NA DANAŠNJI DAN ROĐEN JE PRVI PREDSEDNIK SRPSKE AKADEMIJE NAUKA! Lekar i botaničar učestvovao je u oslobodilačkim ratovima, dok nije otkrio "svoju" omoriku

Josif Pančić je bio prvi predsednik Srpske kraljevske akademije, lekar i botaničar. Njegovo najznačajnije otkriće je nova vrsta četinara koja je po njemu nazvana Pančićeva omorika. Bio je naučnik svetskog glasa i jedan od najznačajnijih ličnosti u našoj nauci i kulturi 19. veka.

 Josif Pančić rođen je 17. aprila 1814. godine, u selu Ugrini, u tadašnjem Austrijskom carstvu. Smatra se najvećim srpskim botaničarom i lekarom. Služio se latinskim i nemačkim jezikom, a samostalno je savladao i engleski, francuski, italijanski i španski.

U Zagrebu je upisao visoku školu Regia Academica Scientiarum pri Filozofskom fakultetu. Nakon što je diplomirao u Pešti upisuje Medicinski fakultet, na kome se u to doba održavala nastava iz prirodnih nauka. Na usavršavanje odlazi u Beč. 

Foto: wikipedia

Pančić je posle fakulteta radio kao privatni lekar u Budimu. Kako nije mogao da živi od novca koji je zaradio kao privatni lekar, Pančić odlazi u Banat, gde je radio kao lekar i nastavnik u jednom rudniku. Pored svog posla, Pančić je skupljao biljke i proučavao floru tih krajeva. U svojim proučavanjima je otiša do Beča, gde je upoznao Franju Miklošića i Vuka Karadžića.

Vuk je Pančića uputio u Srbiju, jer je tamo nedostajalo učenih ljudi i lekara. Pančić je otputovao u Srbiju 1846. godine. Kako je došao po preporuci Vuka Karadžića, koji je imao dosta neprijatelja, Pančić nije bio lepo primljen i nije dobio radno mesto koje je želeo. Dok je čekao na postavljenje, obilazio je užički kraj i izučavao biljni svet.

U to vreme je u neposrednoj okolini Jagodine vladao trbušni tifus. Pančić se već spremio da se vrati kada ga je Avram Petronijević, ministar inostranih poslova i vlasnik fabrike stakla, pozvao da privremeno boravi u toj oblasti i pomogne u suzbijanju bolesti. Pančić je prihvatio posao i za pola godine uspešno suzbio bolest.

Foto: Printskrin/youtube

Tokom svog boravka tamo, upoznao se sa biljnim svetom Jagodine, Belice i Crnog vrha. Stanovnici Jagodine su veoma zavoleli Pančića zbog njegove marljivsti i savesnosti, i kada je on dobio ponudu za radno mesto u Negotinu, oni mu nisu dozvolili da ih napusti. Pančić je postavljen za okružnog jagodinskog lekara u početku 1847. godine, a već u novembru je bio premešten u Kragujevački okrug.

Za vreme boravka u Jagodini upoznao je Ljudmilu, ćerku barona inženjera Kordona. Venčali su se u januaru 1849. godine u pravoslavnoj crkvi u Ćupriji.

8. januara 1850. godine, Pančić je postao član Društva srpske slovesnosti, a 1853. godine postavljen je za profesora zoologije, botanike, mineralogije i agronomije u beogradskom Liceju. 1. avgusta 1877. godine, obilazeći planinu Taru, Pančić je pronašao do tada nepoznati četinar koji je po njemu dobi ime – Pančićeva omorika. U Liceju je proveo dugi niz godina, a 1884. godine je postavljen za člana Državnog Saveta.

Izvanredno je poznavao prirodne nauke, bavio se proučavanjem flore, faune i mineralogije Balkanskog poluostrva, posebno Srbije. 

Otkrio je 102 i opisao oko 2500 biljnih vrsta. Takođe je otkrio i novu vrstu endemsko-reliktnog četinara, poznatu kao Pančićeva omorika i reliktne ramondije. Osam puta je zapregom i na brdskim konjima prejahao Taru, deset puta Kopaonik, dok nije pronašao "svoju" omoriku.

Foto: Informer/Vesna Jović

Takođe je proučavao ptice i ribe i otkrio dve vrste skakavca, jednog na planini Rila u Bugarskoj, a drugog na srpskoj planini Tari. Smatra se ocem ekologije u Srbiji jer je prvi je naučno opisao, obradio i sistematizovao njenu floru. U vreme kada je Pančić pisao dela "O našim šumama" i "Živi pesak u Srbiji i bilje što na njemu raste", nastao je pojam ekologija.

Osnovao je i uredio Botaničku baštu u Beogradu. Pančićev herbarijum iz 1860. godine, koji se sastoji od 80 svežnjeva osušenih biljaka sa području Srema i Banata, danas može da se vidi upravo u ovoj Bašti. Objavio je još oko 30 radova iz botanike, zoologije, geologije, mineralogije, šumarstva, arheologije. Neka od njegovih najpoznatijih dela su "Flora Kraljevine Srbije", "Ptice Srbije", "Ribe Srbije".

Učestvovao je u svim oslobodilačkim ratovima, koje je Srbija vodila u drugoj polovini 19. veka. Ovaj veliki rodoljub i lekar je bio nosilac: Ordena Svetog Save prvog stepena za mirnodopske zasluge; Takovskog krsta za učešće u Prvom srpsko-turskom ratu; i Krsta društva Crvenog krsta za lekarske zasluge.

Takođe, najviši vrh Kopaonika nosi njegovo ime - Pančićev vrh, a tamo se nalazi i mauzolej sa njegovim posmrtnim ostacima. Prilikom bombardovanja 1999. godine, NATO je gađao vrhove Kopaonika. Tom prilikom je, nažalost, jedan od projektila pogodio temelj mauzoleja i teško ga oštetio.

Foto: Printskrin/youtube

Da bi pojedinac postao član Državnog saveta, morao je da poseduje nekretninu u Srbiji. Josif Pančić je nije imao. Da bi birokratija bila zadovoljena kao nepokretna imovina mu je zavedena zidana grobnica koju je sebi podigao. Josif Pančić je sahranjen u sanduku napravljenom od drveta omorike koju je otkrio.

Umro je 8. marta 1888. godine. Njegovoj sahrani su prisustvovali brojni intelektualci tog vremena u Srbiji, a među ožalošćenima je bio i kralj Milan Obrenović. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Ratko

pre 1 godinu

a sad sede ljudi koji kriju srpsku istoriju ,sede zohari koje treba isterati

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari