bih se da je u pitanju trend dedolarizacije, a to može da izazove dublje promene u ekonomiji SAD. Sve više se govori o tome da, ako pobede republikanci, to bi moglo da vrati planetu ekonomskoj logici, ali do toga treba izdržati - kaže Rabrenović.

Bojan Stanić iz PKS navodi da je ekonomija sada u senci politike.

- Ovo je pre svega evropska kriza. Evropa gubi konkurentnost, nakon svakog sukoba imala manji ekonomski značaj. Gubi jeftinije energente, u naučnom smislu gubi. Ova inflacija traje dugo i to u istočnom delu Evrope. U Rusiji, na primer, njihova privreda jeste stabilna, ali je njihov rast i dalje niži nego što im je potrebno da se razvijaju. Činjenica je da Evropa zna da za njih predstavlja veliki trošak da prekinu odnose sa firmama u Rusiji, setite se Rajfajzen banke, koja je rekla da se nadaju da će se rat što pre završiti. Sve ovo će se odraziti i na privredu Srbije.

Profesor Puzić istakao da su sankcije Rusiji više maraton nego sprint.

- Ja smatram da će evropske zemlje morati da se orijentišu ka sebi. Mađarska to već čini duže vreme, pa i Slovačka i Češka, ostaju usamljene Nemačka i Francuska, koje jesu sile, ali ne možemo zanemariti činjenicu ni da je Rusija sila. Rusija ovaj rat ne sme da izgubi, sa aspekta ekonmije jedino rešenje je neutralna Ukrajina. Sve što se dešava je u funkciji politike, imate savez EU gde se članici brani, Mađarskoj, da trguje sa Rusijom - ističe naš sagovornik.

Rabrenović navodi da se ne radujemo problemima naših ekonomskih partnera.

- Naših 85 odsto trgovinske razmene dolazi iz Evrope, kao i većina investicija. Mi smo na evropskom putu, okruženi smo zemljama EU i moramo da modernizujemo naše društvo dalje. Za to smo dobili priznaja Svetske banke. Moramo da poštujemo i naše prijatelje na istoku, Rusiju, Indiju, Kinu. Sve to govori u prilog da je ovde građanin i preduzeće u fokusu, a videli smo na ulici društvene grupe koje hoće da blokiraju sve sa šest automobila. Većina građana je ipak opredeljena za to da mi nastavimo ovaj naš put. Državna politika i naši odnosi su u usponu i sa SAD i sa Veliko Britanijom. Mi smo mala i ponosna zemlja i bolji put trenutno ne postoji - kaže Rabrenović.

Bojan Stanić ističe da su na udaru više zemlje koje su bliže ratom zahvaćenim područjima.

- Istočna Evropa svakako, ali u okviru toga i Srbija. Ono što je bitno istaći, nama fragmentacija svetske privrede, ne odgovara. Nama je bio izjednačen priliv investicija iz Kine i EU, ali postoji prilika da mi sada imamo mogućnost da budemo još više integrisana u međunarodne tokove i lance snabdevaljanja.