Preti li nam nova pandemijska kriza? Zastrašujuće vesti stižu iz Kine, možemo li da se zaštitimo?

Zaključak u skoro svim državama da je pandemiji koju je uzrokovao virus Kovid-19 došao kraj mogao bi biti preuranjen, jer iz Kine ne stižu lepe vesti. Ponovo je cela jedna provincija izolovana zbog kovida, broj obolelih raste, a fabrike obustavljaju proizvodnju. Da li to znači da nas očekuje novi talas pandemije? I, da li je uopšte moguća zaštita od rizika koje pandemija donosi? Ta su pitanja ponovo postala aktuelna

Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović kaže da je zaštita moguća, kao što je moguće zaštiti se i od drugih rizika koji nas svakodnevno okružuju. Uslov je da država i osiguravači naprave neku vrstu partnerskog odnosa, jer pandemija spada u katastrofalne rizike, a nijedan od pojedinačnih subjekata ne može sam da iznese teret potencijalnih šteta.

- Finansijskim, kadrovskim i infrastrukturnim udruživanjem osiguravača, reosiguravača i države, obezbeđuju se fondovi za pokriće šteta koje mogu biti ogromne. Fondovi bi se postepeno akumulirali u periodu između pandemija. Postoji inicijativa da se formira stručna komisija koju bi činili predstavici UOS i države, a čiji bi zadatak bio da analizira katastrofalne štete, uključujući i pandemiju, da ih kvalifikuje i predloži odgovarajući model osiguranja.

Foto: Informer

Da li bi takva polisa trebalo da bude obavezna?

- Da, jer bi se time, po najpovoljnijoj ceni, obezbedilo pokriće za sve katastrofalne rizike i
potencijalne štete kojima smo izloženi. Alternativa je da premiju osiguranja plaćaju samo
pojedini subjekti i to oni najugroženiji, ali po znatnoj višoj ceni u odnosu na polise koje bi
plaćali svi.

Koji je interes države za takvu vrstu udruživanja?

- Budžet države bio bi rasterećen za naknadu šteta i saniranje posledica katastrofalnih rizika, a
osiguravači bi iz prikupljene premije osiguranja mogli više da ulažu u velike infrastrukturne
projekte. Ali, kako smo čuli na Kopaonik forumu, na panelu koji je organizovalo Udruženje
osiguravača, da bi takvo partnerstvo bilo uspešno treba uspostaviti precizna pravila, jasan
regulatorni okvir i podeliti uloge između javnog i privatnog sektora.

Sa panela o osiguranju na nedavno održanom Kopaonik biznis forumu poručeno je i da bi neke
buduće polise mogle da podrazumavaju paket osiguranja, tako da bi osiguranik, uz ono što je platio, dobio i osiguranje od katastrofalnih rizika, koje je u pojedinim državama obavezno. Potvrđeno je i da je sektor osiguranja u Srbiji stabilan i da je uspešno, za razliku od nekih drugih, prebrodio najkritičnije momente krize. Osiguravači ove godine očekuju još veći rast od prošlogodišnjeg. Glavni argument im je pojačano poverenje i svest građana o potrebi da budu osigurani.

Na pomenutom okruglom stolu učestvovali su predsednici IO Dunav osiguranja, Triglava, Globosa,
Sava i AMS osiguranja, Ivana Soković, Dragan Marković, Siniša Pratljačić, Bojan Mijailović i Dejan
Jevtić.

Inače, procenjuje se da će na svetskom nivou, gubitak osiguravajućih kuća zbog kovida, dostići iznos od 100 milijardi dolara.