Titov podzemni grad za koji niko nije znao! Evo kako je izgledao milionski projekat KPJ!

Sve veće postojeće pretnje od nuklearnog rata 50-tih godina prošlog veka navele su jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita da napravi masivan podzemni bunker za sebe i 350 pripadnika vojne i političke elite sa porodicama.

Godine je 1953, dok se hladni rat zahuktava, predsednik Tito je naredio Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA) da započne radove na bunkeru Armijske Ratne Komande ili skraćeno ARK.

U slučaju nuklearnog rata, kompleks je zamišljen da funkcioniše kao centar vojnih operacija i sklonište za štab Vrhovne komande i Tita, zajedno sa njegovom porodicom i bliskim saradnicima. Njegova izgradnja i postojanje bili su među najstrože čuvanim jugoslovenskim vojnim tajnama tog vremena i tako su ostali sve do 1990-ih, kada je ARK otkriven javnosti.

Tek 1979. godine, kada su radovi završeni posle 26 godina i troškova izgradnje od 4,6 milijardi američkih dolara (jednako 18,5 milijardi dolara u današnjoj valuti), objekat je predat odredu JNA od 16 vojnih lica (devet Srba, četiri Bošnjaka i tri Hrvata) zaduženi da održavaju strukturu, ako se ikada pojavi potreba za njenom upotrebom.

Foto: Vikipedija

 

Izgradnja

Izgrađen između 1953. i 1979. godine unutar brda Zlatar u južnom podnožju planine Bjelašnice, ARK je najveće nuklearno sklonište i jedan od najvećih podzemnih objekata, ikada izgrađenih u bivšoj Jugoslaviji. 

Više od decenije nakon završetka, bio je najtajniji vojni objekat u zemlji. Svi građevinski radnici su pažljivo provereni, potpisali su ugovor o poverljivosti, a svi članovi osoblja prošli su najvišu sigurnosnu proveru.

Foto: Vikipedija

 

Sa spoljašnje strane kompleksa vidljive su tri neugledne kuće, koje nisu obeležene ni na jednoj mapi, u izolovanom prirodnom okruženju koje se nalazi uz reku Neretvu. Gotovo 50 godina kuće su skrivale ulaze u treći najveći vojni objekat u Jugoslaviji (posle podzemne vazdušne baze Željava kod Bihaća i pomorskog objekta Lora u Splitu).

Kuće se sastoje od kontrolne rezidencije, zgrade koja sadrži sigurne komunikacione veze i objekta za tehničko osoblje. Duž hodnika koji se nalazi u prvoj kući, troja metalna vrata debljine 1,2 metra štite tunel koji vodi do srca skloništa, koji je dubok 280 i dugačak 202 metra

 

Unutrašnjost bunkera

 

Podzemna konstrukcija bunkera u obliku potkovice, izgrađena da izdrži nuklearnu eksploziju od 20 kilotona, podeljena je na 12 međusobno povezanih blokova, od kojih su najvažniji blokovi 6 za komunikaciju, 8 blok za titove lične odaje, 9 blok za filtraciju vazduha), 10 za skladištenje goriva i 11 za skladištenje vode.

Dizajniran da zaštiti i primi do 350 ljudi do šest meseci, bunker pokriva površinu od 6.854 m² i sadrži preko 100 soba, uključujući spavaonice, dve velike konferencijske sale, pet operativnih centara koji su sadržali direktnu telefonsku liniju veze sa Predsedništvom, dve kuhinje, pet velikih kupatila, kriptografski centar, pristup kablovskoj televiziji i potpuno opremljenu bolničku operacionu salu.

Foto: Vikipedija

 

Rezidencija predsednika Tita sastoji se od pet prostorija: jedne za sekretara i partijske vođe, Titove kancelarije, njegove spavaće sobe iz koje se ulazilo u sobu prve dame Jugoslavije Jovanke Broz i sobe za relaksaciju.

U okviru objekta se nalazi 21 veliki sistem i prostorija za održavanje sa kontejnerima koji mogu da prime 50 tona nafte, sistemi za kontrolu klime, rezervoari za vodu od 170 kubnih metara i tekuća voda iz prirodnih bunara koji se nalaze unutar planine.

Svaki sistem je bio opremljen rezervnom kopijom u slučaju da primarni otkaže. Temperatura u bunkeru je između 21 i 23 stepena Celzijusa, sa vlažnošću između 60% i 70%, što predstavlja skoro optimalne uslove za život u podzemlju. Kompleks je osvetljen sa oko 6.000 neonskih sijalica.

 

Bunker nakon Tita

 

Nakon Titove smrti 1980. godine, kompleks je bio zatvoren, ali je bio spreman za slučaj rata. U martu 1992. godine, tokom raspada Jugoslavije, general JNA Milutin Kukanjac naredio je  rušenje bunkera kako bi ga uskratio novonastaloj vladi Bosne i Hercegovine.

Kao i vazdušna baza Željava, bunker je bio pripremljen za uništenje i opremljen eksplozivom, ali su dva vojna lica sabotirala plan kidanjem žica tokom evakuacije. Vojni odred je kasnije predao strukturu bosanskoj vladi. Kasnije ga je Republika Bosna i Hercegovina koristila kao bazu za snabdevanje tokom rata u BiH, pošto je sanitetskog materijala i opreme nedostajalo.

Foto: Vikipedija

 

Danas je objekat u nadležnosti Ministarstva odbrane BiH i njime upravlja vojska zemlje, čuva ga odred od pet vojnika i očuvan je netaknut sa svim svojim simbolima društvenog, ekonomskog, političkog i ideološkog sistema Socijalističke Jugoslavije.

Tokom ratova 90-ih, mnogi spomenici u bivšoj Jugoslaviji su uništeni, posebno oni u Bosni i Hercegovini. ARK je, dakle, jedinstven izložbeni prostor, netradicionalna umetnička postavka i sa psihološke i sa intelektualne tačke gledišta.