Žive žene udavali za pokojnike, a neverne ubijali maljem: Najbizarniji stari običaji prikazani u srpskim filmovima i serijama

Srpska srednjovekovna tradicija puna je običaja koji bi u savremenom svetu bili potpuno neprihvatljivi, a mnogi od tih običaja prikazani su u našim fimovima i serijama.

Film "Zona Zamfirova", reditelja Zdravka Šotre premijerno je prikazan 2002. godine. Scenario je napisan po motivima istoimenog romana Stevana Sremca.

U jednoj sceni ovog filma Jelica Sretenović, koja igra Zoninu tetku, ističe kako će njena sestričina ostati usedelica sa sedamnaest godina zbog problema koji su nastali kada se Zona zaljubila u Maneta. U istoj sceni navodi se da su se u "srećno doba" devojke udavale u petnaestoj.

U istom filmu u jednoj sceni hadži Zamfir, koga je tumačio Dragan Nikolić, svojoj ćerki Zoni zabranjuje da ide u školu jer smatra da pisanje nije za žene. 

Foto: Youtube printscreeen

Radnja filma smeštena je u Niš, u period 19. veka, a opisivanjem ovih i mnogih drugih običaja publika je dobila priliku da se upozna sa načinom života koji je danas toliko dalek i neprepoznatljiv, bez obzira što su prošla samo dva veka.

"Nečista krv: greh predaka" je televizijska serija snimana tokom 2020. godine po motivima istoimenog romana Bore Stankovića. Glavne uloge u seriji igrali su Dragan Bjelogrlić, Katarina Radivojević, Anđela Jovanović i mnogi drugi.

U ovoj seriji prikazan je stari običaj po kome mlade žene koje su izgubile svoje muževe treba da ostanu u kući svekra i svekrve i do kraja života žale za preminulim suprugom. Za razliku od žena koje su bile zatvorene u kući, od muškaraca se očekivalo da nakon smrti supruge nađu drugu ženu i da nastave normalan život.

Foto: printscreen/youtube

Anđela Jovanović u ovoj seriji igra lik Tašane, mlade devojke koja je u braku bila vrlo kratko vreme pre nego što joj je suprug iznenada preminuo. Njen svekar hadži Trifun drži snaju zatvorenu u sobi, obučenu u crninu i ne dozvoljava joj da napusti dom jer tako nalažu običaji.

Film "Virdžina" premijerno je prikazan davne 1991. godine. Režiju potpisuje Srđan Karanović, a glavne uloge tumačili su Marta Kelar i Miodrag Krivokapić.

Ovaj film predstavlja stari običaj koji je naročito bio rasprostranjen u Crnoj Gori, Albaniji i Dalmaciji, a vezan je za porodice koje nisu imale muške potomke.

Foto: printscreen/youtube

Radnja filma se odvija krajem 19. veka, u jednom selu Kninske krajine. Porodice bez muškog potomstva smatrane su ukletim i osuđenim na propast. Da bi se spasle prokletstva, te porodice su jedno od ženske dece proglašavale "virdžinom", odnosno muškarcem, skrivajući istinu kao porodičnu tajnu.

Film prati priču jedne takve porodice. Timotije, glava kuće, odluči da njegova najmlađa ćerka postane virdžina sa imenom Stevan. Devojčica raste kao dečak, od prvih koraka navikavana da poništi sve žensko u sebi. No, kad uđe u prvo djevojaštvo zaljubi se u mladića i tada kreću problemi.

Film "Lepota poroka" režirao je Živko Nikolić, a premijerno je prikazan 1986. godine. Glavne uloge tumačili su Mira Furlan, Milutin Karadžić, Petar Božović, Eva Ras i Mira Banjac.

Foto: Printscreen/RTS

U zaostalim selima crnogorskog krša običaj je da muž nevernu ženu maljem ubije preko pogače. U takvoj sredini živi mladi bračni par, zavetovan na doživotnu vernost. Žive siromašno i rado prihvate poziv čoveka koji je otišao za lakom zaradom u primorje, da slede njegov primer.

On se zaposli u solani, a ona kao spremačica u nudističkom kampu. Tradicionalno vaspitana, užasava se nad golotinjom, naročito kad posprema apartman dvoje mladih stranaca koje zabavlja njena zbunjenost. Uz njihov podsticaj, ona postepeno oslobađa tradicijom sputanu senzualnost.

 

 

"Crna svadba" je televizijska serija koja se emitovala 2021. godine, a režirao je Nemanja Ćipranić. Glavne uloge tumačili su Uliks Fehmiu, Nikola Kojo, Jelena Đokić i Slavko Štimac.

Specifičan naziv serije dolazi od starog vlaškog obreda. On je podrazumevao da, ukoliko dođe do smrti mladog, neoženjenog muškarca, on bude sahranjen u svadbenom odelu, a ispraća ga verenica ili neka druga devojka odevena u venčanicu.

Foto: printscreen/youtbe

Kult mrtvih jedan je od centralnih kultova kod Vlaha, pa stoga i ne treba da čude brojni običaji kod ovog naroda koji se vezuju za smrt i sahranjivanje pokojnika. I gotovo svi pogrebni običaji Vlaha severoistočne Srbije počivaju na tradicionalnim narodnim verovanjima iz davnih vremena usmerenih ka olakšavanju pokojnikovog prelaska na onaj svet i uvođenja u večni raj, gde bi trebalo da ima sve ono što bi imao na ovom svetu. 

Prema ovom običaju devojka koja je bila obučena u venčanicu na sahrani i "glumila" mladu pokojnika, ne bi trebalo da se udaje godinu dana, a po isteku tog vremena, slobodna je da radi šta želi.

 

 

"Trag divljači" je triler iz 2022. godine u režiji Nenada Pavlovića. Glavne uloge tumačili su Radivoje Bukvić, Predrag Manojlović, Miloš Timotijević, Nada Šargin i drugi.

Radnja filma prati perspektivnog novinara u komunističkoj Jugoslaviji 1979. godine i istražuje svirepo političko ubistvo u malom ruralnom mestu. On nenadano biva upleten u mračnu porodičnu dramu prepunu skrivenih tajni kroz vekovnu tradiciju nasilja.

Foto: youtube/printscreen

Film se dotiče i starog narodnog običaja lapota, kojim je jedan od glavnih junaka, kao komunista, celog života bio opsednut.

- Lapot je jedan fenomen. Misterija i snaga vekovnog, a sada nepostojećeg običaja, ubistvo najstarijeg člana porodice kada on više nije dovoljno fizički u stanju da obavlja osnovne životne funkcije zvao se lapot. Blagoja možemo nazvati poslednji lapot. Strahovita slika udarca toljage preko glave čoveka, kome u tom trenutku verovatno prska lobanja, duboko se urezala u tog budućeg partizana, kasnije visokog funkcionera UDBE koji je preživeo i Rankovića - ispričao je o svojoj ulozi svojevremeno Miki Manojlović.