"3 DANA I 3 NOĆI OPERIŠEM BEZ PRESTANKA. ONA SAMO PITA ZA MAMU I TRAŽI CUCU. DA UMREŠ" U ratnom vihoru odvajao ljude od smrti, OVO JE PRIČA O DOKTORU LAZI

Čuveni srpski hirurg Miodrag Lazić preminuo je u Nišu. Ostaće upamćen kao čovek koji je tokom rata, a i posle njega spasio mnoge živote. Za svoj se nakon pet dana teškog stanja nije izborio.

Rođen je 1955. u Zemunu gde je završio osnovnu školu. Njegov otac koji je bio oficir JNA, dobija prekomandu za Niš. U Nišu je završio gimnaziju i studije medicine. Hirurgiju je specijalizovao na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu u svojoj tridesetoj godini. Nakon specijalizacije je godinu dana radio u Vojnoj bolnici u Nišu, a nakon toga se zapošljava na Hiruršku kliniku Kliničkog centra u Nišu. U periodu od 1991. do 1996. je radio kao ratni hirurg dobrovoljac.

Nakon što se iz Srpskog Sarajeva u februaru 1996. vratio u Niš, Miodrag Lazić je nastavio da radi u Kliničkog centra u Nišu. Postao je načelnik Torakalne hirurgije sa traumatologijom i načelnik Odjeljenja urgentne hirurške jedinice Kliničkog centra u Nišu.
Početkom raspada Jugoslavije 4. juna 1991. odlazi u Republiku Srpsku Krajinu gde je proveo 13 meseci. Kao hirurg dobrovoljac je godinu dana radio u ratnim bolnicama u Dvoru na Uni, Glini i Kostajnici (Banija). U glinskoj bolnici koja je pokrivala 200.000 stanovnika je bio jedini hirurg. Bolnica se nalazina na liniji fronta i stalno je bombardovana od strane hrvatskih snaga. Operacije je osim u bolnicama vršio i na samim linijama fonta, pod šatorima, po zgradama škola i drugim objektima. Nosio je maskirnu uniformu Srpske vojske Krajine i učestvovao u proboju Koridora života do 10. jula kada se vraća u Niš.

Foto: Printscreen You Tube rts

- Učestvovao sam u proboju koridora kao hirurg. I da znate, bio sam uveren da je to kraj rata. Vratio sam se u Niš 10. jula. Nisam mogao ni da naslutim šta me čeka. Radovao sam se povratku u Srbiju i iskreno tugovao što napuštam Srpsku Krajinu. Sećam se kada sam došao u Beograd. Gledam, kafane pune, pića hladna. Deca ližu sladoled. Izlozi puni svega i svačega. Vidim novina na kioscima. Ljudi puše prave cigarete. Kao da sam pao s Marsa. U Nišu isto. To je za mene bilo nepojmljivo blagostanje na koje nikako nisam mogao da se priviknem - napisao je u svojoj knjizi.
U julu 1992. se nakratko vratio u Niš, nakon čega ga dr Dikić, tadašnji načelnik saniteta Prvog korpusa Vojske Republike Srpske poziva u ime Ministarstva zdravlja Republike Srpske da pomogne osnivanje ratne bolnice u Mrkonjić Gradu. Pošto je bolnica u međuvremenu osnovana, umesto u Mrkonjić Grad, dr Lazić se u septembru 1992. ponovo kao dobrovoljac javlja u ratnu bolnicu Republike Srpske „Koran“ na Palama. 

U ratnoj bolnici Koran je proveo mesec dana nakon čega kao šef hirurške ekipe odlazi u novoosnovanu ratnu bolnicu „Žica“ u Blažuju (tada deo Srpske Ilidže). U ratnu bolnicu Žica je došao kao ispomoć na jedan mjesec, a ostao je 40 meseci. Pošto je na području tadašnjeg Srpskog Sarajeva bio jedini hirurg specijalista za trbuh i grudni koš, proveo je dve godine operišući pacijente na širem ratištu Republike Srpske, koje je pokrivalo 5 opština (Sarajevsko romanijska regija) sa 100.000 stanovnika.

U ratnoj bolnici Žica je obavio preko 3.500 hiruških operacija pod opštom anestezijom i u vrlo teškim ratnim uslovima. Osim operacija srca, izvodio je sve zahvate kojima se bavi savremena hirurgija. U ovom periodu do februara 1996. je napisao 16 stručnih radova i uzeo učešće u tri velika međunarodna kongresa, za šta je 1994. godine dobio zvanje primarijusa. Srpsko Sarajevo je konačno napustio u februaru 1996. godine, kada je jedan deo grada prema Dejtonskog sporazumu pripao Federaciji BiH. Hiljade građana Srpskog Sarajeva su napustile delove koji su pripali Federaciji BiH u periodu od početka 1996 do maja 1996. U dnevniku je napisao „Odlazim sa tugom i setom. Ponosan sam što sam se borio i delio dobro i zlo sa herojskim narodom Srpskog Sarajeva. Tužan sam i slomljen zbog njihove tragedije.“
Za njegov rad u Republici Srpskoj, patrijarh Pavle ga je odlikovao Ordenom Svetog Save.

 

Dnevnik o svojim iskustvima ratnog hirurga dobrovoljca je aktivno počeo da piše 1992, a u njega je uneo i .ećanja iz 1991. godine. Ovo je odlomak.

 

Dnevnik, 1, 2. i 3. decembar 1992. godine

Tri dana pakla. Više desetina naših ranjenih, desetine poginulih. Juriši naših snaga na Otes i Sokolje. Njihovi strahoviti kontraudari po Ilidži višecevnim bacačima raketa i minobacačima. Već tri dana i noći operišem bez prestanka...

... U šoku imam dve curice od tri i šest godina. Starijoj je granata uletela kroz prozor, majku na mestu ubila, a njoj gotovo odsekla nogu. Borba. Tri operacije. Mislim da će noga ostati. Mlađa ima samo tri godine. Zagrlila me i ne pušta. Kontuzija glave, granata u Vogošći. Tamo je sa bakom. Roditelji nisu uspeli da izađu iz Sarajeva. Na početku sukoba je bila kod bake i tu ostala. Samo pita za mamu i traži cucu. Da umreš. Spasava me jedna sestra iz intenzivne nege. Kada je malecka videla nju, počela je da plače i doziva je: „Mama, mama!" Verovatno liči na njenu majku. Sestra je uzima i malecka je ljubi. Suze. Svi plačemo. Ona grčevito drži Snježu...

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Branka

pre 5 godina

Slava mu, Neka mu Gospod Bog podari rajska naselja, takvih velikih ljudi je malo.

11 0 Odgovori

Drazen

pre 5 godina

Vječna mu slava i hvala

1 0 Odgovori

Lovac

pre 5 godina

Ova velicina od covjeka zasluzuje spomenik u republici srbskoj i srbiji. Hvala i vjecna ti slava generacije spominjale tvoja dobra djela i bio im uzor i pocivaj u miru amin.

4 1 Odgovori

Doca

pre 5 godina

Ljudina. Slava mu i večno sećanje. Da li mi kao stradalni narod ne možemo ovim ljudima da se odužimo dok su živi, da se o njima čuje i prikazuju emisije o njihovim podvizima, stradanjima i žrtvovanju za narod a ne sada kada ih više nema među nama. Koja je ovo ljudina bio! E Srbijo šta radiš i dokle?

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari