PERFIDNA IGRA ALBANACA I NJIHOVIH AGENATA USRED BEOGRADA: Na festivalu "Mirdita" promovisan novi model otimanja srpskih manastira na KiM!
Podeli vest
Zalaganje da kulturno nasleđe na KiM , kao „kosovska kulturna baština", nadpolitički pripada svima, u situaciji nerešenog političkog statusa teritorije otete od Srbije, poziv je da se sadašnje stanje prihvati kao definitivno. Zato to i jeste politički, a ne kulturni projekat, smatra nekadašnji ambasador Srbije u Unesku, Darko Tanasković
Zalaganje da kulturno nasleđe na KiM , kao „kosovska kulturna baština", nadpolitički pripada svima, u situaciji nerešenog političkog statusa teritorije otete od Srbije, poziv je da se sadašnje stanje prihvati kao definitivno. Zato to i jeste politički, a ne kulturni projekat, smatra nekadašnji ambasador Srbije u Unesku, Darko Tanasković.
Nekom čudnom istorijskom ironijom, baš u danu kad se obeležavala godišnjica streljanja đaka u Kragujevcu tokom Drugog svetskog rata, Srbija je ovog 21. oktobra dobila novi ultimatum od zvaničnog Berlina
25.10.2020
18:10
- Na Kosovu postoji kolektivna svest svih naroda o očuvanju kulturne baštine i spomenika, a politika pokušava da podeli tu baštinu po nacionalnosti, na srpsko i albansko.
Perfidne poruke sa festivala Mirdita
Ova sasvim groteskna, ali nimalo naivna poruka, sa nedavno održanog festivala „Mirdita - Dobar dan" koji se u Beogradu održava od 2014. godine u nameri da predstavi aktuelnu kosovsku kulturnu scenu, očekivano, izazvala je reagovanje.
Takva ocena debate „Kosovo - Nasleđe sećanja", održane u okviru festivala, ne može čitaoca da ne zapita kroz kakvu optiku to prištinski poslenici kulture gledaju na stvarnost koja ih okružuje. Od Bogorodice Ljeviške i dalje u garežu od paljevine, omotane bodljikavom žicom, crkve koja je na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine, do skorašnjeg jedva zaustavljenog „poduhvata" tamošnjih vlasti da grade magistralni put kroz zaštićenu zonu manastira Visoki Dečani, takođe na Uneskovoj listi.
Kosovska kulturna baština kao politički koncept
Po oceni igumana manastira Visoki Dečani Save Janjića, otvaranjem teme „kosovske kulturne baštine", promoviše se novi politički koncept baštine koji upravo stvara nove podele. Pokušaji da se baština Srpske pravoslavne crkve (SPC) negira kao srpska i proglasi za kosovsku, direktna su posledica strategije albanizacije celokupne baštine na Kosovu i Metohiji, smatra on.
- Iako se na ovom skupu navodno kritikuje politizacija baštine, promocijom ideje 'kosovske baštine', stvara se još veća podela i promoviše novi politički koncept baštine, koji suštinski relativizuje njen identitet i istoriju, koja je obimno dokumentovana u istorijskom i arhivskom materijalu od srednjeg veka naovamo - ističe iguman manastira Visoki Dečani.
Ukazujući na to da može isključivo da se govori o „baštini na Kosovu", jer postoje srpska, albanska, osmanska (turska) i druge baštine koje treba da budu poštovane od svih, Janjić smatra da su nakon 20 posleratnih godina uništavanja svetinja SPC i njihove diskriminacije, neophodni i novi, specijalni modeli zaštite uz međunarodne garancije. On je mišljenja da bi to pitanje trebalo da bude zvanično otvoreno i u Brisleksom dijalogu.
Pametna nadogradnja opasne ideje
Nekadašnji ambasador Srbije u Unesku, Tanasković, za vreme čijeg mandata je Kosovo u više navrata neuspešno pokušavalo da postane njegov član, smatra da ozbiljne poruke Janjića koji uvek govori s velikim poznavanjem stvari i procesa na KiM, treba primati sa dužnom pažnjom.
Otac Sava je razložno ukazao na to da je na kontroverznom festivalu "Mirldita. Dobar dan!", bila reč o "promovisanju novog političkog koncepta baštine", kaže Tanasković za Sputnjik.
On podseća da tendencija da se ukupna kulturna baština na KiM proglasi kosovskom nije nova, ali i smatra da ovaj novi koncept "zajedničke baštine", međutim, ide dalje, i pametnije, od prethodnih. Ti raniji pokušaji da se univerzalno vredni spomenici srpske kulturne i duhovne baštine i središta živog verskog života na KiM falsifikatorski proglase albanskim u smislu nekakvog njihovog izmistifikovanog istorijskog prava iz prednemanjićkog perioda, za šta nije moguće izneti nikakve ozbiljne argumente, bili su neproduktivni, napominje naš sagovornika.
- Zalaganje za afirmisanje svesti o tome da celokupno kulturno nasleđe na KiM nadpolitički pripada svima koji danas žive u paradržavi ''Kosovo', bez obzira na njegov civilizacijski identitet i istorijsku pripadnost, može delovati privlačno, ali ono je, u situaciji nerešenog političkog statusa teritorije objektivno otete od Srbije, afirimisanja velikoalbanskog nacionalističkog projekta i obespravljenosti srpskog življa, posebno južno od Ibra, poziv da se sadašnje neodrživo stanje politički prihvati kao definitivno. Zato to i jeste politički, a ne kulturni projekat - objašnjava Tanasković.
Slatkorečive floskule
Taj projekat se, kako napominje, oslanja o stav da kulturna dobra na teritoriji jedne države u administrativnom smislu pripadaju nadležnosti te države. Na tom principu je, podseća on, zasnovana i sistematizacija svetskog kulturnog nasleđa u Unesku, tako da bi, kad bi "Kosovo" postalo član ove organizacije, sveukupna kulturna baština na njegovoj teritoriji bila sistemski vođena kao da u državnom smislu pripada "Kosovu". Zato je, ističe on, Prištini toliko i stalo da "osvoji" Unesko i zato se tome mora pružati odlučan otpor.
- Slatkorečivost albanskih učesnika sa 'Kosova' na kulturnom festivalu 'Mirldita', o tome da tamo 'postoji kolektivna svest svih naroda o očuvanju kulturne baštine i spomenika' obične su prazne fraze i floskule koje nemaju veze sa dominantnom atmosferom i stanjem duha u albanskoj zajednici na 'Kosovu' - ocena je Tanaskovića.
Za lažnost tih floskula koje nekima u Beogradu, ali i mnogima u svetu, predstavljaju muziku za uši, svakodnevno ima potvrda u manifestovanju netrpeljivosti prema objektima srpske pravoslavne baštine, kao nepomerljivim belezima i simbolima viševekovnog srpskog prisustva na KiM, ističe nekadašnji ambasador u Unesku i univerzitetski profesor, dr Tanasković.
A Ljeviška i dalje u žicama
On podseća da je odličan poznavalac situacije na "Kosovu", italijanski autor Andrea Lorenco Kapusela, nedavno na portalu "Evropski Zapadni Balkan", povodom tvrdnji istoričara dr Bedrija Muhadrija, objavljenim u novinama "Koha Ditore", u ozbiljnom analitičkom članku zaključio da je osporavanje srpskog identiteta najvrednijeg dela kulturnog nasleđa na "Kosovu" anahronizam i da je besmisleno. Otuda i njegov zaključak da u sadašnjim opštim, a pre svega političkim okolnostima nije opravdano ni insistirati na nekakvom kulturnom zajedništvu višeg civilizacijskog reda.
A upravo na to smera "novi politički kocept" kosovske kulturne baštine, na šta je ukazao i otac Sava Janjić, kaže naš sagovornik.
- Mora se tačno znati šta je objektivno čije, a ono što je objektivno ugroženo mora se delotvorno čuvati ustanovljavanjem 'novih, specijalnih modela zaštite, uz međunarodne garancije', o čemu bi se moralo razgovarati i u Briselu, ukoliko je tamo uopšte moguće o bilo čemu konkretnom i ozbiljnom razgovarati. Poslednje izjave gospodina Lajčaka i brutalna otvorenost nekih nemačkih diplomata ne ostavljaju mnogo prostora za optimizam - zaključuje Tanasković.
I ne bez ironije dodaje:
Bogorodica Ljeviška ostaje u žicama. Možda bi se naredni kulturni festival "Mirldita. Dobar dan!", kao pokazna vežba dobre volje, mogao održati baš u Prizrenu?
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
Rade
pre 4 godine
Kada će u Prištini da se organizuje festival "Živela Srbija" ili "Bog ti pomogo Srbijo"!? Ili nešto tome slično!
Za svu tu bruku u glavnom gradu Srbije krivi su Srbi koji su to organozivali.
Organizatore treba tuziti zbog krsenja Ustava Srbije.
Zar u celoj drzavi ne postoji ni jedna politicka stranka, ni jedno udruzenje gradjanja, penzionera, invalida rata da svaki put kad se takvo nesto desava tuze odgovorne.
Nekom čudnom istorijskom ironijom, baš u danu kad se obeležavala godišnjica streljanja đaka u Kragujevcu tokom Drugog svetskog rata, Srbija je ovog 21. oktobra dobila novi ultimatum od zvaničnog Berlina
Moskva je spremna da pokrene ofanzivne operacije na jugu Ukrajine, prevashodno na desnoj obali Hersonske oblasti i na zaporoškom pravcu, piše RBK Ukrajina.
Ruske trupe su praktično isterale Oružane snage Ukrajine iz centra Kurahova u Donjeckoj narodnoj republici, objavio je šef republike Denis Pušilin na svom telegram kanalu.
Pristalice opozicije danas su izazvale haos ispred jedne bolnice u Beogradu, ne dopuštajući majstoru da prođe i popravi kvar koji je izazvao prekid vodosnabdevanja u bolnici.
Predaednik Srbije objavio je moćnu poruku na svom Instagram profilu poručivši da zahvaljujući narodu se Srbija, posle godina i decenija propadanja, digla iz pepela poput feniksa.
Goran Ješić, osvedočeni nasilnik i jedan od glavnih vođa takozvanih "studentskih" protesta, koji su zapravo političke demonstracije, zapretio je novim nasiljem - otimačinom privatne svojine!
Hrvatski državljanin mali Zdravko Ponoš gaji nezdrave navike. Bivstvuje bez ponosa, hoda rastrojeno, i pevuši „Lijepa naša“. Letuje na Brijunima, iako u svojoj post(r)ojbini Hrvatskoj, nema nikoga. Međutim neodoljivi su Brioni, i zebre i mufloni! Sve najmilije je Ponoš evakuisao iz Hrvatske, neposredno pre Oluje – javili mu braća Hrvati! Častili ga za usluge. Najbolji Ponošev prijatelj je Pediculis Picula Tonino, zajedno su u Zagrebu fasovali trišu.
Juče se predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio javnosti sa važnom porukom: „Važno je da u ovom trenutku nastavimo da radimo zajedno, da sve naše razlike ne ostavljamo po strani, ali da pokušamo da razumemo da su nam mir i stabilnost u zemlji od izuzetnog značaja.“ Njegove reči dolaze u trenutku kada deo opozicije poziva na sukobe i nemire, što podseća na mračne epizode iz prošlosti.
Gosti "Info jutra" na Informer televiziji bili su potpredsednik SRS Miljan Damjanović i teolog Miloš Stojković koji su govorili koji su govorili o dva lica Srbije - onom koje bi da gradi i radi i onom koja bi da uništava i ruši.
Ministarstvo zdravlja u oktobru ove godine otvorilo je kancelariju za saradnju sa srpskim lekarima koji trenutno žive i rade u inostranstvu, a ovaj program doživeo je veliki uspeh, o čemu govori i činjenica da se u Srbiju vratilo prvih šest lekara iz celog sveta kako bi karijeru nastavili u svojoj državi.
Gost "Info jutra" na Informer televiziji bio je predsednik udruženja Krajišnika Mile Bosnić koji je govorio o spletu velikih tenzija sa izvorištem u odlukama Kristijana Šmita, visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini kojeg Banjaluka ne priznaje, a koje su išle direktno na štetu Republike Srpske uoči presude protiv lidera Republike Srpske Milorada Dodika i o tretnjama da se ovaj splet okolsnosti izrodi u najveću krizu od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a samu Srpsku dovede na korak od proglašenja samostalnosti.
