AKO ŽELITE DA SE BAVITE PČELARSTVOM, OVO SU BROJKE KOJE MORATE ZNATI! Koliko je ulaganje, a kolika zarada

Posao kojim se mnogi bave!

Proizvodnja meda i drugih pčelinjih proizvoda je zanat koji se uči u jednoj sezoni, a relativno niska ulaganja mogu se brzo vratiti. Pčelarstvom se mogu baviti osobe različitih nivoa znanja, ljudi sa blagim stepenom invaliditeta, kao i stariji od 50 godina.

Srbija poseduje oko 850.000 košnica u stacioniranim i selećim pčelinjacima, a prema podacima nekih asocijacija pčelara, ima oko 1.100.000 košnica, navodi se u saopštenju iz kabineta ministra Milana Krkobabića. 

Registrovanih pčelara je oko 15.000, ali se pretpostavlja da se pčelarstvom bavi oko 30.000 domaćinstava. Proizvodnja meda u Srbiji varira od 6.000. do 9.500 tona godišnje, od čega sortne vrste meda - bagremov i suncokretov čine po trećinu i još jednu trećinu poliflorne vrste: livadski, cvetni, medljikovac i sve druge. 

Prihod je veliki i od drugih pčelinjih proizvoda: voska, matičnog mleča, polenovog praha ili pčelinjeg hleba - perge, matica i rojeva, propolisa i pčelinjeg otrova, koji je u vrhu alternativnih preparata u sanaciji mnogih autoimunih bolesti.

Krkobabić: Šanse za uspeh veće sa udruživanjem u pčelarske zadruge

Ministar Milan Krkobabić, posebno naglašava da su šanse za uspeh pčelarskih gazdinstava mnogo veće ako se udruže u specijalizovane pčelarske zadruge:

"Kada bi se i te zadruge udružile u složene pčelarske sisteme, primenjujući savremene tehnologije i viši stepen prerade, zarada pčelara bila bi veća, a plasman meda brži i jednostavniji. U pčelarstvu postoji velika razvojna snaga. Izvoz meda 2013. godine u Srbiji u vrednosti od 14 miliona dolara je bio veći od izvoza junećeg mesa! Naš cilj trebalo bi da bude podizanje proizvodnje meda, sa 6.000 do 9.500 tona, koliko je iznosila proteklih deset godina, na 12.000 tona godišnje", naglašava ministar Krkobabić.

Cena meda u EU varira iz godine u godinu i kreće se od 5-7 evra za kilogram bagremovog meda i 4-4,5 evra za kilogram livadskog. Naš med, posebno bagremov, kupuju Nemci, Norvežani i Italijani, a sve veće interesovanje pokazuju zemlje Severne Afrike, Indija, Japan i Kina. Iako je Kina najveći svetski izvoznik, zainteresovana je za uvoz svih vrsta srpskog meda, a Japan posebno za suncokretov med. 

Egzistencija moguća sa 200 košnica 

Foto: V. N.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poručuje da četvoročlana porodica u Srbiji svoju egzistenciju može ostvariti sa 200 košnica i dve selidbe, uz napomenu da sezona u pčelarstvu traje samo šest meseci. 

Može se očekivati prinos od najmanje 20 kilograma meda po košnici ili od 200 košnica najmanje 4 tone meda, čija je vrednost oko 15.000 evra. Savremene košnice domaće proizvodnje koštaju oko 6.000, a sa pčelinjim rojem oko 12.000 dinara. 

Neophodna oprema: za otvaranje košnica, armiranje satnih osnova, centrifugiranje meda i ambalaža za med koštaju oko 4000-5000 evra. Ta invesiticija koristi se narednih 20 i više godina.

Srbija ima povoljne agroekološke i meteorološke uslove za gajenje pčela. Raznovrsno medonosno bilje, među kojima su bagrem, lipa, suncokret i livadsko bilje, pčelama je na raspolaganju čitavih 9 meseci, a imamo i jednu od najboljih rasa pčela na svetu Apis mellisera carnica.

Mladenović: Ogroman značaj pčela za poljoprivredu

Ogroman je značaj pčela za poljoprivredu Srbije. Pčele svake godine, prema rečima profesora Miće Mladenovića, oprašivanjem povećavaju prinose u ratarstvu, voćarstvu u povrtarstvu Srbije za 148 miliona evra.

Srbija proizvodi šest vrsta meda sa zaštićenim geografskim poreklom: Homoljski, Kačerski, Đerdapski, Deliblatski, Fruškogorski i Vlasinski, a u postupku registracije je Šumadijski med. 

Za pčelarstvo su značajni: Kopaonik, Tara, Jastrebac, Besna Kobila, Cer, Stara planina, Đerdap, Vršački bregovi, Banat i Bačka... Jedinstven u Evropi je med sa Rtnja. 

Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje povratnicima iz inostranstva da zasnuju specijalizovano pčelarsko gazdinstvo, da ulože lična sredstva, da se udruže u zadrugu, primenjuju savremene tehnologije i viši stepen prerade u pčelarstvu i koriste opremu kao što je to uradila pčelarska zadruga "Med i voće" u Vlasotincu. 

Nacionalni tim za preporod sela će se zalagati za veće subvencije pčelarima, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim nerazvijenim područjima, za očuvanje pčelinjeg fonda, a Kabinet za regionalni razvoj nastaviće dodelu podsticajnih sredstava za nabavku rojeva, pčelinjih matica i opreme za pčelarstvo. 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.