SRBIJO, MISLI O OVOME! TREBA NAM SPOMENIK ŽRTVAMA KOMUNISTIČKOG TERORA! Obeležje i ulice imaju i znani i neznani, čak i oni koji su nas u crno zavili...
Podeli vest
Taj spomenik bio bi dokaz da se srpsko društvo polako vraća velikim tradicijama slobode i pravde, herojstva i praštanja, za koje je toliko žrtvovano u srpskoj istoriji
Na pomen koji ovde održavamo svake godine žrtvama komunističkog terora u Beogradu posle 20. oktobra 1944. godine nikada ne dođe mnogo sveta, možda oko 200-250 ljudi. Ipak, meni nikada nije izgledalo da nas je malo; u mislima su mi stalno bili svi oni koji su tih strašnih dana bili dovođeni na ovo tada pusto mesto da tu, nedužni, budu likvidirani a njihova tela sahranjena negde u blizini da im se ni grob ne zna. Zamišljao sam tu ogromnu kolonu žrtava kako se tiska ovde, u Lisičijem potoku - hiljadu, dve hiljade ljudi i žena, možda i više, jer ovo je bilo jedno od najvećih stratišta tih ubilačkih meseci u Beogradu - i nisam osećao da nas je beznačajno malo; bilo nas je dovoljno da posvedočimo o razmerama najvećeg masovnog zločina u istoriji srpske prestonice.
Seizmolog Slavica Radovanović izjavila je danas da se na osnovu pojačane seizmičke aktivnosti u oktobru i novembru može očekivati da će u narednih deset do 12 godina Srbiju pogoditi jači zemljotres
07.11.2021
17:33
Tekst predstavlja obraćanje autora na pomenu žrtvama komunističkog terora održanog u Lisičijem potoku u Beogradu, 6. novembra 2021. godine. Prenosimo ga u celosti!!!
Streljanja su prvih nedelja po oslobođenju vršena svakodnevno na velikom broju lokacija, pretežno na periferiji tadašnjeg Beograda (Lisičiji potok, Banjička šuma, Košutnjak, Marinkova bara, Careva ćuprija, Jajinci, Kula Nebojša, Ada Ciganlija, Veliko ratno ostrvo), ali i u samom centru (park Manjež, park Tašmajdan, dvorski park preko puta turske ambasade, itd). Ubijalo se „skoro svuda, nema mesta na kojem nije obavljano smaknuće", rekao je pola veka kasnije Milan Trešnjić, načelnik OZNE 12. kvarta (Dedinje) i jedini od organizatora komunističkog terora u Beogradu koji je o tome javno progovorio: „U Beogradu se tada više ginulo nego živelo, radi se o desetak hiljada života. Samo u „prvih petnaest dana po ulasku u Beograd", kada je „OZNA bila jedini sud i zakon", po Trešnjićevim rečima, u koje nemamo razloga da sumnjamo, u prestonici je likvidirano nekoliko hiljada ljudi.
Produženi teror
Svi gradovi i varoši u Srbiji, manja mesta i sela preživeli su od jeseni 1944. do leta 1945. istu vrstu komunističkog terora. Viđeniji ljudi i politički neistomišljenici nemilosrdno su ubijani, po pravilu bez suda, eventualno s naknadno fabrikovanim sudskim presudama, koje su imale cilj da daju privid legalnosti već izvršenim likvidacijama. Na desetine hiljada nedužnih ljudi tako je stradalo pod izmišljenom optužbom da su „narodni neprijatelji", „izdajnici" i „saradnici okupatora", dok stvarni razlog za njihovu likvidaciju bez suda uopšte nije bio u onom što su tokom rata činili nego u onom što su bili u javnom i privatnom životu.
U očima Komunističke partije Jugoslavije i njene tek osnovane tajne policije, OZNE, njihova „krivica" prosto se sastojala u tome što su po svom socijalnom položaju i političkim uverenjima, po svojim moralnim vrednostima i kulturnim opredeljenjima mogli predstavljati smetnju uspostavljanju totalitarne diktature sovjetskog tipa u Srbiji i Jugoslaviji.
Praksu produženog terora u Srbiji možda niko nije tako dobro opisao kao prota Sava Banković, koji je punih šest meseci, od decembra 1944. do juna 1945, proveo u raznim zatvorima OZNE, u prenatrpanim sobama gde se najčešće spavalo na betonu, odakle su skoro svake noći odvodili ljude na streljanje, nekad na osnovu spiska a nekad po slobodnoj proceni, kada je samo trebalo ispuniti kvotu određenih za ubijanje tog dana. „Niko nije siguran da pred novim vlastima neće biti okrivljen i ubijen", svedoči prota Banković na početku svojih sećanja. „Ko god ima pušku o ramenu i petokraku na kapi ima pravo da ubija, a ko nema može svakog časa da bude uhapšen i ubijen u ime naroda."
Neposredni izvršioci zločina, ili bar naivniji među njima, kaže on nešto kasnije, možda i „veruju da su ovi ljudi smetnja, kočnica za bolju i srećniju budućnost srpske nacije i celog čovečanstva". Ali to je daleko od prave prirode komunizma: „Oni što izdaju naređenja i ubijaju ljude znaju da neće biti ništa bolje, ali im treba da se učvrste na vlasti. Treba ubijanjem ljudi uterati narodu strah u kosti, pa da niko ni prstom ne mrdne protiv onoga što vlastodršci budu radili i sprovodili; za postizanje cilja komunistima su dozvoljena sva sredstva, sva zverstva, sve laži i nemoral svake vrste"
Ovu ocenu potpuno su potvrdili rezultati do kojih su došli istoričari posle pada Miloševićevog režima, kada je prvi put postalo moguće da se slobodno istražuje šta se zaista događalo u Srbiji posle oslobođenja zemlje od fašističke okupacije, pa i da se - doduše, još uvek selektivno - objavljuju sačuvana dokumenta o teroru i represiji koje je nova vlast sprovodila da bi se zauvek obračunala sa svima koji bi, makar i hipotetički, mogli da je ugroze.
Reč „zauvek" nisam upotrebio slučajno. Milovan Đilas nam je u svojim memoarima sačuvao jedan od retkih iskrenih iskaza pravog arhitekte nemilosrdnog terora koji su 1944-1945. komunisti sprovodili u Srbiji i celoj Jugoslaviji; kada je „u nevezanom razgovoru" o likvidacijama u Sloveniji u leto 1945. on jednom prilikom rekao Josipu Brozu „da smo tada preterali, jer da je tu bilo i onih koji su ubijeni jedino iz ideoloških razloga, Tito je odvratio odmah, kao na nešto o čemu je odavno stvorio konačni... zaključak: Svršiš jednom zauvek!
Važnost spomenika
Istina o tome kako je krajem 1944. i početkom 1945. godine uspostavljen komunistički režim u Srbiji danas je poznata. To je ostvareno smišljenim terorom koji je odneo na desetine hiljada nedužnih žrtava i potpuno obezglavio srpsku političku, ekonomsku i kulturnu elitu, prepuštajući Srbiju i Srbe u Jugoslaviji na milost i nemilost komunističkom režimu koji im, ni u svojim totalitarnim ni u svojim nešto blažim danima, nikada nije bio naklonjen. Ta istina se posle 2000. može javno reći, može se obelodaniti u naučnom članku ili knjizi: ali ćete je uzalud tražiti u našim udžbenicima istorije, za koje kao da jugoslovenski komunisti na vlasti nikada nisu okrvavili ruke ili kao da nas „voljeni drug Tito" nije napustio 1980. godine.
Opipljiv izraz ove žalosne situacije jeste činjenica da Srbija do današnjeg dana nema nijedan zvanični dokument, nijednu skupštinsku deklaraciju, koja bi osudila zločine pobedničkih komunista nad nedužnim stanovništvom i tako stavila tačku na jednu od najmračnijih stranica svoje novije istorije, kao što nema nijedan spomenik kojim bi odala poštu žrtvama komunističkog terora, izuzev spomenika brutalno likvidiranim folksdojčerima i Mađarima 1944-1945. godine, očigledno podignutog na zahtev Nemačke, odnosno Mađarske.
Političke i moralne posledice ovog nečinjenja već tri decenije skupo koštaju Srbiju. Država i narod koji ravnodušno okreću glavu od mračnih stranica svoje istorije ne znaju šta je samopoštovanje, niti razumeju koliko ono određuje i to kako jedan narod gleda na sebe i to kako na njega gledaju drugi. Zašto očekujemo da svetski moćnici danas ne budu ravnodušni prema stradanjima Srba na Kosovu i Metohiji, prema stalnom ponižavanju Srba i SPC u Crnoj Gori, prema obnovi antisrpske ustaške ideologije u Hrvatskoj? Zar ne shvatamo da tvorci takve politike prema Srbiji dobro znaju da usred Beograda stoji cinično nazvana, o državnom trošku još održavana
„Kuća cveća", dok žrtve njenog stanara likvidirane na puškomet-dva odatle trunu u neobeleženim masovnim grobnicama? Zar nam nije jasno da je naša ravnodušnost preduslov ravnodušnosti drugih prema nama? Zar ne razumemo da se upravo zato od Srba bez uvijanja javno traži da „promene svest" i da se upravo zato računa s tim da će Srbija na kraju ćutke preći preko svih progona i poniženja?
Ipak, najdublji razlog zalaganja da srpsko društvo učini ono što su odavno učinila civilizovana evropska društva, odajući na dostojan način poštu žrtvama komunističkog ništa manje nego žrtvama fašističkog terora, ne tiče se drugih i njihovog odnosa prema nama nego nas samih. Inicijativa da se ovde, u Lisičijem potoku, podigne spomenik žrtvama komunističkog terora projekat je od velikog moralnog i istorijskog značaja. Takav spomenik neophodan je srpskom društvu da bi priznalo istinu i pokazalo da u svojoj prestonici može da ima ne samo spomenike pisaca, glumaca, državnika, zaslužnih ljudi uopšte, nego i nešto mnogo važnije: spomenik kao vidljivi simbol sećanja na sve žrtve, naše sugrađane koji su u ogromnoj većini bili krivi samo zato što nisu imali pravo na život po merilima jedne neljudske ideologije.
Taj spomenik bio bi dokaz da se srpsko društvo, barem prvim korakom, vraća velikim tradicijama slobode i pravde, herojstva i praštanja, za koje je toliko žrtvovano u srpskoj istoriji - onim tradicijama koje su komunisti aktivno suzbijali i proganjali, a njihovi naslednici poslednjih decenija vrlo malo učinili da ih vrate u svest i način razmišljanja generacija koje dolaze.
Zbog toga, spremnost da se prihvati inicijativa za podizanje spomenika u Lisičijem potoku zaslužuje svaku pohvalu i daleko je važnija nego što će izgledati onima koji će reći: „Pa šta, još jedan pored tolikih novih spomenika u Beogradu". Nacionalno pomirenje poželjno je i potrebno. Ali, ono se može zasnivati samo na istini: tek kada dosad prećutkivane i potiskivane istine, koliko god bile teške za mnoge, dobiju javnu, institucionalnu potvrdu moći će da se otvori stvarni dijalog suprotstavljenih shvatanja koji će vremenom ublažiti duboke ideološke podele u srpskom društvu.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
Mitrofan Foštić Morija iz Kara
pre 3 godine
Србима је потребан један српски Никита Сергејевич Михалков, да напише и сними српску "Сунчаницу".
Seizmolog Slavica Radovanović izjavila je danas da se na osnovu pojačane seizmičke aktivnosti u oktobru i novembru može očekivati da će u narednih deset do 12 godina Srbiju pogoditi jači zemljotres
Taktika pobednika američkih predsedničkih izbora Donalda Trampa u odnosu na Rusiju biće bazirana na smanjenju tenzija u bilateralnim odnosima, ali će se takmičiti sa Moskvom preko susednih država, izjavio je bivši šef izraelske obaveštajne službe "Nativ", politolog Jakov Kedmi.
Ukrajinski zvaničnici priznaju da ruske snage napreduju u Donbasu brže nego u bilo kom trenutku od eskalacije sukoba, a Kijev kaže da se njegova odbrana urušava zbog nedostatka ljudstva, preneo je u sredu Fajnenšel tajms.
Dopisnica Informera iz Čačka Dragana Ćendić na meti je Stojana Markovića, šefa opozicione odborničke grupe u lokalnom parlamentu i urednika Ozon presa - kvazi medija na kojem je objavljen niz mizogenih, netačnih, neproverenih i ponižavajućih navoda na račun novinarke Informera!
Biljana Vratonjić, majka dopisnice Informera Dragane Ćendić, koju portal Ozon pres čiji vlasnik i urednik lokalni politički moćnik Stojan Marković već drugi put za nekoliko dana u svom mediju linčuje i vrši progon, kaže u uključenju u program televizije Informer da strahuje za ćerkinu bezbednost, ali i njene dece.
General Ratko Mladić, nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske koji je u dalje u haškom pritvoru gde služi doživotnu kaznu za navodne ratne zločine, već neko vreme leži nepokretan u krevetu, a lekari su čak hteli da mu amputiraju nogu zbog infekcije i uporno odbijaju da generala Mladića puste na privremenu slobodu kako bi se adekvatno lečio!
Jedan od lidera opozicije, Nemanja Šarović, obratio se organizatorima protesta u Novom Sadu i poručio im da ono što je urađeno u Novom Sadu je katastrofa.
Prve zadatke dolazeće administracije Donalda Trampa po pitanju Ukrajine i Bliskog istoka, komentarisali su gosti Info dana, Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja i analitičar Nikola Seneši.
Aktuelno stanje na Bliskom istoku i potencijalne pregovore Rusije i SAD o miru u Ukrajini tokom administracije Donalda Trampa, komentarisali su gosti Info jutra, piloti Boriša Mandić i Stevan Ignjatović i diplomata Branko Branković.
Domovi za stare opasni su po život, napominju sagovornici Informer televizije nakon što su dve ženske osobe stradale u požaru koji je pre tri dana izbio u nelegalnom domu za stare u Vojki.
Gosti Info jutra bili su Nikola Vučen iz Srpske napredne stranke, Nikola Belić, novinar Politike i Luka Stajić iz Centra za društvenu stabilnost koji su govorili o propalim protestu opozicije, tome da je tajkun Dragan Đilas prizivao nove nadstrešnice, ali i kako je Bora Novaković postao govornik na prostetu.
Suđenje Urošu Blažiću (21), okrivljenom za masovno ubistvo u selima Dubona i Malo Orašje nastavljeno je danas u 10 sati u zgradi Specijalnog suda u Beogradu.
Alija Balijagić (65), dvostruki ubica iz okoline Bijelog Polja, uspešno se krije po šumama u pograničnom pojasu između Crne Gore i Srbije već 19 dana. S obzirom da veoma dobro poznaje taj teren, veliko je pitanje koliko će dugo uspevati da ostane na slobodi i šta je sve u stanju da uradi za to vreme.
Potraga za Tamarom Novakov (19) iz sela Jermenovci kod Pančeva koja je nestala 19. oktobra i dalje traje, a li od nje nema ni traga ni glasa. Ona je iz kuće izašla sa dečkom Elvisom Nikolićem (23) koji je posle par dana pronađen mrtav u kanalu Dunav - Tisa - Dunav.
Legendarni Boris Beker, bivši trener Novaka Đokovića, oduševljen je Janikom Sinerom, koji će sezonu završiti na prvom mestu na ATP listi. Brzo je zaboravio srpskog asa.
Najbolja reprezentacija Srbije otputovala je u Švajcarsku, gde je u petak, 15. novembra očekuje duel sa domaćinom u okviru 5. kola Lige nacija (20.45).
Nekadašnji košarkaš Crvene zvezde Džavonte Smart i Frenk Kaminski iz Partizana, našli su se na spisku reprezentacije Sjedinjenih Američkih Država za predstojeće Panameričke igre.
Melanija Tramp, supruga novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, neće se preseliti u Vašington tokom drugog mandata svog supruga, preneo je Si-En-En, pozivajući se na više izvora.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ne zna celu istinu o situaciji na frontu, Ministarstvo odbrane Ukrajine štiti šefa Ukrajine od „nepotrebnih“ detalja, piše The Economist.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ocenio je da pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD verovatno neće promeniti pristup Vašingtona ukrajinskoj krizi jer, kako je naveo, SAD neće samo napustiti svoje strateške interese tamo.
Vivek Ramasvami, koga je Donald Tramp imenovao da vodi novo Odeljenje za vladinu efikasnost zajedno sa Elonom Maskom, smatra da treba ugasiti FBI i otpustiti 1,5 miliona državnih službenika.
Danas je u Nacionalnoj fondaciji za igru u Beogradu održana konferencija za novinare na kojoj je najavljen početak projekta Karavan igre - Reborn u šest gradova.
Glumac Bil Farmer šokirao je javnost izjavom o Šilji, tvrdeći da omiljeni dečiji crtani junak nije pas, a potom je otkrio i koju životinju predstavlja.
Prozori koji propuštaju hladan vazduh mogu ozbiljno ohladiti vaš dom tokom zime, ali postoji jednostavan i besplatan trik postavite pokrivač na prozorsku dasku. Na taj način, soba će biti toplija, a vi ćete uštedeti na grejanju bez potrebe za dodatnim troškovima.
Prema studiji o seksualnom ponašanju koju je sprovela grupa naučnika stenjanje tokom seksualnog odnosa nije uvek povezano sa tim koliko je seks zapravo dobar.
Vrhunski provod i ove srede je uz Informer televiziju, a u studiju sa Sandrom Markovićem, gde uveliko traje još jedan "Informer bar sa Sandrom" održava se žurka za pamćenje.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.