Bivši pripadnik Crvenih beretki, Predrag Ratković (49), rodom iz Užica, isporučen je vlastima u Srbiji kako bi bio upućen na izdržavanje kazne zatvora od 16 godina za ubistvo, pišu portali.
Suđenje Veljku Belivuku, Marku Miljkoviću i ostalim optuženima koji se terete za sedam ubistava, trgovinu drogom i oružjem, otmice i silovanje jednog mladića u prostorijama na stadionu Partizana, nastavlja se u Specijalnom sudu u Beogradu.
Anđelko Aćimović, otac nastradale male Angeline Aćimović u masakru OŠ "Vladislav Ribnikar" istakao je da čeka maksimalnu kaznu za roditelje dečaka ubice, Miljanu i Vladimira Kecmanovića.
Fudbaleri Partizana zvanično su otišli na zimsku pauzu, pošto je minulog vikenda spuštena zavesa na jesenji deo sezone. Međutim, za upravu nema odmora, zbog čega se član Privremenog organa Predrag Mijatović obratio javnosti, izneo konkretne finansijske podatke, sumirao šta je dosad urađeno, a potom otkrio plan i program za naredni period.
Crvena zvezda završila je godinu sa čak 17 bodova prednosti u odnosu na večitog rivala Partizan i impresivnom gol-razlikom od +59, ali Terzić ističe da uprkos ovoj dominaciji, postoje ozbiljni problemi u domaćem fudbalu.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Džo Bajden, preinačio je smrtne kazne za 37 saveznih osuđenika, uključujući pet ubica dece i nekoliko masovnih ubica, u doživotne kazne zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta. Ova odluka doneta je neposredno pre prenosa vlasti na Donalda Trampa, koji je zakazan za 20. januar.
Rusko skladište sa delovima za jurišne bespilotne letelice "šahed" uništeno je danas u požaru, pri čemu je pričinjena materijalna šteta od 16 miliona dolara, preneo je Ukrinform.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su jedinice vojne grupacije „Istok“ zauzele naseljeno mesto Storoževo u Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR), koje se nalazi iznad Makarovke na Vremevskoj izbočini, u kojoj je ukrajinska vojna grupa sada uhvaćena u kotao.
Plaćenici iz Brazila, uključujući bivše vojne i policijske službenike, formirali su grupu pod nazivom "Expeditionaries" kako bi se borili na strani Kijeva, navodi se u analizi društvenih mreža koju je sprovela agencija RIA Novosti.
U jeku priprema za potencijalnu ofanzivu ukrajinskih snaga na Herson, ruske trupe navodno koriste sofisticirane taktike kako bi usporile kretanje i destabilizovale protivničke linije. Prema izveštajima oblasne vojne uprave Hersona, ruske snage bacaju tzv. "ježeve" zamke po putevima – metalne trouglaste naprave osmišljene da buše gume na vozilima.
Udruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS) saopštilo je danas da je nagrada za životno delo "Dobričin prsten“ za 2024. godinu pripala glumcu Bogdanu Dikliću.
U beogradskoj galeriji "Kuća Đure Jakšića " u samom srcu boemske četvrti naše prelepe Skadarlije, svoje radove će izložiti slikar Tomislav Đokić i slikarka Tanja Đokić.
Postoje rase pasa koje se izdvajaju kao najbolji psi čuvari. Bilo da tražite psa koji je prirodno oprezan, zaštitnički nastrojen ili hrabar, oni vas sigurno neće izneveriti.
Postoji nekoliko prirodnih načina za snižavanje telesne temperature, koje su naše bake rado koristile kod kuće. Jedan od manje poznatih, ali efikasnih, metoda je korišćenje krompira.
U tržnim centrima često zaboravimo na vreme, a razlog za to je pažljivo osmišljena strategija, tvrde stručnjaci. U ovim prostorima retko možete primetiti sat, a to nije slučajno.
Prema novom istraživanju, razlika u godinama između partnera može značajno da utiče na trajanje veze. Što je veća razlika u godinama, to je veća verovatnoća da će doći do raskida veze.
Aleksandra Prijović je pred kraj koncerta prišla svom kumu, Aci Pejoviću, koji je sa suprugom i ćerkom sedeo u publici i tom prilikom mu je javno priznala koliko ga voli.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.