LISTE ČEKANJA SVODIMO NA MINIMUM! Načelnik VMA: Hitna stanja ne mogu da čekaju...

Zahvaljujući humanom gestu i saglasnosti porodice donora u Vojnomedicinskoj akademiji nedavno je, posle dužeg vremena, uspešno urađena kadaverična transplantacija jetre.

U razgovoru za „Politiku” pukovnik profesor dr Miroslav Vukosavljević, načelnik Vojnomedicinske akademije, kaže da je ova transplantacija velika stvar nakon pauze zbog pandemije kovida 19 u našoj zemlji, ali da vrhunska hirurgija nije novost za VMA.

- Ovogodišnja transplantacija jetre je i rezultat uspešne saradnje civilnog i vojnog zdravstva i posebna potvrda da srpska medicina ide rame uz rame sa svim evropskim i svetskim metropolama, kao i da naši građani uvek mogu da računaju na najsavremeniji pristup lečenju različitih oboljenja, urgentnih stanja - naglasio je dr Vukosavljević.

Šta možete da uradite da se poveća broj transplantacija organa u VMA?

- Kako bi hirurgija i dalje ostala brend VMA, a to je apsolutan imperativ u daljem radu, pokrenuli smo proceduru i reformisali Centar za transplantaciju organa, ćelija i tkiva VMA, a radi lakše koordinacije svih članova timova za transplantaciju počev od utvrđivanja moždane smrti, pa do svih ostalih brojnih preoperativnih i postoperativnih koraka. Kroz rad našeg centra unapređujemo program doniranja organa u našoj zemlji, nastavljamo saradnju sa transplantacionim centrima u Srbiji (Klinički centar Srbije, Vojvodine, VMA…), a u interesu svih građana koji čekaju na presađivanje organa, ćelija i tkiva, a kojima je transplantacija jedini lek. Transplantacije bubrega radimo od 1996. (uradili smo dosad 492), transplantirali smo 39 jetri od 2005. godine, a prošle godine obeležili smo i 50 godina od prve transplantacije matičnih ćelija u VMA (do sada smo uradili oko 1.600 svih oblika transplantacije matičnih ćelija hematopoeze). Prva transplantacija rožnjače je urađena 1971. godine. Očna banka VMA je otvorena 2018. godine, prva i jedina u zemlji, sa svim dozvolama za rad i po evropskim i svetskim standardima. Do sada su ukupno urađene 202 transplantacije rožnjače od početka rada. Samo tokom prošle godine u VMA smo uradili devet srodnih transplantacija bubrega, kao i još jednu sa kolegama u Kliničkom centru Srbije. Produžetak života transplantacijom kako je nazivaju – apsolutnim vrhom medicine, godinama je takoreći rutinska stvar za VMA.

Zbog čega su presađivanja organa zamrla u našoj zemlji?

U najvećoj meri zbog pandemije virusa korona. Nerado je se sećamo, ali takođe nerado priznajemo, da je ovaj virus sada naša nova realnost.

- Naučili smo da živimo sa njim, uspešno prebrodili teške godine i sada svima nama u zdravstvu predstoji rad u toj novoj normalnosti. Transplantacija zahteva ozbiljne preduslove, osnovne – u vidu iskustva, multidisciplinarnosti u radu i neophodne medicinske opreme, ali i druge kompleksne činioce. Najjednostavnije rečeno, pacijenti kojima je urađena transplantacija su pod najvećim rizikom od virusnih infekcija i za njihov uspešan oporavak potrebni su posebni sterilni uslovi, počev od pripreme za operaciju pa do postoperativnog oporavka, a to je višednevni proces. Još jedan od preduslova je i razumevanje građana da je moždana smrt nepovratno stanje, a transplantacija organa, ćelija i tkiva poslednje rešenje za nastavak života velikom broju ljudi. Pristanak na doniranje organa u trenutku kada se porodica oprašta od najmilijih simbolizuje zaista najhumaniji čin i potrebno je da o tome razgovaramo na svim nivoima građanske svesti, da apelujemo na društvenu solidarnost, ali i da obezbedimo apsolutno razumevanje procesa transplantacije i transparentnost rada u svakom trenutku.

VMA će 2. marta obeležiti godišnjicu postojanja. Koje nove intervencije planirate da uvedete u rad?

- Sumiranje rezultata pred rođendan VMA uvek je izjednačeno sa pravljenjem planova za budućnost. Prethodna godina za VMA označila je povratak sjaja obrazovne pozornice VMA, edukacije i prenosa znanja na međunarodnom nivou, ali i uvođenja modernih procedura na korist svih pacijenata. U VMA je održano i nekoliko međunarodnih skupova koji su nam dokazali da ne zaostajemo za svetom kada je savremena medicina u pitanju već naprotiv da nove metode uvodimo istovremeno sa kolegama iz Evrope. Nastavićemo u istom duhu i u narednom periodu. Na primer, minimalno invazivna hirurgija je budućnost koja zahteva savremenu opremu i kontinuirano unapređenje veština, a korist je nemerljiva – smanjenje troškova i mogućih komplikacija, kraće bolničko lečenje komotnije za pacijente… Pokazali smo da umemo i rezultati iz prošle godine govore u prilog tome da uvođenje savremenih procedura ostaje standard u VMA, (urologija, neurohirurgija, torakalna hirurgija, oftalmologija, transplantacija…). Puštamo novu angio-salu u rad, zatim aparat zračenje krvnih produkata, koji do sada nismo imali, a neophodan nam je za transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze. Time zaokružujemo celinu procesa transplantacije ćelija i nezavisnost VMA od bilo koga za taj proces. Očna banka VMA pored pripreme i čuvanja očnih tkiva, beonjače i rožnjače će u saradnji sa odgovarajućim civilnim ustanovama raditi i na čuvanju amnionske membrane koja je neophodna za izvođenje mnogih hirurških intervencija u očnoj hirurgiji.

Zbog čega je značajno otvaranje nove angio-sale?

Angio-sala osnovni je način dijagnostike kardiovaskularnih oboljenja od kojih boluje veliki deo naše populacije i samim tim veliki deo pacijenata koji dolazi u VMA pripada ovoj grupi. Savremeni način lečenja uključuje pre svega ranu dijagnostiku problema sa srcem i krvnim sudovima, a rad još jedne, nove, najsavremenije angio-sale omogućiće našim interventnim kardiolozima još veću efikasnost i lečenje većeg broja pacijenata.

- Ovo je posebno značajno za „našu sredu” i dežurni dan VMA kada urgentne slučajeve pored saobraćajnog traumatizma u najvećoj meri čine građani sa nekim od kardiovaskularnih problema. Hitna stanja, generalno gledano, ne mogu da čekaju i od presudne je važnosti pravovremeno postupanje, a uočavanje koronarnih bolesti na vreme veoma često jedini način sprečavanja smrtnog ishoda. Samo u toku poslednje dve pandemijske godine u naše dve angio-sale urađeno je 4.167 procedura (stentova, balon dilatacija, koronarografije…).

Koliko ste nekovid pacijenata zbrinuli u pandemiji korone?

Pandemijske godine 2020. i 2021. za VMA bile su u svakom smislu izazovne. Trebalo je kadar razmestiti po svim punktovima na kojima je, kako sam već govorio „kucalo srce VMA”, a u isto vreme u zgradi na Banjičkom visu zbrinjavati sve nekovid pacijente.

- Uspešno smo se prilagodili potrebama građana onako kako i dolikuje vojnom zdravstvu i kako će uvek i biti. Prosečno je na bolničkom lečenju bilo oko 20.000 građana godišnje i urađeno je oko 15.000 operativnih procedura. Treba napomenuti da su uglavnom u pitanju bile hitne operacije, a u nešto manjem broju zastupljena elektivna hirurgija. Na sve to smo imali i prosečno 60.000 specijalističkih pregleda tokom godine. U isto vreme u Privremenoj kovid bolnici Karaburma lečeno je oko 4.700 kovid pacijenata. Tek 2022. donela nam je olakšanje u izvesnom smislu i mogućnost da se intenzivno posvećujemo pacijentima čije je zdravstveno stanje dozvoljavalo da „sačeka” intervenciju.

Za koje procedure su se zbog pandemije kovida 19 u VMA stvorile liste čekanja i kako planirate da ih svedete na razumnu meru?

- Liste čekanja u VMA nisu ništa veće nego u civilnim ustanovama. Međutim, osiguranici Fonda za SOVO kojima predstoje intervencije koje su, da tako kažem, najtraženije, za razliku od civilnih osiguranika uslugu ne mogu da dobiju nigde drugde osim kod nas. Prioritet su nam kao i do sada vojni osiguranici i u VMA već duže vreme radimo na tome da liste čekanja svedemo na minimum. Ortopedija daje svoj maksimalan doprinos u skladu sa mogućnostima, dok na očnoj klinici lista čekanja za vojne osiguranike ne postoji, već samo lista zakazanih pacijenata. Postoji i dalje posebno interesovanje građana za neke od internističkih pregleda, baš kod specijalista VMA, kao što su, na primer, endokrinologija, kardiologija, gastroenterologija, ali prioritet moraju da budu i jesu vojni osiguranici. Takođe, radimo intenzivno na stvaranju svih zakonskih i ostalih uslova za povratak dopunskog rada van radnog vremena u VMA, što bi značajno pomoglo svim pacijentima civilnim osiguranicima, da dođu do „njihovog” izabranog lekara specijaliste, profesora…

Dokle se stiglo sa planovima za rekonstrukciju VMA koja treba da se uradi zahvaljujući saradnji sa Nemačkom bankom za razvoj?

- Plan rekonstrukcije zgrade VMA ide po planu, izabran je glavni konsultant i ispred Vlade Republike Srbije za sprovođenje ovog za nas veoma važnog projekta određeno je Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa Ministarstvom odbrane i VMA. Mi se nadamo skorom početku radova.

Bonus video: