KO ČUVA DEVIZE, GUBI PARE, KAŽU STRUČNJACI! Srbima draža štednja u evrima! Iako je u dinarima oko 20 puta isplativija!

Shutterstock

23:00 Društvo 0

B. S. | 15. 09. 2019.

KO ČUVA DEVIZE, GUBI PARE, KAŽU STRUČNJACI! Srbima draža štednja u evrima! Iako je u dinarima oko 20 puta isplativija!

Građani trenutno u bankama na dinarskoj štednji čuvaju oko 72,5 milijardi dinara (616 miliona evra), ali na deviznoj čak 10 milijardi evra

Građani Srbije u bankama trenutno na dinarskoj štednji imaju oko 72,5 milijardi dinara (616 miliona evra), dok na deviznoj štednji drže čak 10 milijardi evra. Ovolika drastična razlika u korist štednje u evrima posebno iznenađuje ako se zna da je dinarska štednja skoro 20 puta isplativija.

Primera radi, ako u banci oročite 5.000 evra, za godinu dana zaradićete svega oko devet evra, dok ćete za istu sumu u dinarskoj protivvrednosti u istom periodu dobiti 175 evra (pogledaj tabele).
 

Stručnjaci kažu da će zbog stabilnosti kursa, niske inflacije, neoporezivanja i povoljnijih kamata štednja u dinarima biti isplativija i narednih godina.

Poverenje u dinar

Prema rečima guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković, građani sve više uviđaju prednosti štednje u dinarima i zato ona raste iz godine u godinu.

Koliko biste zaradili

Štednja u dinarima:

Ulog: 588.000 dinara (5.000 evra)
Rok: 12 meseci
Kamata: 3,5 odsto
Porez: Ne postoji
Zarada od kamate: 20.580 dinara (175 evra)

Štednja u evrima:

Ulog: 5.000 evra
Rok: 12 meseci
Kamata: 0,21 odsto
Porez: 15 odsto (na prihod od kamata)
Zarada od kamate: 8,93 evra

- To je jedan od najboljih pokazatelja sve većeg poverenja građana u domaću valutu i stabilan finansijski sistem. Dinarska štednja je u prošloj godini povećana za 10,9 milijardi dinara, a već u prvih osam meseci ove godine premašen je rast iz čitave 2018. godine. Već je sada izvesno da će i ova godina biti rekordna po rastu dinarske štednje i prema poslednjim podacima, ona iznosi 72,5 milijardi dinara. U poređenju sa 2012. godinom povećana je za četiri puta, kada je štednja u dinarima iznosila 17,5 milijardi - ističe guvernerka za Informer i dodaje da Centralna banka redovno ističe mnogo veću isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju.

- Razlog tome su stabilnost kursa i niska inflacija, zatim kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, kao i relativno povoljne kamate na štednju u domaćoj valuti u odnosu na devizne uloge. Napravili smo dobar ekonomski ambijent u kome je primetan rast plata i zaposlenosti. Sve to vodi većoj mogućnosti građana da u povoljnim okolnostima i pod povoljnim uslovima štede u domaćim bankama bez straha da će njihovi dinari položeni na štednju izgubiti deo svoje vrednosti - objašnjava Tabakovićeva.

Još će da raste

Stručnjaci ističu da će i u narednom periodu biti isplativije štedeti u domaćoj valuti.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da će polaganje dinara i u narednih godinu dana donositi mnogo veću zaradu nego ona u evrima.

- Ako svoj novac oročite u dinarima, profitiraćete daleko više nego da u banci ostavite evre. Trenutno ne postoji rizik od štednje u domaćoj valuti jer je kurs stabilan, a inflacija je niska. Sa druge strane, kamate u evrima na štednju su zanemarive - kaže Savić.

On dodaje i to da na štednju u evrima postoji porez od 15 odsto, koji se ne obračunava na štednju u domaćoj valuti.

Štednja u dinarima od početka godine

mesec      iznos
januar      61,8
februar     63,2
mart        64,6
april        66,3
maj         67,4
jun          68,6
jul           70,5
avgust      72,5

* iznosi su u milijardama dinara

- To je još i dodatna prilika za zaradu, pa i ne čudi da se narod u poslednje vreme sve više okreće dinaru. Činjenica je da je ukupna štednja u evrima mnogo veća, ali i da štednja u dinarima raste mnogo brže - objašnjava Madžar.

Čak 3,5 milijardi evra u slamaricama

Nisu svi Srbi skloni da svoju ušteđevinu stave u banke, pa tako i pored rasta broja depozita, raste i novac koji se čuva kod kuće. Procene stručnjaka govore da kod nas u slamaricama ima oko 3,5 milijardi evra. Ekonomisti savetuju da je mnogo sigurnije da novac bude na računu, ali i dodaju da je kod nas još prisutno nepoverenje u banke.

- Razlog je naša burna prošlost kada su se štediše opekle i izgubile silan novac koji su držale u bankama. Izgubilo se poverenje u banke, ono se vraća, ali jako sporo. Kada se ekonomska politika kompromituje, treba mnogo vremena da se poverenje vrati - zaključuje Madžar.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]