OD NAS ZAVISI! PROIZVODNJA RUSKE VAKCINE U SRBIJI?! MA, NIJE PROBLEM! TRI ČOVEKA NAĐITE, PA PODIGNITE TORLAK U NEBESA!
Podeli vest
Trebaju nam tri čoveka koja će kazati - grizemo! I proizvodićemo vakcinu. Ako tri čoveka od reči kažu da će to uraditi, a da iza njih stoji država, da im pomogne, onda će tako i biti. Tri čoveka nađite, podignite Torlak u nebesa, poručuje za Sputnjik naš čuveni virusolog Ana Gligić
Rusija je za sada jedina ponudila Srbiji zajedničku proizvodnju vakcine protiv virusa korona i to one prve koja je registrovana u svetu - Sputnjik V vakcine. Ova vakcina uskoro bi trebalo da bude sertifikovana i od strane Svetske zdravstvene organizacije, a prema dosadašnjim istraživanjima, pruža zaštitu u 92 odsto slučajeva.
Rusija želi da pomogne, kao što je uradila u prvom talasu pandemije, dezinfikovala bolnice, cele gradove, slala lekarske timove, tako i prvu vakcinu protiv korona virusa želi da proizvodi zajednički sa Srbijom. Ovakav dogovor već ima sa pet zemalja, Srbija jeste najmanja među njima, ali je jednako važna
09.11.2020
21:47
Jedini institut u Srbiji koji bi mogao da proizvodi vakcinu protiv virusa korona, jeste Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak". Ovaj institut posle 15 godina ponovo je počeo da proizvodi vakcinu protiv gripa za domaće potrebe, što uliva nadu kada je reč o aktuelnoj svetskoj pošasti i borbi protiv nje.
Tri čoveka za proizvodnju vakcine u Srbiji
Dugogodišnji radnik Torlaka, jedan od najistaknutijih virusologa u Srbiji Ana Gligić kaže slikovito da je za pokretanje proizvodnje vakcine u Srbiji potrebno samo tri ili četiri čoveka, kao i u vreme proizvodnje polio vakcine, kada su se tri stručnjaka ujedinila u borbi za virusologiju u Srbiji, nakon čega smo izvozili vakcinu u 35 zemalja u svetu.
- Bez kadrova nema ništa, možete praviti ugovore kakve hoćete, potrebni su kadrovi koji će iza toga stati i terati, otvarati sva vrata. Pa ja sam svojevremeno kucala na vrata saveznog ministra i čekala u hodniku da me primi - priseća se Gligićeva.
Naša sagovornica nije upoznata sa kakvim kadrovima Torlak trenutno raspolaže, ali bi podržala saradnju sa Rusijom jer, kako kaže, vrlo dobro zna kako Rusija stoji u ovoj oblasti:
- Oni imaju kadrove i ako se mi odlučimo za tako nešto, ta tri naša čoveka koja će zagristi, treba odmah da odu u Rusiju i da provedu tamo dva meseca da to vide, da se vrate i da to ostvare ovde. Ne treba puno, jer pazite, ti kadrovi moraju biti specijalisti mikrobiologije i da odu tamo da vide koji je to lanac, kako oni to rade.
Prostor na Torlaku prilagodljiv za proizvodnju
Ti stručnjaci, prema rečima Gligićeve, u državi sa kojom bi se postigao dogovor o zajedničkoj proizvodnji vakcine, stekli bi neophodna znanja na terenu i po povratku u Srbiju dalje bi obezbedili sve što je neophodno za proces proizvodnje vakcine, koja bi, kako tvrdi, mogla da krene vrlo brzo po njihovom povratku.
- Mislim da su napravili izvanredan prostor na Torlaku. Ja sam videla taj prostor za proizvodnju vakcine protiv gripa. On vrlo lako može da se prilagodi proizvodnji ove vakcine. Jer tu ne trebaju životinje, kao što je na primer za polio trebalo uvesti majmune, pa od njihovih bubrega praviti podlogu za polio vakcinu. Ovde to ne treba, sasvim je drugi proces i može se vrlo brzo ovladati, samo trebaju kadrovi - ponavlja ona.
Torlak je, prema rečima Gligićeve, u svojoj istoriji mnogo značio za Srbiju. Mogli smo da otkrivamo bolesti istovremeno kad i drugi svet, da izolujemo virus za koji se nije znalo, da dijagnostikujemo influencu u startu kad se pojave prvi slučajevi i da se preduzimaju protivepidemiološke mere, precizira ona.
Prvo neophodna saglasnost ALIMS-a
Virusolog Tanja Jovanović veruje da bi Torlak mogao da proizvodi i vakcinu protiv kovida, jer već pored vakcine protiv gripa proizvodi i mnoge druge:
- Za sada on proizvodi prvu generaciju vakcina kao što su inaktivisane vakcine, kao što su neke atenuisane vakcine i slično, one koje sadrže kompletnu virusnu česticu. Ova Sputnjik V je rekombinantna vakcina, koja se dobija tom rekombinantnom tehnologijom, gde se kao virusni vektor koristi adeno virus, i to dva tipa, tako da s te strane ne znam koliki oni imaju kapacitet, ili ako nemaju proizvodne mogućnosti, koliko je tu potrebno ulaganja da bi oni mogli da ovladaju tom tehnologijom i proizvode vakcinu.
Jovanovićeva ukazuje da bi uopšte vakcina mogla da se proizvodi u Srbiji, neophodna je saglasnost i dozvola Agencije za lekove i medicinska sredstva.
Svaki proizvođač ima svoju „tajnu"
- Prvo, oni moraju da izanaliziraju proizvod, da vide da li on odgovara našim standardima i našoj populaciji, da bi se na kraju donela strateška odluka same države da li bi se proizvodila takva vakcina ili ne. Tako da to ide u nekoliko stepenika i koraka, nije samo pravolinijski put - kaže ona.
Ona veruje da ukoliko se postigne dogovor sa nekim proizvođačem, prvo je potrebno da ili naši stručnjaci odu na obuku, ili da neko dođe kod nas, jer svaka vakcina ima neku proizvođačku tajnu.
- Kao što vidimo, postoji preko dvesta kandidata za vakcinu. Neke su vrlo slične, pa ako uzmemo Fajzerovu i Modeninu vakcinu koje naizgled deluju potpuno identično, a u stvari su različite i zahtevaju i različitu vrstu skladištenja, različitu temperaturu i sve ostalo. Znači da svaki proizvođač ima neki svoj protokol i neku svoju proceduru proizvodnje - zaključuje Jovanovićeva.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Rusija želi da pomogne, kao što je uradila u prvom talasu pandemije, dezinfikovala bolnice, cele gradove, slala lekarske timove, tako i prvu vakcinu protiv korona virusa želi da proizvodi zajednički sa Srbijom. Ovakav dogovor već ima sa pet zemalja, Srbija jeste najmanja među njima, ali je jednako važna
Božidara Spasića, Andriju Draškovića i Veselina Vukotića krivični sud u Briselu osudio je na doživotni zatvor zbog ubistva Envera Hadrija, predsednika Komiteta za odbranu ljudskih prava na Kosovu, 1990. godine u Sen Žilu, objavio je briselski portal brusselstimes.com.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je saučešće prijateljskom narodu Kine i predsedniku Si Đinpingu povodom razornog zemljotresa koji je pogodio Tibet i odneo mnogo života.
Čedomir Antić, profesor Filozofskog fakulteta izjavio je da su studenti trebal demokratski da odluče o protestu umesto što su profesore fizički oterali sa fakulteta.
Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za brigu o porodici i demografiji, dala je za Informer veliki praznični intervju u kojem je otkrila malo poznate detalje iz svog privatnog života, ali je podelila i buduće poslovne planove koje namerava da sprovede u delo u okviru svog ministarskog resora.
Vojvođanski separatista i opozicionar Goran Ješić dao je je intervju za crnogorsku "Pobjedu", novine koje podržavaju bivšeg crnogorskog predsednika Mila Đukanovića, i poručio je da se studenti na ulicama Srbije bore se protiv sramotne politike cele Rusije i Moskve.
Opoziciona istoričarka i profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu Dubravka Stojanović kojoj je Srebrenica genocid, potvrdila je da je ideja za blokiranje fakulteta došla iz susedne Hrvatske.
Gosti Info jutra na Informer televiziji bili su analitičar Veljko Jovanović, član GO Srpska napredne stranke Zoran Babić i Sava Stambolić iz Centra za društvenu stabilnost koji su govorilo o pokušaju obmanje građana od strane Arhiva javnih skupova i medija Dragana Šolaka, ali i zloupotrebi dece na njegovim televizijama.
Generalni direktor "Srbija Gas" Dušan Bajatović gostujući na Informer TV govorio je o najavljenim sankcijama NIS-u od strane Sjedinjenih Američkih država.
Gost Info dana na Informer televiziji bio je narodni poslanik Nebojša Bakarec koji je, između ostalog, prokomentarisao podkast "DLZ", koji je nazvao sredstvom za širenje ekstremizma i mržnje. Takođe, istakao je fantastične rezultate koje je Srbija postigla tokom 2024. godine, naglašavajući ulogu predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Srbije i Srpske napredne stranke u ostvarivanju tih uspeha.
Stojan D. (35) iz Inđije, koji je nalazio u bekstvu zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu muškarca Z.G. tokom proslave Badnje večeri, predao se policiji.
Stojan D. (35) iz Inđije, koji je nalazio u bekstvu zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu muškarca Z.G. tokom proslave Badnje večeri, predao se policiji, nezvanično saznaje "Blic".
Mihajlo Divac važio je za jednog od nezaustavljivih momaka sa asfalta, a nije se povlačio čak i kada je u njega bio uperen pištolj, ipak 12. februara 1995. godine ubio ga je hitac u leđa.
Otac američkog milijardera Ilona Maska, Erol Mask izjavio je da je njegov sin zainteresovan za kupovinu engleskog fudbalskog kluba Liverpul, preneo je danas AP.
S obzirom na to da Barseloni ne ide najbolje, u španskim medijima se pojavila vest da se klub sastao sa Svetislavom Pešićem kako bi ga doveo u svoje redove.
Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto danas je kritikovao odluku Vašingtona da uvede sankcije šefu kabineta mađarskog premijera Viktora Orbana, Antalu Roganu, zbog sumnje da je umešan u korupciju u Mađarskoj.
Lovac presretač MiG-41 biće prvi u Rusiji borbeni avion šeste generacije, izjavio je zamenik šefa Komiteta Saveta Federacije za odbranu i bezbednost Viktor Bondarev.
Predsednik Vojnog komiteta NATO, admiral Rob Bauer danas je kritikovao zapadne finansijske institucije koje ne žele da ulažu u odbrambenu industriju iz etičkih razloga.
Janis Varufakis, bivši ministar ekonomije Grčke koji je pregovarao u ime vlade tokom krize državnog duga 2009-2018. i osnivač i generalni sekretar pokreta Demokratija u Evropi 2025. (DiEM25) izneo je mračnu prognozu za Evropu u novoj godini.
Severnokorejski lider Kim Džong Un nadgledao je uspešno testiranje nove hipersonične balističke rakete srednjeg dometa, objavila je državna novinska agencija KCNA, koja je danas objavila i video snimak testiranja.
Današnji najpopularniji novogodišnji filmovi su "Munje", "Žikina dinastija", "Sam u kući", ali nekada davno, ljudi su tokom božićnih praznika najvše voleli da gledaju film "Divan život".
Meta će ukinuti fektčekere, "drastično smanjiti cenzuru" i preporučivati više političkog sadržaja na svojim platformama, uključujući Fejsbuk, Instagram i Threads, najavio je osnivač Mark Zakerberg.
Sosovi za salate i meso, koje preporučuju nutricionisti, obavezno isprobajte tokom praznične sezone. Na društvenoj mreži TikTok, korisnici dele svoje omiljene "magične" recepte za sosove za salate i meso, koji imaju visoku hranljivu vrednost i ne zahtevaju puno sastojaka.
Srpske rase pasa imaju bogatu tradiciju i istoriju koja seže unazad vekovima, a mnoge od njih su postale simboli snage, odanosti i izuzetnih sposobnosti u različitim ulogama, kao što su čuvanje stoke, lov i zaštita doma.
Muzička diva Jelena Karleuša snimila je spektakularan novogodišnji program ispred Muzeja Jugoslavije, u sklopu kojeg je, između ostalog, izvela i čuvenu pesmu "Vidovdan".
Bokser Veljko Ražnatović pokazao je putem društvene mreže Instagram kako je Božić protekao u njegovom domu. Cecin sin je najveći hrišćanski praznik proveo u društvu supruge Bogdane, sinova, Mirka i Bojane Šija, ali i Nataše Rodić.
Iznenadna smrt reditelja, scenariste i "tragača" iz kviza "Potera", Milorada Milinkovića, potresla je Srbiju, a ovim povodom oglasio se i kompozitor Marko Kon.
Lider LDP Čedomir Jovanović podelio je putem Instagrama kadrove božićne trpeze i emotivnom porukom se obratio prijatelju od kojeg se poslednjih dana ne odvaja.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.