Važno je da je Srbija ostala prijatelj sa Kinom i Rusijom! Boris Tadić je jedna od najvećih štetočina srpskog naroda! (VIDEO)

Dejan Bulatović, poslanik Srpske napredne stranke i Vojislav Šešelj, lider Srpske radikalne stranke, gostovali su u "Info danu" televizije Informer. Oni su govorili o usvajanju Rezolucije o Srebrenici, ali i o stavovima prozapadne opozicije po tom pitanju.

Šešelj poručuje da prozapadna opozicija više nema lidere intelektualce, već da "je ostao samo bućkuriš".

- Otkad je obnovljena demokratija u Srbiji, sve prozapadne političke partije su se takmičile u izdajstvu srpskog naroda i ta tradicija se nastavlja. Devedesetih godina smo imali i dosta intelektualaca na njihovom čelu, a sad je ostao bućkuriš koji ne liči ni na šta. Dakle, prozapadna opozicija je neprekidno nazadovala. Oni su svoji vrhunac kao zapadni plaćenici doživeli 5. oktobra 2000. i od tada su u padu. Očekuju od srpskih neprijatelja da ih finansiraju. Samo Đilas ima finansijsku samostalnost zbog novca koji je opljačkao dok je bio gradonačelnik Beograda. Ovo ostalo su fukare koje se prodaju za sitan novac, a kad neko ponudi nešto više, pristaju na sve. Znam da je Kurti finansirao Nenada Čanka u više navrata. Dinko Gruhonjić je jedan osvedočeni Ustaša. On je oličenje zla i čovek sa mnogim biološkim apsurdima. Upravnik logora Čelebić je bio jedan Hrvat koji je osuđen na nekih desetak godina u Hagu. Njegov zamenik je osuđen na 16 godina. Tu je bilo i mnogo silovanja jer je taj logor bio i ženski. Glavni krivac, mislim da se zvao Hazim, je bio glavni organizator zločina u logoru. On je doveden u Hag i imao je klimavu optužnicu. On je svaki dokaz koji mu je trebao u svojoj ćeliji otkucao i pečatirao. To je samo jedan od brojnih muslimanskih logora u Bosni i Hercegovini. Iz ostalih logora nikom nije suđeno, a i oni su dobili blage kazne. Boris Tadić je jedan od najvećih izdajnika srpskog naroda, a njegov otac Ljuba je bio glavni savetnik Radovana Karadžića u Beogradu - kaže Šešelj.

Foto: Tanja Andric

Bulatović ističe da je "Aleksandar Vučić u Njujorku pokazao kako se brani Srbija".

- Ovo je zaista jedan veliki diplomatski uspeh. Vučić je pokazao kako se brani Srbija. Marinika Tepić je u Skupštini tražila baš ovo što se sad desilo. Jesu li Srbi izrodili Antu Pavelića? Ustaše su pravili tolika zverstva po Sremu. Zašto niko ne priča o tome? Zašto ne pričamo o tome šta su Nemci radili čitavom svetu? Nemojte zaboraviti ni italijanske zločine. Srpski narod, od Prvog svetskog rata i Balkanskih ratova je bio stradalnički. Sad neko treba nas da uči šta je sloboda i demokratija. Naš general u Kraljevini Jugoslaviji Draža Mihailović je pokušao da spasi Srbiju od pošasti komunizma. Ja sam bio jedan od prvih Đilasovih ljudi. Ja ga znam tačno, znam kako diše. On čovek sanja Vučića. Želi podršku naroda kakvu ima Vučić. Opsednut je Vučićem i spreman je da uradi sve da bi bio Vučić broj dva. Zapad je digao ruke od njega kad je video njegovo stanje. Sad ne može da kontroliše opoziciju. Svi su mislili da će doći na vlast i pokrasti pare kao Đilas. Sledeći scenario u Stranci slobode i pravde je da Đilas podnosi ostavku, Marinika preuzima kormilo, a on će pokušavati da upravlja njom, ali ona će se brzo oteti i pokušati da rekonstruiše opoziciju. Važno je da je Srbija ostala prijatelj sa Kinom i Rusijom. Vidite koliko je to značilo - navodi Bulatović.

Dušan Magazin se uključio u program. Magazin je još jedan od svedoka rata u Bosni.

- 11. maj 1992. je veoma bitan jer je to na samom početku rata u Bosni i Hercegovini. Naše stradanje je trajalo te naredne tri-četiri godine i onda se desila Srebrenica. Tog dana sam i zatvoren u logor sa svojim bratom. Proveli smo oko šest meseci u logoru. Na Vaskrs, brat, ja i još dva prijatelja, smo izašli, te 1992, i pokojni roditelji su nas ubeđivali da dođemo nazad u Konjic, da će sve biti u redu jer oni veruju komšijama, Ta naša poslušnost nas je odvela u logor, a roditelje u smrt. Na našu kuću je došlo 24 naoružana vojnika i odvela nas dvojicu. Zatvarali su nas u hladnjaču, tu smo proveli jednu noć. Prepadali su nas da nam nikad neće otvoriti hladnjaču, da će nas mučiti. Sve do 29. maja smo bili u policijskoj stanici, dok nisu sva sela oko Konjica popaljena i narod sproveden u logor. Kad je to sve završeno, čišćenje i brutalna ubistva po tim selima, ja sam sa bratom i još četvoricom odveden iz Konjica u Čelebiće, u taj logor. Kad smo dovedeni na kapiju, mi smo tu zatekli pored jednog zida toliko krvi, od prebijanja ljudi koji su nam kasnije rekli da su bili postrojavani uz taj zid. To se desilo pre samo tri-četiri dana nego što smo mi dovedeni. Roditelji su ostali kući i 17. jula nam je saopšteno da su nam roditelji ubijeni i samo nam je rečeno da je to bilo brutalno i da su mi pokojnu majku našli na smetlištu, a oca u jednom šahtu. Tuga nas je uzela zbog toga. Prvo nismo mogli da verujemo da nam je to rečeno tako hladno. Počeli smo da plačemo, a oni su nam zapretili da ćemo završiti kao roditelji ako ne prestanemo. To je za nas bilo toliko strašno da smo se samo gledali. Mnogo puta smo razmišljali da će nam se desiti isto kao i roditeljima. Toliko puta su nas izvodili i pretili nam da će nas pobiti. Jedna od strašnijih uspomena je kad je desetina ljudi prebijano svakodnevno, svaki dan je jedan od njih smrtno stradao. Jedan čovek je nekoliko puta padao u nesvest od prebijanja. Nekoliko puta je polivan vodom da bi bio budan i svestan kako bi čuli njegove muke dok ga prebijaju. Nakon prebijanja su ga ubacili u našu prostoriju i mi smo ga presvlačili jer je bio skroz mokar, a onda mi je umro na rukama. To je bilo veoma, veoma, teško i danas mi ta slika stoji pred očima - otkrio je Magazin.

Kompletno gostovanje pogledajte u video-snimku: