Skandalozni rezultati analize meda u Srbiji! Od 25 uzoraka, 22 bila lažna

Od 25 uzoraka meda na našem tržištu koji su testirani po novoj akreditovanoj metodi za utvrđivanje falsifikata hrane i pića, 22 nisu prošla testove autentičnosti. U čak 88 odsto uzoraka utvrđeno je da je medu dodavana neka vrsta šećera u različitim procentima.

Podsetimo, u Srbiji je počela kontrola po takozvanoj EIM-IRMS metodi za procenjivanje autentičnosti prehrambenih proizvoda koja je rezultat višegodišnjeg naučnoistraživačkog rada diplomiranog inženjera tehnologije Ivana Smajlovića.

Inicijator prvog ovakvog ispitivanja tržišta je Klaster "Ujedinjeni za kvalitet", u saradnji sa "Pokretom potrošača za kvalitet hrane" zbog nemoći da se posle više godina borbe izbore protiv falsifikata meda na domaćem tržištu.

Međutim, ovo je, kako navode samo početak, jer je uz ovu akreditovanu metodu moguće utvrđivati falsifikate i kod drugih proizvoda. Prema saznanjima , u toku su analize kvaliteta vina i rakije na našem tržištu.

Utaja poreza

U savezu pčelarskih organizacija SPOS koji su sinoć objavili rezultate kažu da su se pošteni proizvođači meda, vina i rakije udružili u Klaster "Ujedinjeni za kvalitet" u cilju suzbijanja nelojalne konkurencije, odnosno konačnog potpunog uklanjanja sa tržišta svih falsifikovanih medova, vina i rakija, i ne samo njih, već i sokova, mleka i drugih proizvoda.

- Klaster je ostvario saradnju sa Udruženjem "Pokret potrošača za kvalitet hrane" i laboratorijom  iz Pančeva, koja je omogućila analize po najpovoljnijim cenama za pokret potrošača. Skandalozno je do kakvih rezultata smo stigli. U ovoj godini, kada su pčelari na prosjačkom štapu, neko se bogati prodajući šećer kao med. I ne samo da vara potrošače i markete, već i državu utajom poreza. Podsećamo da je PDV na proizvode od šećera je 20 odsto, a na med samo 10 procenata. Razlika ide direktno falsifikatorima u džep - kaže Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a

Iz Klastera proizvođača su pozvali državu da, sada kada u našoj državi postoji akreditovana metoda za utvrđivanje autentičnosti proizvoda, uvrste ovu laboratoriju na spisak onih u koje veterinarski inspektori mogu slati službene uzorke meda, ali i drugih proizvoda na analize.

Foto: Rina.rs

Inače Srbija je, prva zemlja u svetu koja ima specijalizovanu akreditovanu laboratoriju ovog tipa, sa akreditovanom EIM-IRMS metodologijom koja je priznata na nivou Međunarodne organizacije za vino i vinovu lozu i deo je zvanične domaće regulative kao metoda za ispitivanje kvaliteta vina.

Kako je pre nekoliko dana izjavio Ivan Smajlović, reč je o univerzalnom rešenju za otkrivanje privrednih ekonomskih prevara ne samo u sektoru proizvodnje vina, već i u industriji meda, zatim proizvodnji voćnih rakija i jakih alkoholnih pića, voćnih sokova, voćnih nektara i srodnih proizvoda, kao i svežeg mleka.

Uzorci iz velikih trgovinskih lanaca

Udruženje "Pokret potrošača za kvalitet hrane" je prvu akciju ispitivanja tržišta pokrenulo 11. septembra kada je uzorkovano 25 različitih uzoraka meda iz sedam trgovina velikih trgovačkih lanaca u Pančevu. Uzorkovanje je, kako navode iz ovog udruženja, obavila akreditovana laboratorija Centar ispitivanja namirnica iz Beograda. Uzorkovano je po dve jedinice od svakog proizvoda (sa istim LOT brojevima, istim datumima i vremenima punjenja), pri čemu je jedna jedinica uzorkovana za analizu, a druga jedinica ostavljena za potencijalnu superanalizu. Uzorci meda su ispitivani na autentičnost (botaničko poreklo šećera), a ispitivanja su urađena u akreditovanoj laboratoriji u Pančevu, koja je specijalizovana za izotopska ispitivanja u hrani.

Akcijom je utvrđeno da je čak 22 uzorka meda palo na ispitivanju autentičnosti, što predstavlja čak 88% od ukupnog broja ispitivanih uzoraka meda (25). Svi laboratorijski izveštaji će biti prosleđeni nadležnim organima radi daljih koraka u skladu sa propisima.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.