ŠTEDNJA U PLEMENITIM METALIMA SIGURNIJA OD NEKRETNINA I DEVIZA!? Srbi kupili tri tone zlata, za dukate i pločice iskeširali 216 miliona evra

Reč je o takozvanom investicionom zlatu, koje se prodaje u formi pločica i dukata, a ljudi ga čuvaju u sefovima. Gram trenutno vredi 71,7 evra

Građani Srbije su prošle godine kupili čak tri tone zlata, u koje su uložili oko 216 miliona evra. Umesto u devize ili nekretnine, svoju ušteđevinu su pretočili u ovaj plemeniti metal, za koji, prema rečima stručnjaka, oduvek važi da je najsigurniji način za čuvanje imovine.

Reč je o takozvanom investicionom zlatu, koje se prodaje u formi pločica i dukata. Gram zlatne pločice trenutno vredi 71,7 evra, a dok za mali dukat "Franc Jozef" od 3,49 grama treba izdvojiti 233,14 evra.

Primera radi, za 1.000 evra može da se kupi 13 grama investicionog zlata. Ako neko želi da ovaj iznos uloži u dukate, onda može da pazari četiri mala "Franc Jozefa" ili jedan veliki od 13,96 grama, koji košta 907,8 evra. Pločice mogu da se kupe u težini od jednog, dva, pet, deset, 20, 50, 100, 250, 500, 1.000 grama. Na ovu vrstu kupovine država je ukinula plaćanje PDV-a kako bi podstakla štednju u zlatu.

Investiciono zlato se kupuje u menjačnicama i bankama u težini od jednog grama pa naviše. Najviše se uvozi iz Švajcarske, ali ga ima i iz Austrije i Nemačke. Može da se čuva tamo gde se kupi, ali naši ljudi ga uglavnom drže u sefu kod kuće ili u banci.

Bolje od stana

Stručnjaci kažu da je, ako imate višak novca, mnogo pametnije uložiti ga u zlato nego u nekretninu. Na primer, za 72.000 evra može da se kupi garsonjera u Beogradu od 25 kvadrata, ali i kilogram zlata. Kako kažu, stan može da propadne, izgori ili da se sruši, a kilogram zlata će uvek sijati, odnosno vredeće isto.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da je u vreme krize najmanje rizično štedeti u zlatu, u polugama i dukatima.

- Investiciono zlato se prodaje u pločicama koje se slažu kao bajadera, pa se tako može krenuti od jednog grama i dodavati onoliko koliko imate novca. Zlato se ne kupuje za trgovinu, nego za čuvanje i za "ne daj Bože". Treba takođe znati da se menjačnica ili banka u kojoj se kupi obavezuje i da ga otkupi ako neko želi da proda, ali za to uzimaju proviziju od 1,5 odsto - kaže Savić i dodaje:

- Za naše građane ovo je novina, pa mnogi misle da je i kupovina nakita sigurno ulaganje, jer se pravi od zlata. Ali to ne treba da čine, jer je čistoća zlata od kojeg se prave ogrlice, minđuše, narukvice manja od zlatnih pločica i dukata. Osim toga, kada se prodaje, dobija se znatno niža cena, jer se tretira kao lomljeno. Ako je sada gram investicionog zlata oko 72 evra, otkup grama nakita je 3.500 dinara.

Spas od krize

Dr Dragan Dejković, ekspert za procenu vrednosti zlata i dijamanata i trgovac plemenitim metalima, kaže da se za kupovinu ovih metala ne opredeljuju samo bogataši već i studenti i obični radnici, koji se plaše da će njihova ušteđevina postati bezvredna.

- Vrednost zlata uvek raste usred krize. Potražnja za investicionim zlatom je skočila otkako se pojavila korona i otkad je počeo rat u Ukrajini, najviše kako bi se obezbedio takozvani fond za zaštitu porodice. Na primer, 50 grama čistog zlata potrebno je jednoj četvoročlanoj porodici da se prehrani u jednoj kriznoj godini. I to je tako oduvek, jedan gram zlata dovoljan je da prežive nedelju dana - naglašava Dejković.

A koliko je zlato stabilno, govori i podatak da je za jednu uncu zlata, odnosno 32 grama, pre 2.600 godina moglo da se dobije oko 300 vekni hleba. I danas je isto tako, svuda u svetu - kada se preračuna u zlato, dobija se ista količina hleba.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.