Zahvaljujući humanom gestu i saglasnosti porodice donora u Vojnomedicinskoj akademiji nedavno je, posle dužeg vremena, uspešno urađena kadaverična transplantacija jetre.
U razgovoru za „Politiku” pukovnik profesor dr Miroslav Vukosavljević, načelnik Vojnomedicinske akademije, kaže da je ova transplantacija velika stvar nakon pauze zbog pandemije kovida 19 u našoj zemlji, ali da vrhunska hirurgija nije novost za VMA.
- Ovogodišnja transplantacija jetre je i rezultat uspešne saradnje civilnog i vojnog zdravstva i posebna potvrda da srpska medicina ide rame uz rame sa svim evropskim i svetskim metropolama, kao i da naši građani uvek mogu da računaju na najsavremeniji pristup lečenju različitih oboljenja, urgentnih stanja - naglasio je dr Vukosavljević.
Šta možete da uradite da se poveća broj transplantacija organa u VMA?
- Kako bi hirurgija i dalje ostala brend VMA, a to je apsolutan imperativ u daljem radu, pokrenuli smo proceduru i reformisali Centar za transplantaciju organa, ćelija i tkiva VMA, a radi lakše koordinacije svih članova timova za transplantaciju počev od utvrđivanja moždane smrti, pa do svih ostalih brojnih preoperativnih i postoperativnih koraka. Kroz rad našeg centra unapređujemo program doniranja organa u našoj zemlji, nastavljamo saradnju sa transplantacionim centrima u Srbiji (Klinički centar Srbije, Vojvodine, VMA…), a u interesu svih građana koji čekaju na presađivanje organa, ćelija i tkiva, a kojima je transplantacija jedini lek. Transplantacije bubrega radimo od 1996. (uradili smo dosad 492), transplantirali smo 39 jetri od 2005. godine, a prošle godine obeležili smo i 50 godina od prve transplantacije matičnih ćelija u VMA (do sada smo uradili oko 1.600 svih oblika transplantacije matičnih ćelija hematopoeze). Prva transplantacija rožnjače je urađena 1971. godine. Očna banka VMA je otvorena 2018. godine, prva i jedina u zemlji, sa svim dozvolama za rad i po evropskim i svetskim standardima. Do sada su ukupno urađene 202 transplantacije rožnjače od početka rada. Samo tokom prošle godine u VMA smo uradili devet srodnih transplantacija bubrega, kao i još jednu sa kolegama u Kliničkom centru Srbije. Produžetak života transplantacijom kako je nazivaju – apsolutnim vrhom medicine, godinama je takoreći rutinska stvar za VMA.
Zbog čega su presađivanja organa zamrla u našoj zemlji?
U najvećoj meri zbog pandemije virusa korona. Nerado je se sećamo, ali takođe nerado priznajemo, da je ovaj virus sada naša nova realnost.
- Naučili smo da živimo sa njim, uspešno prebrodili teške godine i sada svima nama u zdravstvu predstoji rad u toj novoj normalnosti. Transplantacija zahteva ozbiljne preduslove, osnovne – u vidu iskustva, multidisciplinarnosti u radu i neophodne medicinske opreme, ali i druge kompleksne činioce. Najjednostavnije rečeno, pacijenti kojima je urađena transplantacija su pod najvećim rizikom od virusnih infekcija i za njihov uspešan oporavak potrebni su posebni sterilni uslovi, počev od pripreme za operaciju pa do postoperativnog oporavka, a to je višednevni proces. Još jedan od preduslova je i razumevanje građana da je moždana smrt nepovratno stanje, a transplantacija organa, ćelija i tkiva poslednje rešenje za nastavak života velikom broju ljudi. Pristanak na doniranje organa u trenutku kada se porodica oprašta od najmilijih simbolizuje zaista najhumaniji čin i potrebno je da o tome razgovaramo na svim nivoima građanske svesti, da apelujemo na društvenu solidarnost, ali i da obezbedimo apsolutno razumevanje procesa transplantacije i transparentnost rada u svakom trenutku.
VMA će 2. marta obeležiti godišnjicu postojanja. Koje nove intervencije planirate da uvedete u rad?
