"Umetnici ne treba da se bave politikom": Reditelj Hadži Aleksandar Đurović: "Gest Ljubiše Samardžića nikada neću zaboraviti"

Reditelj Hadži Aleksandar Đurović kaže za Informer da umetnici ne treba da se bave politikom osim ako prave angažovana dela koja kritikuju društvo i prisetio se jednog gesta Ljubiše Samardžića koji će mu zauvek ostati u sećanju.

Reditelj filma "Sveta Petka - krst u pustinji" koji je pobrao pozitivne kritike publike širom sveta jedan je od ovogodišnjih članova žirija na 49. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji.

Hadži Aleksandar Đurović će u Vrnjačkoj Banji boraviti tokom celog trajanja celog Festivala što je bila idealna prilika da sa njim uradimo intervju u kojem smo razgovarali o mnogim stvarima vezano za glumce i filmsku umetnost.

Razgovor sa Đurovićem započeli smo filmovima sa ovogodišnjeg Festivala u Vrnjačkoj Banji koji su po njegovom mišljenju veoma dobri i kvalitetni, ali i odgovornosti koju ima kao član žirija.

Ove godine ste član žirija na 49. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji. Koliko je to izazovno i kakvu odgovornost nosi?

 - Imao sam nekoliko puta priliku da budem član žirija, ali nikada za scenario, to su uglavnom bili drugi festivali, najčešće studentskih filmova. Sada sam, prvi put, kao dvostruki laureat ovog festivala, dobio čast da budem deo žirija zajedno sa Nikolom Pejakovićem i Goranom Radovanovićem, koji su izuzetni u svojim karijerama. Ja sam tu kao najmlađi član, da malo doprinesem. Izazovno je jer znam kako je kolegama kada dobiju nagradu, to im je vetar u leđa, ali i kada je ne dobiju, pa se zapitam da li se razočaraju. Volim domaći film, trudim se da pogledam sve što izađe, pratim sve što se dešava, jer me zanima gde se nalazim u tom novom talasu domaće kinematografije. Ovde imamo priliku da vidimo iskusne scenariste, debitante, razne žanrove. Odgovornost je u tome što naš glas ne sme da zavisi od ličnih afiniteta - moramo da damo objektivan sud o kvalitetu scenarija. 

Foto: Marko Crnoglavac

Po kom kriterijumu ste ocenjivali filmove koji su prikazani na festivalu?

-  Nekad odličan scenario ne znači dobar film, a ponekad prosečan scenario odličan reditelj nadgradi i napravi sjajan film. Uvek se razmišlja i o reakciji publike. Zanimljivo je što imamo filmove od komedije, trilera, horora, drama, krimi-akcije, epske fantastike, mjuzikla… Žanrove je teško porediti, ali ja se vodim emocijom - ako me komedija nasmejala, horor uplašio, triler držao u neizvesnosti ili drama rasplakala, za mene je to dobar film. Važno je ono što ostane u gledaocu posle filma, bez obzira na budžet.

Rekli ste da pratite sve domaće premijere. Kako ocenjujete filmsku godinu iza nas?

 - Nažalost, izašlo je malo domaćih filmova. Mislim da su samo dva imala premijeru u proleće, a sada smo imali sreću da ih je na festivalu čak osam. Raduje me što se taj period bez domaćih filmova završava i što nas na jesen očekuju nove premijere. Ono što volim kod naše kinematografije jeste raznolikost, filmovi variraju od komedija, drama, trilera, horora do žanrova koje ranije nismo često snimali. Posle 2000. godine, nova generacija reditelja donela je svežinu, a sada nova publika i autori rastu uz žanrovske filmove, što je kod nas ranije bilo retko. Sada vidimo i animirane, SF filmove, ali mi je žao što je malo filmova za decu. Dugometražni animirani filmovi kod nas su preskupi, ali verujem da imamo priče koje bi mogle da se adaptiraju. "Striming" servisi i strane koprodukcije pružaju priliku da se razvijamo i obogaćujemo kinematografiju.

Film"Sveta Petka: Krst u pustinji" izašao je 2022. godine i imao je veliki uspeh. Kako danas gledate na njega?

- Film ove godine završava svoj festivalski život, poslednji festival biće u decembru na Siciliji. Imao je 69 festivalskih prikazivanja i 33 nagrade, što je iznad mojih očekivanja. Bio je to prvi takav film kod nas i nismo znali da li postoji publika za njega. Na sreću, reakcije su bile odlične kod nas, u regionu i u svetu. Distributeri su mislili da će imati najviše 20.000 gledalaca, a otišao je preko 100.000. To je pokazalo da i umetnički, poetski film može da nađe publiku. To je ohrabrenje i za druge autore da se upuste u slične projekte.

Foto: Aleksandrija film

Vaša majka, Ljiljana Habjanović, rekla je da ste za potrebe tog filma prodali porodičnu kuću. Da li biste ponovo napravili takvu žrtvu?

- Ona se šalila posle sa mnom i rekla: "Pazi šta radiš, nemamo više kuća za prodaju." Za nas je taj film bio i lična misija i ljubav prema Svetoj Petki, pa nismo to gledali kao materijalni gubitak. Važno nam je bilo da film završimo najbolje što možemo. Imam tu crtu da uložim svu energiju i sredstva u film. Radio sam bez honorara i na "Svetoj Petki" i na novom projektu. Važnije mi je da novac ide u kvalitet filma nego u lične stvari. Umetničko delo ostaje zauvek, i ako može da utiče na ljude i posle mnogo godina, to je najveća satisfakcija.

Foto: Todor Milivojević

Da li ste na snimanjima imali teške saradnje sa glumcima i kako ih prevazilazite?

- Imao sam sreće jer sam još kao student radio kao asistent režije kod velikih reditelja i tu naučio da reditelj mora biti i psiholog. Trudim se da biram ljude koji razumeju moj rad i veruju u projekat. Dešavalo se da glumci igraju i bez honorara jer im se dopala priča. Na "Svetoj Petki" su mnogi radili za niže honorare, ali su imali retko iskustvo snimanja u Jordanu. Nikada nisam imao situaciju da se neko ponašao kao diva ili imao nerealne zahteve. Trudim se da svi imaju dobre uslove i da budu plaćeni na vreme.

Sa Ljubišom Samardžićem sarađivali ste na seriji "Miris kiše na Balkanu". Kakva sećanja vas vežu za njega?

- Radio sam s njim na seriji "Miris kiše na Balkanu". Bio je izuzetan i kao glumac sa ogromnim iskustvom, i kao reditelj. Projekat je bio zahtevan, ali svi smo radili srcem. Pamtim posebno jedan trenutak. Po završetku snimanja, stigla mi je koverta sa novcem za honorar koji je bio dosta veći od dogovorenog. Pozvao sam Ljubišu kako bih ga obavestio da je došlo do greške, ali on mi je samo rekao: "Neka, neka ti ostane, lepo radiš". To dosta govori o njemu kao čoveku.

Foto: ATA Images

Godina je bila teška. Fakultet dramskih umetnosti nije radio, pozorišta takođe. Kako gledate na to?

- Verujem da svako odgovara za svoje postupke. Privatno mišljenje može se zadržati za sebe ili podeliti među prijateljima, ali umetnost treba da ostane van dnevne politike. Ona je večna, dok se vlasti i okolnosti menjaju. Mislim da umetnici ne treba da se bave politikom, osim ako prave angažovana dela koja kritikuju društvo. Ipak, verujem da malo imamo prilike da radimo, pa treba da stvaramo priče koje će razumeti i Srbin i Kinez i Afrikanac. Umetnost treba da oplemeni i ostavi trag, a ne da bude samo lokalno aktuelna.