VIRTUELNI SVET OBUZIMA DECU! Bolest od koje pati sve više tinejdžera uzima maha, psiholog Ilić upozorava: Igrice menjaju mozak!

Sve češći problem s kojim se bori mlađa populacija je zavisnost od računara i video igrica, a psiholog Kristina Ilić za Informer.rs objašnjava kako dolazi do ove bolesti i gde roditelji najčešće greše

Moderna tehnologija pored svojih korisnih strana ima i onu mračnu, a do problema najčešće dolazi kada korisnici preteraju sa upotrebom.

Zavisnost od video igara je bolesti novog doba koja sve više uzima maha među mlađom populacijom, ali i odraslima.

Da je zavisnost od video igrica postala ozbijan problem današnjice govori i istraživanje Pev Research Centra iz 2018.godine prema kojem oko 90 posto adolescenata prijavljuje da igra neku vrstu video igara. Deca dnevno provedu oko četiri sata koristeći savremene tehnologije, pokazuje poslednje istraživanje.

Kako dolazi do stvaranja zavisnosti kod dece i koji signali upućuju na to objašnjava za Informer.rs psiholog Kristina Ilić.

- Do stvaranja zavisnosti dolazi zbog toga što su igrice same po sebi štetne i na taj način se podstiče razvoj zavisnosti. Kreira se sadržaj igrica koji privlači sve veći broj korisnika kako bi ih zadržao - objašnjava psihološkinja Ilić.

Prema njenim rečima roditelji prave veliku grešku još od najranijeg životnog doba deteta.

- Greška je što roditelji navikavaju decu na prisustvo mobilnih telefona kako bi ih umirili, jer to kasnije stvara velike probleme. 

Foto: Shutterstock

Kada je stanje alarmantno

Psihološkinja objašnjava da dete ne može da kontroliše svoju želju, ali upozorava da upravo zbog toga treba pratiti njegovo ponašanje. 

- Dete ne može da kontroliše svoju želju. To je ono što možemo nazvati "5 po 5min". Dete često daje izgovore kao što je "još samo 5 min, još samo 5min." I tako ceo dan. Ako se ovakvo ponašanje dešava svakodnevno onda je to jasan znak za uzbunu - savetuje Ilić i dodaje:

- Nije količina vremena nešto što je nužno povezano sa zavisnošću. Bitno je da se vreme pametno provede, ako se gleda neki crtani da to bude na maternjem jeziku - objašnjava.

Foto: Shutterstock

Kako video igrice utiču na mozak

Naučno je dokazano da ako se na modernim uređajima provodi 4 do 6 sati dnevno, rad ćelija našeg mozga je sličan radu moždanih ćelija narkomana ili alkoholičara.

- Neka istraživanja tvrde da ova promena ponašanja fizički menja strukturu mozga, a posebno količinu sive i bele mase u područjima prednjeg dela mozga - dela koji kontroliše pamćenje i koji je zadužen za pažnju, planiranje - ističe psihološkinja.

Virtuelni svet polako odvlači dete od realnosti i ono vremenom gubi interesovanje za gotovo sve osim za igrice.

Foto: Privatna arhiva

Znakovi zavisnosti od video igara

Psiholog objašnjava koji znakovi ukazuju da je dete postalo zavisno od računara i igrica.

- Detetu moderni uređaj postaje najbolji drug. Dete je depresivno, često usamljeno. Zanemaruje svoje obaveze, prestaje da vodi računa o higijeni, preskače obroke. Često se javlja glavobolja, problemi sa vidom i sa spavanjem.

Prema savetima psihološkinje Ilić detetu možete pomoći ako mu moderni uređaj zamenite knjigom ili zajedno pronađete hobi koji će mu odgovarati.

- Bitno je da dete crta, sluša umirujuće muziku, da razgovara sa svojim roditeljima, da ima neki hobi kome će posvećivati slobodno vreme. Da što više vremena provodi sa prijateljima - ističe ona.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.