- Sumiranje rezultata pred rođendan VMA uvek je izjednačeno sa pravljenjem planova za budućnost. Prethodna godina za VMA označila je povratak sjaja obrazovne pozornice VMA, edukacije i prenosa znanja na međunarodnom nivou, ali i uvođenja modernih procedura na korist svih pacijenata. U VMA je održano i nekoliko međunarodnih skupova koji su nam dokazali da ne zaostajemo za svetom kada je savremena medicina u pitanju već naprotiv da nove metode uvodimo istovremeno sa kolegama iz Evrope. Nastavićemo u istom duhu i u narednom periodu. Na primer, minimalno invazivna hirurgija je budućnost koja zahteva savremenu opremu i kontinuirano unapređenje veština, a korist je nemerljiva – smanjenje troškova i mogućih komplikacija, kraće bolničko lečenje komotnije za pacijente… Pokazali smo da umemo i rezultati iz prošle godine govore u prilog tome da uvođenje savremenih procedura ostaje standard u VMA, (urologija, neurohirurgija, torakalna hirurgija, oftalmologija, transplantacija…). Puštamo novu angio-salu u rad, zatim aparat zračenje krvnih produkata, koji do sada nismo imali, a neophodan nam je za transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze. Time zaokružujemo celinu procesa transplantacije ćelija i nezavisnost VMA od bilo koga za taj proces. Očna banka VMA pored pripreme i čuvanja očnih tkiva, beonjače i rožnjače će u saradnji sa odgovarajućim civilnim ustanovama raditi i na čuvanju amnionske membrane koja je neophodna za izvođenje mnogih hirurških intervencija u očnoj hirurgiji.
Zbog čega je značajno otvaranje nove angio-sale?
Angio-sala osnovni je način dijagnostike kardiovaskularnih oboljenja od kojih boluje veliki deo naše populacije i samim tim veliki deo pacijenata koji dolazi u VMA pripada ovoj grupi. Savremeni način lečenja uključuje pre svega ranu dijagnostiku problema sa srcem i krvnim sudovima, a rad još jedne, nove, najsavremenije angio-sale omogućiće našim interventnim kardiolozima još veću efikasnost i lečenje većeg broja pacijenata.
- Ovo je posebno značajno za „našu sredu” i dežurni dan VMA kada urgentne slučajeve pored saobraćajnog traumatizma u najvećoj meri čine građani sa nekim od kardiovaskularnih problema. Hitna stanja, generalno gledano, ne mogu da čekaju i od presudne je važnosti pravovremeno postupanje, a uočavanje koronarnih bolesti na vreme veoma često jedini način sprečavanja smrtnog ishoda. Samo u toku poslednje dve pandemijske godine u naše dve angio-sale urađeno je 4.167 procedura (stentova, balon dilatacija, koronarografije…).
Koliko ste nekovid pacijenata zbrinuli u pandemiji korone?
Pandemijske godine 2020. i 2021. za VMA bile su u svakom smislu izazovne. Trebalo je kadar razmestiti po svim punktovima na kojima je, kako sam već govorio „kucalo srce VMA”, a u isto vreme u zgradi na Banjičkom visu zbrinjavati sve nekovid pacijente.
- Uspešno smo se prilagodili potrebama građana onako kako i dolikuje vojnom zdravstvu i kako će uvek i biti. Prosečno je na bolničkom lečenju bilo oko 20.000 građana godišnje i urađeno je oko 15.000 operativnih procedura. Treba napomenuti da su uglavnom u pitanju bile hitne operacije, a u nešto manjem broju zastupljena elektivna hirurgija. Na sve to smo imali i prosečno 60.000 specijalističkih pregleda tokom godine. U isto vreme u Privremenoj kovid bolnici Karaburma lečeno je oko 4.700 kovid pacijenata. Tek 2022. donela nam je olakšanje u izvesnom smislu i mogućnost da se intenzivno posvećujemo pacijentima čije je zdravstveno stanje dozvoljavalo da „sačeka” intervenciju.
Za koje procedure su se zbog pandemije kovida 19 u VMA stvorile liste čekanja i kako planirate da ih svedete na razumnu meru?
- Liste čekanja u VMA nisu ništa veće nego u civilnim ustanovama. Međutim, osiguranici Fonda za SOVO kojima predstoje intervencije koje su, da tako kažem, najtraženije, za razliku od civilnih osiguranika uslugu ne mogu da dobiju nigde drugde osim kod nas. Prioritet su nam kao i do sada vojni osiguranici i u VMA već duže vreme radimo na tome da liste čekanja svedemo na minimum. Ortopedija daje svoj maksimalan doprinos u skladu sa mogućnostima, dok na očnoj klinici lista čekanja za vojne osiguranike ne postoji, već samo lista zakazanih pacijenata. Postoji i dalje posebno interesovanje građana za neke od internističkih pregleda, baš kod specijalista VMA, kao što su, na primer, endokrinologija, kardiologija, gastroenterologija, ali prioritet moraju da budu i jesu vojni osiguranici. Takođe, radimo intenzivno na stvaranju svih zakonskih i ostalih uslova za povratak dopunskog rada van radnog vremena u VMA, što bi značajno pomoglo svim pacijentima civilnim osiguranicima, da dođu do „njihovog” izabranog lekara specijaliste, profesora…
Dokle se stiglo sa planovima za rekonstrukciju VMA koja treba da se uradi zahvaljujući saradnji sa Nemačkom bankom za razvoj?
- Plan rekonstrukcije zgrade VMA ide po planu, izabran je glavni konsultant i ispred Vlade Republike Srbije za sprovođenje ovog za nas veoma važnog projekta određeno je Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa Ministarstvom odbrane i VMA. Mi se nadamo skorom početku radova.
„MAGNET” ZA NAJBOLjE KADROVE
Hoće li uskoro doći do novog kruga zapošljavanja zdravstvenih radnika?
Po kadrovskom planu popune u 2023. godini planiran je prijem novih lica svih struktura, a pre svega medicinskog kadra (lekara, medicinskih tehničara…). Očekujemo da se to realizuje u narednih nekoliko meseci.
Takođe, realizovan je prijem gotovih lekara specijalista izuzetno deficitarnih u proteklom periodu, kao što su ortopedi, kardiohirurzi, anesteziolozi, oftalmolozi… Sa posebnim zadovoljstvom ističem činjenicu da se naši bivši studenti – kadeti našeg Medicinskog fakulteta VMA primaju na specijalizacije, a neki od njih i kao svršeni specijalisti u klinike i institute Vojnomedicinske akademije. Jednom rečju, VMA je i dalje „magnet” za najbolje kadrove.
SMERNICE ZA RAD
U civilnim zdravstvenim ustanovama lekari će dobijati platu na osnovu normi koje ostvare. Planira li se sličan sistem bodovanja za ostvarivanje zarade u VMA?
U skladu sa svim merama Ministarstva zdravlja i našeg resornog ministarstva odbrane, kao i nadležne Uprave za vojno zdravstvo, a u skladu sa svim našim specifičnostima, VMA će po stupanju na snagu Pravilnika o normativima Ministarstva zdravlja doneti odgovarajuće smernice i za naš rad.
Cene nekretnina konstantno rastu i to je nezaobilazna tema ovih dana u medijima, na kafi, prilikom razgovora sa prijateljima i porodicom. Poseban akcenat rasta cena jeste na novogradnji, a kako uopšte nisu naivne, nije neko čudo što kupci žele da uštede svaki dinar. Jedna od olakšica koja se nudi onima koji kupuju svoj prvi stan u novogradnji jeste povrat PDV, koji iznosi 10 odsto cene nekretnine. Iznos, priznaćete, nije zanemarljiv i pomaže da "ostavimo neki dinar sa strane".
Cene nekretnina konstantno rastu i to je nezaobilazna tema ovih dana u medijima, na kafi, prilikom razgovora sa prijateljima i porodicom. Poseban akcenat rasta cena jeste na novogradnji, a kako uopšte nisu naivne, nije neko čudo što kupci žele da uštede svaki dinar. Jedna od olakšica koja se nudi onima koji kupuju svoj prvi stan u novogradnji jeste povrat PDV, koji iznosi 10 odsto cene nekretnine. Iznos, priznaćete, nije zanemarljiv i pomaže da "ostavimo neki dinar sa strane".
Ugledni novinar Ivan Radovanović oglasio se povodom novonastale političke situacije i užasne, po Srbiju, pobede blokaderske liste, ističući da je Aleksandar Vučić sada oslobođen velikog državnog tereta i da se vraća u borbu oštrije nego ikada do sada.
Nakon što su se slegli utisci izborne noći, analitičari i stručni posmatrači političke scene već jasno stavljaju do znanja da za blokadersku listu tek sada počinje pravi pakao i suočavanje sa surovom stvarnošću.
U jeku izborne noći, dok su se na ulicama Beograda i širom Srbije od strane blokadera odigravali huliganski ispadi, napadi na imovinu i nasilje prema institucijama, u programima tajkunskih medija poput N1 mogle su se čuti skandalozne i zapanjujuće izjave koje su šokirale celokupnu srpsku javnost.
Ekstremisti su nastavili najprljaviju kampanju zastrašivanja, linča i uhođenja! Nakon što su na društvenim mrežama objavili privatne brojeve telefona glavnog i odgovornog urednika "Informera" Dragana J. Vučićevića, usledio je nezapamćeni talas telefonskog terora, pretnji i najgnusnijih uvreda!
