Da li ste stvarno bolesni?! I detektivi proveravaju lažna bolovanja: Evo koja su prava poslodavca!

Prema procenama, čak 40.000 radnika godišnje odsustvuje sa posla navodno zbog zdravstvenih problema, iako postoji zabrinjavajuća sumnja u iskrenost njihovih bolovanja.

Poslednji podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ukazuju da je u 12% slučajeva utvrđeno nepravilnosti u izdavanju bolovanja.

Dodatno, postoje alarmantni podaci da je čak 15% od ukupnog broja od 280 hiljada bolovanja, koliko se otvori godišnje, lažno, zbog čega su pojedini poslodavci odlučili da angažuju detektivske firme, kako bi se utvrdilo da li zaposleni zaista leže kod kuće ili lažiraju bolovanje. 

Doktorka Biserka Obradović i detektiv Nikola Novak objašnjavaju kako lekari procenjuju "umišljene" bolesnike i kakav je stvarni položaj radnika na terenu.  

- Ne slažem se u potpunosti s tim podacima, jer građani Srbije zaista imaju dosta problema sa zdravljem. Prema istraživanju koje je sproveo Batut 2013. godine, utvrđeno je da je 40% ljudi izjavilo da su imali neko hronično oboljenje. Međutim, u 2019. godini, taj procenat je porastao na 43,7 posto. Ova hronična oboljenja su samo deo problema, a pacijent, osim što može patiti od akutnih oboljenja, često dolazi kod lekara s informacijom o nekom oboljenju koje možda nije odmah moguće dijagnostikovati. Pacijent može tvrditi da ima dijareju, visok pritisak ili druge tegobe, i mi kao zdravstveni radnici moramo se posvetiti dijagnostici. Ipak, postoji i druga strana pacijenti koji su zaista iscrpljeni od posla, te im je potreban odmor kako bi se smanjio pritisak ili napetost - kaže Obradović i dodaje da umesto iskreno prijave svoje stvarno stanje i zatraže dan ili dva bolovanja, neki pokušavaju obmanuti sistem lažnim simptomima kako bi bili upućeni na različita ispitivanja.

Ovo, osim što predstavlja gubitak vremena i zdravstvenih resursa, takođe troši i novac namenjen zdravstvenom sektoru.

Foto: Shutterstock

Dr. Biserka ističe važnost pravilnog korišćenja slobodnih dana za odmor, naglašavajući da je to nužno ne samo radi fizičkog, već i mentalnog zdravlja. Ovakav pristup, koji podrazumeva iskrenu komunikaciju između pacijenta i lekara, doprinosi efikasnijem zdravstvenom sistemu i boljem blagostanju pacijenata.

- Ima i dijagnoza iscrpljenosti. To izgaranje vuče povišen pritisak, depresiju i napetost. Postoje i ogromne razlike između bolovanja u privatnom i državnom sektoru. Ljudi su motivisani pozitivno ili negativno da ne idu na bolovanje.

U pravnom okviru propisanom zakonom o bolovanju, predviđeno je da izabrani lekar ima ovlašćenje da propiše bolovanje do 30 dana za osiguranike koji su privremeno sprečeni za rad.

Postoji i izuzetak

Međutim, postoji značajna izuzetak koji se odnosi na osiguranike koji su suočeni sa malignim oboljenjem. U tim posebnim slučajevima, zakon dozvoljava izabranom lekaru da utvrdi privremenu sprečenost za rad i produži period bolovanja na čak 60 dana.

Ova odredba ima za cilj da adekvatno odgovori na specifičnosti i izazove koje donosi lečenje malignih bolesti. Ipak, mnogi ljudi izražavaju čuđenje zbog mogućnosti da zaposleni ozdravi nakon 59 dana bolovanja.

- Ovo se često događa. Ljudi često krivo interpretiraju stvari, imaju pogrešna shvatanja, jer im niko nije pružio tačne informacije. Zaposleni treba da pronađe motivaciju da ne koristi bolovanje. To može imati negativne aspekte, s obzirom na značajno smanjenje plate, ali istovremeno i pozitivne, jer će se posao obavljati kako treba, što može rezultirati dodatnim priznanjem i nagradama. Kada je zaposleni motivisan da izbegne bolovanje, to pravi put drugačijem pristupu i rezultatima - dodaje dr Obradović.

Foto: Shutterstock

Prema njegovim rečima isto se postupa sa umišljenim bolesnicima, ali i sa onima koji bi non - stop da budu na bolovanju.

- Pacijenti koji umisle da su bolesni takođe moraju da obave analize. Ne možete im reći da nisu u pravu dok ne dobijete sve potrebne analize. Takođe, postoje ljudi koji bi non-stop bili na bolovanju i stalno vas bombarduju raznim nalazima. Takvi ljudi znaju kako to iskoristiti, pa radne organizacije često traže od domova zdravlja proveru bolovanja, zato što su znali iskoristiti bolovanje. Oni koji vam stalno donose nalaze mogu imati degenerativna oboljenja kičme, ali isto tako, kada donesu nalaze, vi ne znate stepen njihovog bola. Ne možete ih poslati na posao jer ne znate u kom stadijumu je oštećena njihova kičma. Tako da oni koji manevrišu s lažnim bolovanjima uvek nađu način kako da dođu do toga - dodaje.

Ukoliko se utvrdi da je lekar dao "lažno" bolovanje, dr Obradović smatra da bi trebao da snosi iste posledice, kao i zaposleni.

- Lekar bi trebao da snosi posledice kao i pacijent. Samo što lekar od svoje lekarske komore, a pacijent od svoje radne organizacije. Mnogo je važnije raditi na motivaciji, kako negativnoj tako i pozitivnoj, da ne bi dolazilo do zloupotrebe bolovanja - zaključila je dr Obradović 

Angažovanje detektiva

Detektiv, Nikola Novak ističe da poslodavci imaju razne zahteve kada je u pitanju praćenje radnika kako bi se utvrdilo da li koriste "lažno" bolovanje.

- Zakon o detektivskoj delatnosti stupio je na snagu 2018. godine. Međutim, pre dve godine je sprovedena dopuna i izmena zakona kojom je detektivskim agencijama dozvoljeno da budu angažovane za istraživanje lažnog bolovanja. U većini slučajeva, privatne firme su te koje nas angažuju, a do sada se nije desilo da nas angažuje nijedna državna institucija. Ukoliko prihvatimo slučaj, primenjujemo naše metode kako bismo utvrdili istinitost situacije. Često se dešava da osobe uzmu bolovanje, a mi otkrijemo da se kreću, izlaze u klubove, idu na odmore ili putuju. Zabeležili smo različite oblike zloupotrebe, kao što su slučajevi gde zaposleni uzima bolovanje, a zapravo radi za drugu firmu. Takođe, dešavalo se da više zaposlenih u istoj firmi istovremeno uzima bolovanje, otvori paralelnu firmu koja je konkurencija, i radi u njoj dok su formalno na bolovanju u prvoj firmi - kaže detektiv.

Foto: Pixabay

On otkriva koji su najčuniji zahtevi poslodavaca, koje su tražili od detektiva: 

- Bilo je različitih situacija. Jedan poslodavac sumnjao je da njegov radnik radi za drugu firmu, a u pitanju je bio IT stručnjak. Radnik se zatvorio u kuću i obavljao posao odande. U takvim slučajevima, vaše mogućnosti su ograničene, jer nije moguće dokazati ništa. Došlo je do situacije u kojoj smo spasili firmu jednom čoveku. Da nismo blagovremeno reagovali, firma bi mu propala zbog zloupotrebe bolovanja - zaključio je detektiv Nikola Novak.