ALARMANTNO! POSLEDNJI TRENUTAK DA SE ZAKONOM ZAŠTITI UPOTREBA ĆIRILIČNOG PISMA! Natpisi na ćirilici nestaće za 15 godina!

Ako izgubimo vezu sa našim pismom, izgubićemo vezu sa našom prošlošću. Kako će onda naredne generacije čitati natpise na spomenicima kulture, pita se profesor Miloš Kovačević

Ćirilici preti izumiranje! Natpisi firmi, kafića i prodavnica na ćirilici nestaće za 15 godina ukoliko zakonom ne zaštitimo srpsko pismo. Čak 90 odsto javnih natpisa u Srbiji je na latiničnom pismu i svake godine se povećava, pa je sada poslednji trenutak da se ćirilica zaštiti, slažu se stručnjaci.

Zbog toga je koalicija NADA, koju čine POKS, DSS i 19 udruženja građana, saopštila da će u narednim danima predložiti Narodnoj skupštini Predlog zakona o zaštiti ćirilice.

- Ako se nastavi ovaj trend, ćirilični natpisi će za 15 godina potpuno nestati u Srbiji i zato ćemo predložiti zakon koji će tome stati na put i vratiti ćirilicu na mesto koje joj pripada. Država zakonom mora stimulisati preduzeća da imena ispisuju na ćirilici tako što će biti oslobođena plaćanja firmarine i imati čitav niz dodatnih pogodnosti - kaže za Informer predsednik POKS Žika Gojković.

Olakšice za firme

Stručnjaci ističu da je ovo poslednji trenutak da ćirilica ponovo bude dominantna u upotrebi u našoj zemlji.

Prof. dr Sreto Tanasić, koji je i predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, kaže da je ovo pitanje odavno trebalo da se uredi.

- Svaka inicijativa koja vodi vraćanju statusa ćirilice koji i treba da ima u našem društvu dobra je. Čudim se da u ovom društvu o svemu raspravljamo, a ne raspravljamo u dovoljnoj meri o srpskim nacionalnim interesima. Kada su druge države u pitanju, prosto se ne dovodi u pitanje da li će se pisati na njihovoj azbuci ili alfabetu. Mađarska abeceda nije isto što i Francuska, na primer, pa opet svi oni pišu na svom pismu i čuvaju svoj jezik. Postoje razna obrazloženja kako je ćirilica nefunkcionalna, ali to jednostavno nije tačno. To je želja da se ćirilica uguši kao pismo identiteta. Kažu da nije prikladna za nove tehnologije, a čak su japanski stručnjaci rekli da je baš ćirilica idealno pismo za nove tehnologije jer svaki glas ima svoje slovo - objašnjava Tanasić.

On dodaje da su kod nas imena firmi, kafića i prodavnica mahom ispisane na latinici, i ističe da nigde drugde u svetu to nije moguće.

- Da li će "Koka-Kola", "Simens", "Mekdonalds" u Srbiji biti na ćirilici, ne zavisi od našeg pisma. Firme ne gledaju slova, već profit. Ako poštuju naš identitet, prihvatiće da i ime firme bude na ćirilici - smatra Tanasić.

Veza sa prošlošću

Profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu Miloš Kovačević kaže za Informer da se bez promene zakona ne može poboljšati položaj ćirilice, koji je sada u potpunosti srozan.

- Zakon o jeziku i pismu nije menjan od 1991. i to je najveći problem, jer taj zakon kaže da je upotreba ćirilice obavezna samo u državnoj službi, dakle u Skupštini, opštinama i državnim organima. Ja bih čak rekao da je latiničnim pismom ispisano više od 90 odsto natpisa u Srbiji. Ovo nepodnošljivo stanje vodi do potpunog izumiranja ćirilice, a ako izgubimo vezu sa našim pismom, izgubićemo vezu sa našom prošlošću. Kako će onda naredne generacije čitati natpise na spomenicima kulture? - pita se on i dodaje:

- U Sloveniji svaka kompanija prvo mora svoj naziv da napiše na slovenačkom, pa tek onda na engleskom ili nekom drugom jeziku. Ko to ne uradi, kazna je 12.000 evra.

Književnik Dragan Hamović podržao je predlog koalicije NADA i istakao da je jako važno zaštititi državne simbole.

- Zakonom se može regulisati da svi javni natpisi moraju biti napisani na ćirilici, baš kao što je rešeno da javni servis mora koristiti ćirilicu. Svakako, ovaj zakon bio bi jedan od koraka koji bi dosta pomogli da ćirilica ponovo zaživi među narodom - smatra Hamović.