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pridružio se u slavlju Aljbinu Kurtiju, Andreju Plenkoviću, Marti Kos i ostalim mrziteljima Srbije nakon pobede blokaderske liste na izborima u Srbiji.
Zbog napada na zgradu televizije Informer i promene programske šeme, emitovanje večerašnje epizode najvećeg sportskog rijalitija Exatlon Srbija je odloženo, a na programu naše televizije do daljnjeg će se emitovati specijalni program.
Marko Škara, učesnik Exatlona, govorio je o tome kako se oseća nakon lošeg početka tima i pet poraza, posebno imajući u vidu da je u toku muška nedelja.
Alija Balijagić (66) iz Bijelog Polja je pre dve godine, u selu Sokolac kod Bijelog polja, surovo je ubio brata i sestru, Jovana (60) i Milenku Madžgalj (69).
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova intenzivno tragaju za nepoznatim napadačem koji je sinoć u Banji Koviljači vatrenim oružjem teško ranio muškarca (37).
Muškarac D. D. (34) pukom srećom izbegao je teže posledice kada ga je u subotu uveče u Kanalskoj ulici u Surčinu presreo i nožem izbo nepoznati napadač, koji se nakon krvavog pira dao u bekstvo.
Predsednik Rusije Vladimir Putin čestitao je brazilskom predsedniku Luisu Inasiju Luli da Silvi reizbor na funkciju šefa države, ističući njegov ogroman doprinos jačanju strateškog partnerstva Moskve i Brazilije.
Ukrajina neće moći da postigne mirovni sporazum sa Rusijom dok je Volodimir Zelenski na vlasti, izjavio je bivši savetnik ukrajinskog predsednika Leonida Kučme Oleg Soskin.
Evropske države koje se graniče sa Rusijom i Belorusijom ubrzano pripremaju stanovništvo za mogućnost velikog rata, a mere koje sprovode odavno su prevazišle jačanje vojske i nabavku naoružanja.
Američki predsednik Donald Tramp žestoko je napao Norvešku zato što mu nije dodeljena Nobelova nagrada za mir, nazvavši je "us*anom zemljom" i poručivši da ne želi doseljenike iz te države u Sjedinjenim Američkim Državama.
Lazar Ristovski jedan je od najprepoznatljivijih glumaca domaće kinematografije, igrao je u kultnim filmovima, oprobao se kao reditelj, producent i pisac, a njegov životni put obeležili su veliki snovi, upornost i ljubav prema umetnosti.
Iza nekih holivudskih promašaja stoje desetine ili čak stotine miliona dolara gubitaka, pogrešne odluke producenata, skupi nastavci koji nikome nisu bili potrebni i filmovi u koje su studiji uložili ogromne pare, a publika ih nije prihvatila.
Dugometražni igrani film "Saligia" reditelja Petra Ristovskog imaće domaću premijeru 30. novembra u MTS dvorani, dok će se od 4. decembra naći u redovnoj bioskopskoj distribuciji širom Srbije.
Televizijska rediteljka Marijana Petrović izjavila je da bi želela da snimi film o muzičkom stihopiscu Marini Tucaković, da je u karijeri snimila 2.000 spotova i da posebnu energiju imaju ličnosti kao Zdravko Čolić i Živorad Nikolić.
Glumac Erik Bauza, poznat po tome što je pozajmljivao glas nekim od najpoznatijih animiranih junaka na svetu, preminuo je u 46. godini, saopštila je njegova porodica.
U braku su od 2005. godine, redovno se pojavljuju na važnim državnim događajima i žive u jednoj od najpoznatijih rezidencija na svetu. Međutim, iza zatvorenih vrata Bele kuće, život Donalda i Melanije Tramp navodno izgleda znatno drugačije od idilične slike koju javnost ima o jednom predsedničkom paru.
Istraživači sajber-bezbednosti upozorili su na nove, sofisticirane kampanje u kojima hakeri koriste zlonamerne oglase i poznate internet stranice kako bi napali Ajfon uređaje.
Vekovima unazad simbol pobede i uspeha. Prema starom narodnom verovanju, samo jedan list ove magične biljke u vašem novčaniku može postati pravi magnet za novac i nove prilike.
Slavski kolač je kruna svake slavske trpeze, ali priprema savršenog testa i urednih ukrasa često ume da bude izazov. Uz nekoliko proverenih trikova iskusnih domaćica, vaš kolač postaće pravo remek-delo.
Tijana Ajfon iznenadila je javnost vešću da se udala, a dok identitet supruga čuva u tajnosti, jedan detalj iz njenog porodičnog života posebno privlači pažnju.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari