BANKARI U SRBIJI POSTALI GORI OD ZELENAŠA! Podigli cene svojih usluga za čak 15 puta!? Koriste krizu u Ukrajini da dodatno PROFITIRAJU!
Podeli vest
Za prva četiri meseca ove godine banke u Srbiji samo na ime naknada zaradile 145 miliona evra, a kukaju da su u problemu i podižu cene klijentima
Bankari u Srbiji postali su gori od zelenaša. U najgorem mogućem trenutku za državu i građane iskoristili su krizu u Evropi zbog rata u Ukrajini da dodatno profitiraju podižući cene svojih usluga i za čak 15 puta!?!
U Velikoj Britaniji građani masovno pozajmljuju novac da plate račune. U nemačkim kafićima posebno se naplaćuju svaka kesica šećera i mleko za kafu!?!
19.05.2022
07:00
Da ih kriza nimalo ne dotiče, govore i šokantni podaci koje je Narodna banka Srbije dostavila Informeru, a koji pokazuju da banke u Srbiji i te kako dobro zarađuju. U prva četiri meseca ove godine zaradile su 16,9 milijardi dinara (145 miliona evra) samo na naknadama, što je za 30 odsto više nego u istom periodu prošle godine!
Pored toga, banke prave i profit sve vreme, a zvanični podaci Narodne banke Srbije kažu da su one u periodu od 1. januara do 30. aprila ove godine imale dobit od 23,2 milijarde dinara, što je za 6,9 milijardi dinara više u odnosu na isti period prethodne godine.
- Konkretno, kada je reč o neto prihodima po osnovu naknada i provizija koje se odnose na pružanje platnih usluga, oni su za prva četiri meseca ove godine u odnosu na isti period prethodne godine povećani za oko 3,9 milijardi dinara ili za 30 odsto - objašnjavaju u NBS.
To znači da su lane za prva četiri meseca banke po osnovu provizija inkasirale 13, a ove neverovatnih 16,9 milijardi dinara!
Poskupeli usluge 15 puta
Podsetimo, mnoge banke u Srbiji obavestile su korisnike da će od 1. avgusta njihove pojedine usluge biti skuplje, i to za dva, pa do čak 15 puta!
Tako će izdavanje čekova umesto 200, koštati 400 dinara, mesečno održavanje računa će biti skuplje za oko 80 odsto, izdavanje platne kartice je bilo besplatno, a sada 400 dinara, dok dostava kartice na kućnu adresu sa 50 "skače" na 800 dinara. Razlog za poskupljenje je, kako kažu bankari, to što raste cena opreme i plata IT stručnjaka.
Pravdaju se rastom troškova
Banke su inače u više navrata pokušale da opravdaju podizanje cena usluga, a generalni sekretar Udruženja banaka Vladimir Vasić nedavno je izjavio da "mi živimo u globalnom selu i ne možemo pobeći od svetskih dešavanja". Govoreći o faktorima koji utiču na poskupljenje bankarskih naknada, pojasnio je da ih ima više.
- Jedan je to što banke imaju dva informaciona sistema, od kojih jedan radi, a drugi čeka u rezervi za slučaj da prvi zataji, što je za banke skupo. Posebno u situaciji kada pod uticajem sadašnje krize nema dovoljno komponenti, servera, hardvera i slično i kada su oni skuplji za 20 do 30 odsto u odnosu na prethodni period. To je jedna komponenta, a druga je rast plata, naročito stručnjaka koji vode računa o informacionim sistemima, dok je treća rast cena nekretnina, što banke plaćaju kroz zakup poslovnog prostora - rekao je Vasić.
Da ovakvu odluku treba dodatno da preispitaju, bankama je skrenula pažnju i NBS, koja ih je pozvala da procene opravdanost povećanja cena pojedinih naknada i usluga.
- NBS će u okviru svojih zakonom propisanih nadležnosti donositi propise i kontrolisati zakonitost poslovanja banaka i drugih pružalaca platnih usluga i kontrolisaće da li se banke pridržavaju, između ostalog, odredaba ugovora, kao i da li posluju u skladu sa postojećim propisima. Nećemo dozvoliti da se na bilo koji način naruši postignuta finansijska stabilnost i ugrozi sistem štednje u našoj zemlji - naveli su u NBS.
Kako su dodali u centralnoj banci, analizom rasta profitabilnosti bankarskog sektora u odnosu na isti period prethodne godine, utvrđeno je da je došlo do povećanja prihoda po osnovu naknada i provizija.
- Podsećamo da je Zakonom o platnim uslugama predviđeno da pružalac platnih usluga ima obavezu da na jasan, razumljiv i transparentan način informiše korisnike platnih usluga o naknadama koje im naplaćuje za pružene usluge - naveli su u Narodnoj banci.
Deru kožu
Predsednik Udruženja za zaštitu bankarskih klijenata "Efektiva" Dejan Gavrilović kaže za Informer da se banke u ovom slučaju ponašaju kao pravi lihvari.
- Jedini njihov cilj je dodatna zarada. Potpuno neopravdano banke dižu svoje troškove. Ne radi se o delatnosti koja trpi zbog rasta cena goriva ili nečeg sličnog. Oni jesu lihvari, koriste priliku i gledaju da nam oderu kožu s leđa. U najgorem mogućem momentu koriste svaku krizu da profitiraju, umesto da kažu: dobro, evo i mi ćemo da doprinesemo tome da malo spustimo cene, da pomognemo građanima. Na svaku krizu odgovaraju povećanjem cena. Uz priču da raste "euribor" i da će porasti rate kredita, građani će imati dupli udar od strane banaka - zaključuje Gavrilović.
Pojedine naknade koje poskupljuju u avgustu
naknada stara cena nova cena
održavanje računa 150 500
izdavanje serije čekova 200 300
hitno izdavanje kartice / 400
isporuka kartice na kućnu adresu 50 800
izdavanje kartice za 48 sati 500 700
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Rusija planira masovne ofanzive na Herson, Zaporožje i Donjecku oblast, dok Ukrajina jača mobilizaciju i priprema odbranu uz pomoć zapadnog naoružanja. S obzirom na najave ruskih stratega i ukrajinske planove, 2025. godina mogla bi odrediti dalji tok rata – dovesti do kompromisa ili do još krvavije faze sukoba.
Predsednik Džo Bajden priprema se da zabrani bušenje naftnih i gasnih bušotina na više od 250 miliona hektara priobalnih područja na pacifičkoj i atlantskoj obali SAD, prenosi Blumberg pozivajući se na izvore iz administracije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je lideru Slobodarske partije Austrije (FPO) Herbertu Kiklu za dobijanje mandata za formiranje nove Vlade Republike Austrije.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković reagovao je na pisanje "Danasa" povodom dodele rednog broja Srpskoj listi za izbore na Kosovu i Metohiji.
Dejan Petar Zlatanović, poznat po pozivima na ubistvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kriminalizuje srpskog predsednika u emisiji kod opozicionog voditelja Aleksandra Dikića i priziva atentat.
Gosti Info jutra na Informer televiziji bili su analitičar Veljko Jovanović, član GO Srpska napredne stranke Zoran Babić i Sava Stambolić iz Centra za društvenu stabilnost koji su govorilo o pokušaju obmanje građana od strane Arhiva javnih skupova i medija Dragana Šolaka, ali i zloupotrebi dece na njegovim televizijama.
Generalni direktor "Srbija Gas" Dušan Bajatović gostujući na Informer TV govorio je o najavljenim sankcijama NIS-u od strane Sjedinjenih Američkih država.
Gost Info dana na Informer televiziji bio je narodni poslanik Nebojša Bakarec koji je, između ostalog, prokomentarisao podkast "DLZ", koji je nazvao sredstvom za širenje ekstremizma i mržnje. Takođe, istakao je fantastične rezultate koje je Srbija postigla tokom 2024. godine, naglašavajući ulogu predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Srbije i Srpske napredne stranke u ostvarivanju tih uspeha.
U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se danas dogodila u Zaklopači kod Kraljeva povređene su tri osobe. Vozač kamiona zadobio je teške povrede, dok su vozač autobusa i jedna putnica lakše povređeni.
Saša Milosavljević, osumnjičen za ubistvo vlasnika kafane "Krug" u Jagodini Dejana M. posle zločina uspeo je da se skloni, ali su se specijalci ubrzo uputili ka njegovom skrovištu.
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice likvidirali su u Jagodini Sašu Milosavljevića, koji je popodne ubio jedno lice, a drugo teško ranio, a koji je prilikom pokušaja hapšenja pucao na SAJ.
Napadač koji je ubio vlasnika kafane u Jagodini Dejana M. (55) i ranio još jedno lice je S.M. (47), koji ima debeo dosije, a osuđivan je za više krivičnih dela, pokušaj ubistva, nasilje u porodici
Dvejn Vošington nije želeo da odgovori na pitanje da li je postojala opasnost da se ne vrati u Partizan pošto se usred sezone vratio u Sjedinjene Američke Države kako bi odigrao dve utakmice za Šarlot u NBA letnjoj ligi.
Kapiten Fiorentine i italijanski reprezentativac Davide Astori, rođen 7. januara 1987. godine, a preminuo je 4. marta 2018. godine u hotelskoj sobi u Udinama, dan pred utakmicu protiv Udinezea. Smrt je nastala zbog srčanog zastoja izazvanog aritmijom i kardiomiopatijom.
Britanski premijer Kir Starmer pokušaće da nagovori novoizabranog predsednika SAD, Donalda Trampa, da nastavi vojnu podršku Kijevu, uprkos njegovoj nameri da postigne dogovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, piše britanski Tajms.
Borci ukrajinske ultranacionalističke organizacije „Desni sektor“ brutalno su maltretirali civilno stanovništvo u Časovom Jaru, svedoči stanovnik grada Valerij Doroš za RIA Novosti.
Dezertiranje u redovima Oružanih snaga Ukrajine sve je učestalije zbog nemogućnosti vojnika da dugoročno izdrže borbe protiv nadmoćne ruske vojne mašinerije, izjavio je pukovnik američke vojske Lorens Vilkerson.
Premijer Grenlanda Mute Egede obnovio je pozive za nezavisnost od Danske nakon što je novoizabrani američki predsednik Donald Tramp izrazio interesovanje za kupovinu arktičkog ostrva. U svojoj novogodišnjoj poruci, Egede je naglasio potrebu da se „uklone prepreke saradnji - koje možemo opisati kao okovi kolonijalne ere - i da se krene dalje", nagoveštavajući mogući referendum o nezavisnosti.
Mnogi poznati glumci među kojima su Đuza Stojiljković, Danica Maksimović i braća Dragan i Pepi Laković pozajmljivali su glasove lutkama u emisiji "Laku noć, deco".
Neki od glumaca iz kultne serije "Metla bez drške" danas imaju potpuno drugačija zanimanja - od vodeće pozicije u IT kompaniji do muzičke karijere i života u Australiji.
Minja Subota je inspiraciju za stvaranje "Muzičkog tobogana" pronašao u Evroviziji, a u toj emisiji nastupali su Zdravko Čolić, Dženan Lončarević, Nataša Bekvalac i mnogi drugi.
Publika često sa posebnom pažnjom prati decu koja se pojavljuju na ekranu. Neka od njih nastavila su da grade glumačke karijere, dok su se druga odlučila za potpuno drugačije profesije.
Venera, planeta koja simbolizuje ljubav, ušla je u znak Riba, gde će se zadržati do 4. februara. Venera predstavlja način na koji volimo ali i doživljavamo ljubav. Venera u Ribama će prijati Ribama, Rakovima i Škorpijama, tako da mogu da dožive filmsku ljubav.
Dragomir Despić Desingerica gostovao je u jednom podkastu, a tom prilikom je progovorio o svom privatnom životu, odnosu sa ženom Nevenom, ali i o njihovoj ćerki.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.