HRAM SVETOG SAVE GOTOV NA JESEN 2020! Srbi posle 125 godina završavaju borbu za podizanje spomenika jednom princu, monahu i prvom arhiepiskopu srpskom Savi Nemanjiću!

Tanjug

22:59 Beograd 0

M. M. | 08. 12. 2019.

HRAM SVETOG SAVE GOTOV NA JESEN 2020! Srbi posle 125 godina završavaju borbu za podizanje spomenika jednom princu, monahu i prvom arhiepiskopu srpskom Savi Nemanjiću!

Izgradnja najveće srpske svetinje koštala je više od 100 miliona evra. Samo za pravljenje najvećeg mozaika od 17.000 kvadrata potrošeno 40 miliona evra * Čak 12.000 vernika moći će da prisustvuje liturgijama

Hram Svetog Save u Beogradu biće završen na jesen 2020. godine, kada će ova najveća pravoslavna bogomolja biti i osveštana, ekskluzivno saznaje Informer!

Time će Srbi, posle 125 godina, konačno okončati borbu za podizanje grandioznog spomenika princu, monahu i prvom arhiepiskopu srpskom Savi Nemanjiću, koji je pre osam vekova svojom upornošću i istrajnošću uspeo da izdejstvuje samostalnost Srpske pravoslavne crkve.

Tri ikonostasa

Vikarni episkop i vladika SPC Stefan Šarić, koji je ujedno i starešina Hrama Svetog Save, kaže da se raduje završetku radova na ovoj svetinji, koja će po mnogo čemu biti jedinstvena.

- Od Aja Sofije pa do danas, mi nismo ni gradili ni imali crkvu ni nalik ovoj. Hram Svetog Save definitivno je najveći verski objekat na Balkanu i jedan od najvećih na svetu. Monumentalan je i jedinstven ne samo po visini već i po tome što će ceo biti prekriven mozaicima. Biće i specifičan po tome što će moći da primi čak 12.000 vernika. Recimo, jedna od najpoznatijih crkava u Rusiji, Crkva Hrista Spasa u Moskvi prima 8.000 vernika - priča vladika Stefan.

On navodi da je većina radova završena, ali da na Hramu ima još posla.

- Konkretno, ostalo je da se završi oko 35 odsto mozaika. Na njemu radi ruski umetnik Nikolaj Aleksandovič Muhin sa saradnicima. Treba da se postave i tri ikonostasa, jedan veliki i dva mala. Projekti za njih postoje i ostalo je da se izabere izvođač. Potrebno je bar šest meseci da se oni izrade. Takođe, video-nadzor, kao i rasveta nisu još urađeni. Mora da se postavi čak 218 polijeleja (lustera), što nije mali posao. Međutim, sve ćemo to uraditi sigurno do septembra naredne godine - priča on.

Ništa bez Putina

Vladika Stefan kaže da je Hram Svetog Save dosta koštao, ali nimalo više nego što nas je, u nematerijalnom smislu, Sveti Sava zadužio.

- Za srpski narod, sve pravoslavce, a i za mene lično ovaj Hram predstavlja puno jer mi njime vraćamo dug Svetom Savi, pošto mi bez njega ne bismo bili ovo što jesmo. Teško je reći koliko nas je izgradnja Hrama koštala, od pokretanja ideje 1895. da se on podigne, preko postavljanja njegovih temelja 1935, pa rušenja, ponovnog podizanja... Ono što je izvesno jeste da nas samo mozaik košta 40 miliona evra, da smo u unutrašnje radove uložili 10 miliona, a za podizanje same crkve sigurno još 50 miliona. Dakle, zna se za 100 miliona evra. U njega je država uložila 40 miliona evra, Rusija 10 miliona evra, a ostalo su donacije. Najveća pojedinačna donacija za izgradnju Hrama iznosila je 650.000 australijskih dolara (oko 400.000 evra) i dao ju je jedan naš čovek iz Australije - priča vladika.

On navodi da i Rusima, posebno predsedniku Vladimiru Putinu, ovaj Hram dosta znači, tako da će on sigurno prisustvovati njegovom osvećenju na jesen iduće godine.

- Podrška srpskog naroda Putinu je u pojedinim momentima dosta značila, setite se samo njegove posete "Marakani", kad mu je ceo stadion skandirao. To je baš odjeknulo u svetu. U jednom trenutku razgovarao je sa patrijarhom Irinejom, kada se povela priča i o izgradnji Hrama Svetog Save. Patrijarh mu je tada rekao da se, kada je ovaj problem u pitanju, uzda u Boga, državu i majku Rusiju. Posle toga je i naša država počela da posvećuje pažnju izgradnji Hrama, ali i Rusija - kaže vladika.
 


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]