NJENE LEDENO PLAVE OČI SLUTILE SU UŽAS! Ubijala je i mučila srpsku decu u logoru, sipala ima so na rane I NA KRAJU JE USPELA DA SE IZVUČE!

printscreen

21:12 Društvo 1

Informer.rs/blic.rs | 22. 02. 2021.

NJENE LEDENO PLAVE OČI SLUTILE SU UŽAS! Ubijala je i mučila srpsku decu u logoru, sipala ima so na rane I NA KRAJU JE USPELA DA SE IZVUČE!

Trenutak kada se u kadru pojavljuju njene ledeno plave oči. Zloslutni pogled iza kojeg naslućuješ užas koji sledi. A to je samo jedna od scena iz filma "Dara iz Jasenovca" zbog kojih je gledaocima preksinoć zastala knedla u grlu i ledila se krv u žilama. Momenat kada se u filmu pojavljuje zloglasna časna sestra Barta Pulherija

Film "Dara iz Jasenovca" ne prestaje da se komentariše od kada je prikazan na RTS-u. Publika je potresena istorijskom dramom reditelja Predraga Gage Antonijevića nastalom po scenariju Nataše Drakulić. Potresena je svedočanstvom jednog užasnog vremena, zločina i sudbina koje ne mogu da se zaborave.

Film prikazuje svakodnevni život u koncentracionom logoru iz ugla desetogodišnje devojčice Dare Ilić, koja je uhapšena sa starijim bratom, majkom i dvogodišnjim bratom Budom na Kozari. Njen otac je već zatvoren u Jasenovcu i radi kao grobar na stratištu Gradina, znajući da će jednog dana i sam sebi iskopati grob. Ubrzo pre dolaska u ženski i dečji deo logora Stara Gradiška, Darina majka i stariji brat su ubijeni. Nakon toga, priča se fokusira na Darinu odlučnost da održi obećanje koje je dala majci: da se nikada neće odvojiti od malog brata, čak i kada on postaje sve slabiji i kada žene koje su brinule o njemu u logoru budu ubijene ili odvedene u Nemačku na prinudni rad.

U filmu su mnogi naši poznati glumci imali zapažene uloge, a oni koji su tumačili ustaške mučitelje Jasenovca listom su govorili koliko im je bilo teško da obave svoj posao. Mnogi su razmišljali da ulogu odbiju.

Jednu od takvih teških uloga dobila je i Tatjana Kecman. Ona u filmu igra časnu sestru Bartu Pulheriju, glavnu upravnicu dečjeg logora u Jastrebarskom, inače rođaku ustaškog doglavnika Mile Budaka, koja je zapamćena po bezdušnom postupanju prema deci logorašima. Gojko Rončević, koji je kao sedmogodišnjak tri meseca bio u Jastrebarskom, ispričao je svojevremeno za Politiku da je sestra Barta pre oslobođenja logora budakom ubila dvoje dece.

- Ustaški metod ubijanja dece od 3 do 10 godina ovako je izgledao. Pitali bi: "Deco, ko želi da vidi mamu i tatu?" Ili "Deco, ko hoće čokoladu?" Deca bi se javljala: Ja, ja, ja, ja. Onda bi ih sve poveli do jame i udarcem čekića u glavu ubacivali u nju - ispričao je Rončević.

Svima je, svedoči Zorka Delić, takođe jedna od preživelih, sestra Barta govorila da su banditska deca i da ih treba pobiti. Deca su bila primoravana da pozdravljaju ustaškim pokličem "Spremni!", a deca koja to ne bi uradila bila su bacana u samicu i premlaćivana. Sestre su ih tukle šibama, a onda na otvorene rane sipale sirće ili slanu vodu.

Po informacijama dostupnim na internetu navodi se da je sestra Barta posle rata emigrirala u Austriju.

Logor je osnovan početkom jula 1942. po odluci ustaškog poglavnika Ante Pavelića u cilju "planskog odgajanja", odnosno vaspitavanja u ustaškom fašističkom duhu i bio pod upravom časnih sestara Kongregacije sv. Vinko Paulski. U njega su se smeštale bebe od šest meseci pa sve do dece do do 14 godina. Uslovi u kojima su deca boravila bili su katastrofalni, a mnoge časne sestre čuvarke logora isticale su se u zlostavljanju, drastično su kažnjavale decu za svaki prestup. A pre užasne torture deca bi u logor stizala iznurena, bolesna i gotovo gola. Ništa iole prihvatljivo nije bilo obezbeđeno za njihov smeštaj, nije bilo čak ni hrane za decu. Deca su bolovala od najmanje jedne teške bolesti, a mnoga su imala istovremeno i više bolesti, dizenteriju, tifus, skorbut, upalu pluća, difteriju. Zbog gladi, bolesti i načina "vaspitanja" dnevno je umiralo po nekoliko dečaka i devojčica. Umrla deca sahranjivana su po desetak zajedno u mestu Jastrebarsko.

- Časne sestre su prevaspitavale decu. Naravno, to prevaspitavanje bilo je u ustaškom duhu. Htele su u neku ruku da stvore nove janjičare. Sirota deca su na kapama ili reverima nosila slovo "U", živela pod neverovatno teškim okolnostima. Zbog gladi, bolesti i načina vaspitanja dnevno je umiralo po nekoliko dečaka i devojčica - zabeležio je narodni heroj Nikola Vidović susret s malim logorašima prilikom oslobađanja logora 26. avgusta 1942.

Na Vikipediji se navodi da je u logoru, prema podacima Zemaljske komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača NR Hrvatske, bilo zatočeno 3.336 dece. Prema istim podacima, u logoru je do kraja oktobra 1942. umrlo najmanje 449 dece.

Tatjanu Kecman, koja je maestralno odigrala ulogu sestre Barte Pulherije, znate iz još jednog dela Gage Antonijevića, iz "Ubica mog oca". Sigurno se sećate njene rečenice "Moje svinje su dosad poručkile nekoliko takvih kao ti".

Tatjana je već sa sedam godina započela glumačku karijeru pod rediteljskom palicom Soje Jovanović u seriji "Osma ofanziva", a 1990. godine upisala je Akademiju scenskih umjetnosti u Sarajevu u klasi prof Muralema Zupčevića. Nakon kraćeg boravka i rada u Skoplju, 1992. godine je upisala Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Vladimira Jevtovića.


petar milic

22.02.2021. 21:26

Kad je vec film u pitanju zasto ne pisete o Hrvoju Krstulovicu vlasniku Cinestara koji je distribuirao filmGwneral o najvecem zlotvoru, a ovde po Srbiji u bioskopima Cinestar ne placa radnike, manipulese ljude ima figurativne direktore i namece iz hrvatake kako da trziste radi.A zelimo sroski film e moji Srbi dok god nam je ovakvih tesko!


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.