"Srbima treba da daju najmanje tri Oskara" Radoš Bajić o izboru kandidata za film koji će predstavljati našu zemlju u trci za prestižnu nagradu!

Nedelja u koju smo ušli biće posebno uzbudljiva među filmadžijama jer od 17. do 22. septembra posebna komisija koju je po odluci Ministarstva kulture formirao Filmski centar Srbije, gleda filmove koji su nominovani i treba da odluči koji će film predstavljati Srbiju u trci za dodelu Oskara u martu sledeće godine.

Može biti samo jedan, a koliko se nezvanično saznaje, jer se kompletna procedura izbora srpskog kandidata odvija pod velom tajne - kandidovano je ukupno 7 filmova, među kojima su: Oluja, Čuvari formule, Što se bore misli moje, Indigo kristal, Lost country, Da li ste videli ovu ženu i Heroji Halijarda, scenariste i reditelja Radoša Bajića, koga smo zamolili da nam odgovori na par pitanja.

"Heroji Halijarda" su trci za srpskog kandidata za nagradu Oskar, kakva su vam očekivanja?

- Ne opterećujem se očekivanjima. Vidim da je kampanja uveliko u toku i da određeni reditelji ne birajući sredstva protežiraju svoje filmove. A mogu da zamislim šta se događa iza kulisa.. Prirodno je da svaki autor misli da je napravio najbolji film i da baš on zaslužuje da bude srpski kandidat. Zato bih, kad bih to mogao preporučio Američkoj filmskoj akademiji da za Srbe izmeni uslove - da nama dodeljuju najmanje tri Oskara.

Vi se šalite, ali uz filmove „Čuvari formule“ i „Lost country“, „Heroji Halijarda“ slove za favorita?

- Ako se za kandidata bude birao srpski film, verujem da stojimo dobro, a ako se bude birao film koji podražava tuđe vrednosti ili pljuje po Srbiji - onda stojimo veoma loše. Druge filmove koji su u nominaciji nisam gledao i ne mogu da sudim. Što se „Halijarda“ tiče, u produkcijskom smislu to je monumentalani i veliki film koji sam sa brojnim izuzetnim saradnicima radio veoma posvećeno punih pet godina. Inspirisan je jednim veoma dramatičnim periodom srpske istorije, a koga u svetlu svetskog filma zanimaju Srbi, sem kada treba da se ocrne…U čemu neki srpski reditelji podanički povlađujući onome što svet želi da vidi, postižu veoma lepe rezultate. Dakle „ Halijard“ je nešto potpuno i sasvim drugo. Ne dodvorava se nikome, nije strani, ni evropski, ni američki ni francuski film – već srpski, a bojim se da mu je u konkretnom slučaju upravo to najveća mana.

Čini se da ste sumnjičavi prema Komisiji koja treba da donese odluku o srpskom kandidatu?

- Ni najmanje…Ne bih im bio u koži. Čak se nadam da će raditi po savesti. Zavisi kakvog se kriterijuma kao primarnog budu držali, i zavisi koliko će biti u mogućnosti da se sačuvaju od spoljnih pritisaka koji su ogromni - jer neki već kupuju leptir mašne i smokinge za Holivud. Naša produkcija "Contrast" je pokušala da legitimno sazna ko su članovi komisije koji će doneti odluku – i nismo u tome uspeli. Kad se bira Patrijrah, znaju se imena vladika koje ga biraju, a ovde, tobože, ništa se ne zna, zapravo, čaršija sve zna. I uveliko hendluje i mulja. Što se "Halijarda" tiče on je siroče, ne gura ga niko, ni strani ambasadori, ni tate ni ambiciozne mame – naš film će u ovom slučaju, i dalje kroz distribuciju sam sebi krčiti put.