Pred stručnjacima je veliki posao kako da se izbore sa Kovidom 19, a sama vakcina će biti skuplja i od energenata, kaže dr Ana Gligić.
Pred stručnjacima je veliki posao kako da se izbore sa Kovidom 19, a sama vakcina će biti skuplja i od energenata. Više me plaši ova situacija od one u vreme variola vere, upozorava za Sputnjik virusolog dr Ana Gligić, šef laboratorije u vreme epidemije velikih boginja 1972. godine u Beogradu.
Doktorka naglašava da je njena laboratorija 1972. bila spremna da postavi dijagnozu u svakom momentu, što znači da je postojala uhodana metodologija od A do Š da sa sigurnošću može da se dijagnostifikuje variola u vrlo kratkom vremenskom periodu.
„Danas sa koronom to nije slučaj. Uzimamo tuđe testove i orijentisali smo se samo na jednu metodu koja otkriva infekciju. Brine me to što nemamo u procesu druge virusološke metode koje bi nam pokazale kada je korona uopšte kod nas počela i kakav je imuni status vakcinisanih“, kaže Ana Gligić.
O Kovidu 19 se manje zna nego o varioli veri
Ovaj eminentni stručnjak kaže da su u vreme variole ona i njeni saradnici tačno znali sve osobine virusa, a da danas to nije tako:
„Korona se dosta dobro održava u spoljašnjoj sredini i može da nas zarazi kroz oko ili kroz disajne organe otuda i toliko veliki broj zaraženih medicinskih i laboratorijskih radnika. Mi lutamo i dalje, ali postoje određene procedure za koje se zna da štite ali nisu sto posto efikasne“.
Težak period je pred virusolozima, navodi naša sagovornica, jer moraju da budu spremni za eventualni novi nalet ovog virusa. To, prema rečima dr Gligić, znači da virus mora najpre da se izoluje i da se ispitaju njegove biološke i antigene osobine, a od čega će vakcina biti napravljena odlučuje Svetska zdravstvena organizacija.
„Vakcina se nalazi u drugoj fazi ispitivanja. Onaj ko je napravi, dobro će zaraditi, biće skuplja od energenata“, kaže Gligić.
Foto: Shutterstock
Novi podaci, prema njenom saznanju, otkrivaju nam da virus može jako dugo da opstane u spoljašnjoj sredini, čak 16 sati.
„To je mnogo više nego što smo na početku mislili. Zbog toga smo i imali veliki broj inficiranih i zato ne smemo da se opuštamo, već treba i dalje da nosimo maske i rukavice“, naglasila je ona.
Gotovo je nemoguće naći lek
Jako je teško ocenjuje ona, da se nađe lek protiv virusa, gotovo nemoguće.
„Ako je lek otrov za intercelularni parazit, teško je naći takav koji će samo selektivno ubiti virus, a ne i samu ćeliju. Ali, ljudi su na žalost primorani da probaju sve. Tako se na kraju i dolazi do nekih rezultata“, objašnjava naša sagovornica.
Najbitnije je, po njenom mišljenju, da saznamo iz kojih rezervoara iz prirode dolazi virus, jer će se, u suprotnom, pojavljivati i u nekoj novoj formi. To je povezano i sa pitanjem da li će se virus vratiti u organizam koji ga je već preležao.
„Slepi miševi su, za sada, okrivljeni da su domaćini virusa korona, ali naučnici smatraju da je potreban intermedijalni prenosilac da pređe na čoveka, jer slepi miševi ne dolaze često u kontakt sa čovekom. U svetu ih ima 1.400 vrsta, to su jedini sisari koji lete i korisni su više nego što možemo da zamislimo. Oprašuju biljke, raznose seme, a u toku noći pojedu na milijarde komaraca. Oni su najbolji pesticidi u borbi protiv komaraca i zato su slepi miševi pod zaštitom države. Predstavljaju kontrolu za razvoj drugih insekata koji su prenosioci još težih bolesti nego što je korona, recimo denge virusa, papčijeve i groznice Zapadnog Nila,” objašnjava dr Gligić.
Foto: AP PHOTO
Da li su koronu neki preležali u decembru?
Ana Gligić kaže da joj se svakodnevno javlja veliki broj poznanika koji smatraju da su ovaj virus imali još u decembru prošle ili u januaru ove godine. Ona naglašava da tako nešto može da se potvrdi samo serološkim testom.
„Ovaj virus je prvi put izolovan 1965. i obično smo mi te male prehlade nazivali „koven kold,“ ali niko nije raščlanjivao koliko se tu virusa udružilo. Sada je neophodno ispitati njegove biološke i antigene osobine. Situacija je teška zato što postoji mnogo nepoznanica. Da smo pristupili ispitivanju SARS-a kad je taj virus bio sa letalitetom 6 procenata 2003. godine, možda bismo zaštitili stanovništvo da ne dođe do ove sad pandemije, ali su svi mislili da će to proći. U nekim svetskim laboratorijama ovi virusi su se i proučavali da ga naučnici upoznaju. Za sada čekamo Svetsku zdravstvenu organizaciju da ovaj virus proglasi i zvanično kao SARS 2“, dodaje sagovornica.
Srbija je, kaže dr Gligić blagovremeno sprovela sve mere koje jedna država u datom trenutku može da učini. Dugo ćemo, međutim, čekati analize svega što se dešavalo da bismo znali koja zemlja je najbolje reagovala na ovu pandemiju.
Dr Ana Gligić, virusolog u penziji u Jutanjem programu TV Prve govorila je kako će život izgledati posle pandemije koronavirusa i zašto moramo da budemo oprezni čak i kada se mere opuste i prođe vanredno stanje. Droktorka koja je bila šef laboratorije u vreme epidemije variole vere u Srbiji ističe da je i sama predvidela da će epidemija trajati do sredine maja.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Dr Ana Gligić, virusolog u penziji u Jutanjem programu TV Prve govorila je kako će život izgledati posle pandemije koronavirusa i zašto moramo da budemo oprezni čak i kada se mere opuste i prođe vanredno stanje. Droktorka koja je bila šef laboratorije u vreme epidemije variole vere u Srbiji ističe da je i sama predvidela da će epidemija trajati do sredine maja.
Nakon što je VJT u Beogradu saopštilo da su tokom istrage pronađeni zapisnici plenuma koji, prema njihovim navodima, ukazuju da je priča o navodnoj upotrebi zvučnog topa bila unapred planirana, o ovoj temi govorio je politički filozof Dragoljub Kojčić je ovaj slučaj povezao sa slučajem Račak.
Rat blokadera i opozicije ne jenjava, na društvenoj mreži Iks oglasili se studenti u blokadi koji su bili nezadovoljni gostovanjem i izjavama Marinike Tepić u sinoćnoj emisiji "Utisak nedelje".
Beograd će 27. juna biti domaćin skupa "Srbija, jedna porodica", a posetioci će prisustvovati spektaklu. Ono što će imati priliku da vide su: najveća srpska zastava, roboti, dečji program, interaktivne zone i nastupi poznatih muzičkih zvezda i ostatak sadržajnog programa.
U velikoј međunarodnoј akciјi kodnog naziva “Python”, koјa јe sprovedena u saradnji sa Evropolom, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbiјe nastavili su udar na pedofile u okviru domaće akciјe "Armagedon".
Mili Bajramović osuđen je danas u Višem sudu u Podgorici na jedinstvenu kaznu od 40 godina zatvora zbog teškog ubistva Šćepana Roganovića i stvaranja kriminalne organizacije.
U okviru akcije Armagedon uhapšeno je šest osoba zbog sumnje u krivično delo Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju. Oni se sumnjiče da su se na društvenim mrežama i aplikacijama predstavljali kao devojčice i na taj način pribavljali fotografije dece koje su kasnije eksploatisali.
U beogradskom naselju Voždovac, u noći između petka i subote, došlo je do ozbiljnog incidenta kada je za sada nepoznata osoba bacila Molotovljev koktel privatnu porodičnu kuću.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zapretio je Belorusiji da će ukrajinska vojska sama uništiti relejne stanice za koje Kijev tvrdi da pomažu Rusiji u navođenju dronova na ukrajinske gradove, ako ih Aleksandar Lukašenko ne ukloni u roku od nedelju dana.
Nemačka vlada priprema najveći udar na penzioni sistem poslednjih godina: penzionisanje bi se postepeno vezalo za životni vek i podiglo sa 67 na 70 godina.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poručio je da Ukrajina ulazi u fazu u kojoj će rat „vratiti u Rusiju“ i najavio svakodnevne udare po ruskim vojnim fabrikama, naftnim bazama, rafinerijama i gasnim poljima, oslanjajući se na nove dalekometne dronove FP-2 dometa većeg od 3.000 kilometara.
Cene nafte pale su u ponedeljak nakon završetka pregovora SAD i Irana u Švajcarskoj, pošto je Teheran saopštio da je obezbedio izuzetke za izvoz nafte i petrohemijskih proizvoda, čime su oslabile bojazni od manjka ponude na svetskom tržištu.
Biljana Čekić, mlada glumica koja je osvojila srca publike dirljivom ulogom u filmu i seriji "Dara iz Jasenovca", krajem prošle godine proslavila je svoj 18. rođendan.
Tokom juna, meseca posvećenog projektu „Film živi“, publika je ponovo imala priliku da otkrije vanvremenska dela srpske i jugoslovenske kinematografije u savremenom 4K ruhu.
Anđelina Džoli je prvi put javno progovorila o razvodu od Breda Pita nakon osmogodišnje sudske bitke i priznala da je morala da se vrati glumi zbog nove porodične realnosti.
Leto sa sobom donosi visoke temperature, sušu i intezivno sunčevo zračenje koje može ozbiljno ugroziti zdravlje travnjaka, a uz pravovremenu negu, može zadržati svežinu i tokom najtoplijih dana.
Kokosovo ulje često se spominje kao prirodni sastojak za negu kože - deluje hidratantno, može da pomogne kod rana, stvara zaštitni sloj i štiti kožu od štetnih uticaja.
Pevačica Mina Kostić danas ipak neće napustiti Specijalnu bolnicu za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", iako se očekivalo da tokom dana bude otpuštena na kućno lečenje.
Glumica Ivana Dudić ponovo je uspela da privuče pažnju javnosti objavom na društvenim mrežama koja je za kratko vreme prikupila veliki broj lajkova i komentara.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.