PACIJENTI SA PSIHIČKIM PROBLEMIMA IDU KOD DERMATOLOGA! Šokantna priča doktorke: Žale se na osip, svrab, a u stvari... Jedna pacijentkinja mislila da joj se vratila psorijaza...

Većina pacijenata koji posećuju dermatologa ima u osnovi neki psihički problem

Lepom vremenu smo se svi obradovali. Ipak, često se čuju komentari da je sunce nekako počelo da ''peče'', već u junu i pitaju se kako li će tek biti u najtoplijim letnjim mesecima.

S jedne strane, umereno izlaganje suncu, kako kažu stručnjaci, prija organizmu. Pritom, najvažniji efekat je njegov blagotvorni uticaj na dobro raspoloženje, jer smo tokom kovida uglavnom bili zatvoreni i udaljeni od prirode i drugih ljudi.

- Ono što je za mene dramatično drugačije posle kovida je ogromna količina mentalnih poremećaja - kaže za portal Informer.rs prim. dr Gorana Isailović, dermatovenerolog.

Foto: Privatna arhiva

Granica za mentalni poremećaj

Naša sagovornica navodi da se pacijenti koji dolaze u njenu ordinaciju žale na svrab, peckanje, suvoću kože, zatezanje, neprijatnost ili im ''nešto gamiže ispod kože''.

- Dosta je pacijenata koji su prethodno posmatrali sebe, grickaju nokte i kosu. Tih ''grizlija'' ima mnogo. Oni kopaju kožu, stiskaju bubuljice, gledaju se u ogledalu (što je neka vrsta autoagresije). Na osnovu proučavanja sebe, dođu mi sa velikim spiskom problema, video je tufnu ovde, bubuljicu onde, dok je jedna dlaka ispala onde. I sve to treba rešavati - kaže prim. dr Isailović.

Kada takve pacijente upita šta im je najvažnije, oni joj odgovore - sve.

- Onda im postavim pitanje da li imaju kućnog ljubimca, a oni me gledaju. Kažem im da probaju da ga nabave, da ga maze i šetaju - navodi primere iz svoje prakse prim. dr Isailović za portal Informer.rs  

Recimo, kod pacijenata koji imaju gljivice ili akne odredi problem se reši odgovarajućom terapijom. Ali, atopijski dermatitis je već granica, jer mentalni poremećaj pogoršava ekcem i psorijazu i sklonost ka pojavi ponavljanih herpesa. Takođe, seboreični dermatitis je gljivično oboljenje koje je  psihološki uslovljeno, objašnjava naša sagovornica. 

Prim. dr Isailović navodi da je jedna njena pacijentkinja imala psorijazu, te da takva osoba ima genetiku za psorijazu tokom čitavog života.

- Kada je ponovo došla kod mene rekla mi je da je sam joj izlečila psorijazu u kosi pre 10-tak godina. Ali, sada je imala strašan stres. Žena je počela da se skida. Inače, u dermatologiji eritem i sklame mogu da ukazuju na psorijazu, gljivice i treću bolest koja se zove rozea koja je virusna i spontano prolazi. Pogledam te sklame (ljuske) na njenoj koži i vidim da ima rozeu. Onda saznam da je njen muž sa kojim je 40 godina bila u braku oboleo od Alchajmera i morali su da ga smeste u bolnicu, a ona je ostala sama. Utešim ženu. Uveče mi se javlja porukom: ''Zaboravila sam da Vam platim'' - priča za portal Informer.rs prim. dr Isailović. 

Foto: Shutterstock

Posledice

Sunce, prema rečima prim. dr Isailović ima dva lica - jedno je njegovo dejstvo na kožu, a drugo na celokupni organizam.

- Preterano izlaganje suncu koži svakako ne prija, mada se koža delimično brani od toga pomoću dve vrste  ćelija - malanocita koji pokušavaju da stvore pigment melanin na granici između pokožice i krzna kože, odnosno unutrašnjosti organizma. Melanociti proizvode melanin i on donekle štiti unutrašnjost organizma od štetnog prodora ultraviolentnih zraka u unutrašnjost organizma - objašnjava za portal Informer.rs prim. dr Isailović. 

Ona dodaje da je drugi način kako se koža brani zadebljavanje keratinocita. To su ćelije pokožice, koje stvaraju keratin i koji sprečava da voda izlazi iz unutrašnjosti organizma u spoljašnju sredinu, odnosno sprečava da se organizmi, koji su nastali u vodenoj sredini, isuše.

- U slučaju preteranog izlaganja sunčevim zracima dolazi do ubrzane deobe keracinotita i pojavljuju se keratoze na površini kože i tamne mrlje, a u nekim slučajevima kada je došlo do oštećenja kože (atrofije) mogu se pojaviti i bele atrofične pege. Zato oni koji se preterano sunčaju često imaju kožu bele neujednačene boje sa flekama tamnim ili belim i imaju hiperkeratozu, odnosno pojavu krljušti i zadebljanje kože na površini - upozorava prim. dr Isailović.

Foto: pixabay

U modi je dokoličarenje

Što se tiče krema, savet je da se stavi zaštitni krem i da se izabere između fizičkih i hemijskih faktora zaštite.

- Sada je novi pristup, ne ide se na ''prženje'' na suncu, već se vreme provodi u debeloj hladovini i u dokoličarenju. Naime, dokoličarenje je najnoviji i najluksuzniji turistički brend i to je ono što kažu  Italijani ''slatka dokolica'' ili Dalmatinci fjaka. Nađe se neka ladovinka, livadica pored reke, legne se i dokoličari se, dok se mozak odmara, a osoba postaje kreativnija i samim tim srećnija - ističe za portal Informer.rs prim. dr Isailović.

Ona dodaje da na tržištu postoji odeća za planinarenje i za plovidbu, koja ima u sebi UV zaštitu što je idealno da se zaštite leđa.

- Naravno, može da se koristi i varijanta da se neko zamoli da vam namaže leđa kako bi vas dotakao. Obična bela ti-šrt majica štiti i ima zaštitnu moć od deset, a mokra majica nula. Postoje takvi i kupaći kostimi za decu i šeširići sa UV zaštitom, kao i za odrasle - napominje naša sagovornica. 

Što se tiče roditelja koji bi na more da idu sa decom od šest meseci, prim. dr Isailović podvlači da ne treba mališana da mažu nijednom kremom.

- Dete od šest meseci treba da sedi u hladovini, jer njegova koža nije dovoljno zrela da može da podnese te kreme. Za decu od godinu dana koriste se kreme, koja je fizička zaštita, a sadrže cink koji ostavlja beli trag. Ipak, najbolja zaštita od sunca je UV odeća i šeširić - podvlači naša sagovornica.   

 

Bonus video:

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.