Stranci lude za ovim srpskim običajima i jelima! Većinu obožavaju, a jednom ritualu se posebno raduju

Tokom svoje skoro hiljadu godina duge istorije uspona i padova, srpska zajednica je negovala, a mnoge običaje i zadržala, kao uspomenu na svoju burnu prošlost i kulturno nasleđe Slovena, koje danas živi u skladnoj simbiozi sa hrišćanskom tradicijom.

Tradicija i običaji srpskog naroda su verovatno najpresudniji faktor koji je uticao na stvaranje i očuvanje kolektivnog identiteta zajednice. Šarenolika srpska kultura već dugi niz godina privlači veliko interesovanje stranaca, kojima je posebno drago kada prisustvuju važnim svečanostima kod nas, kao što su venčanja, slave ili krštenja, jer se upravo tada susreću sa najzanimljivijim običajima našeg naroda.

Srpski običaji za slavu

Običaji srpskog naroda vezani za krsnu slavu su najpoštovaniji običaji jer se njima slavi život i žrtva nekog sveca, koji se obično smatra zaštitnikom kuće i cele porodice. Njemu u čast, pali se bogato ukrašena, slavska sveća, koja zauzima centralno mesto na svečanoj trpezi i ostaje zapaljena sve do sumraka.

Običaji u Srbiji nalažu da, po dolasku na slavu, domaćin treba srdačno da dočeka gosta već na ulaznim vratima, dok se domaćica priprema da pred njega iznese posluženje.

Prvo posluženje na slavi

Posebno zanimljivi običaji za strance su oni kojima srpski domaćini iskazuju svoju gostoprimljivost. Naročito se raduju ako se u nečijem domu zadese u vreme slave, jer tada sve poprima mnogo svečaniji ton i vlada još toplija atmosfera.

Foto: Shutterstock

Pred goste se obično iznosi voda i slatko o različitih voćki, a u nekim krajevima Srbije se zadržao običaj posluženja pogačom i solju. Žito i vino su takođe veoma zastupljen oblik posluženja za doček na slavu.

Ukazivanje časti postavljanjem na vrh stola

Nemoguće je ne osetiti se počastvovano kada vas domaćin, kao novog gosta ili istaknutijeg člana porodice stavi da sedite na čelu stola. Na čelo stola se obično postavlja najstariji član porodice, kum ili zet, ali prilika za ukazivanje počasti stranom gostu nikada ne bude propuštena.

Slavi se uz hektolitre rakije

Rakija je jedan od simbola naše zemlje, ali i sastavni deo svake proslave, kako u kući svakog Srbina, tako i na bilo kojoj proslavi ili izlasku sa prijateljima. Iako su stranci mahom oduševljeni običajem ispijanja rakije pre i posle jela, retko ko uspe da isprati domaćine u brojanju praznih čašica.

Foto: Shutterstock

Strani turisti rakiju obično opisuju kao veoma snažno piće, izrazito voćnog ukusa, koje se pretvara u vatru kada ga progutate. Ipak, iako je se ljudi plaše, niko nikada ne odbija čašu ove tradicionalne žestine domaćinu, što bi se čak smatralo nepristojnim, naročito ako je domaća izrada u pitanju.

Pečenje je glavno jelo

Osnovno i glavno jelo na svakoj proslavi je – pečenje. Pečenje se najčešće sprema od prasetine ili jagnjetine, i predstavlja specijalitet ovog podneblja, a načinom pripreme, pečenjem, pa čak i serviranjem (u celosti, i sa jabukom) stranci su neretko začuđeni, iako niko od njih ne može da spori ukus mesa.

Zanimljivi srpski običaji za svadbu

Ako ne na godišnji odmor, stranci u našu zemlju dolaze kako bi uveličali venčanje nekog prijatelja. Kada je u pitanju srpska svadba običaji koji dočekaju strance su brojniji i još neobičniji, ali jednako pitureskni i zanimljivi.

Kićenje mladenačkih kapija

Ukoliko želite da vaši prijatelji, stranci malo bolje upoznaju naš narod, najbolje je povesti ih u organizaciju same svadbe, oko koje su isprepletani različiti običaji. Dok vam pomažu da ukrasite sve za proslavu, možete ih uputiti u to šta ih očekuje tokom same svadbe.

Foto: Shutterstock

Svima je zanimljivo da ukrašavaju prostor i kapije cvećem, tilom i ukrasnim mašnama, a naročito ako je to deo običaja o kom ne znaju ništa. Saopštite im i da će se ta dekoracija i venci čuvati neko vreme posle venčanja, na okućnici odakle je mlada otišla.

U goste se nosi isključivo neparan broj cvetova

Ukoliko se planira odlazak na svadbu (ali i bilo koju drugu proslavu) sa cvećem, svaki Srbin će dobro obratiti pažnju na to koji je broj cvetova u njegom buketu. Odneti paran broj cvetova smatra se nekulturnim, jer se paran broj cvetova (ili bilo kojih predmeta) vezuje za “podelu” odnosno darove na sahranama. Boja cveća nikako ne bi trebalo da ide u pravcu žute ili narandžaste, jer su to boje za koje se veruje da podstiču ljubomoru.

S puškom na jabuku

Uvetiru u šok koji strance očekuje kada se upoznaju sa običajem oko “kupovine mlade” predstavlja običaj pucanja na jabuku. Kao dokaz svoje vrednosti da brani kuću i ženu, tast pred budućeg zeta postavlja izazov da sa najvišeg drveta u dvorištu, puškom skine jabuku. Tek ako u toj nameri uspe, može da vodi mladu.

Foto: Pixabay

Kupovina mlade

Kada se organizuje tipična srpska svadba običaji kupovine mlade imaju veliku tradiciju. Mladoženja ulazi u kuću i novcem (ranije dukatima) otkupljuje mladu od rodbine, koja se pritom cenjka i podiže cenu. Koliko je običaj bio poštovan i zastupljen govori i podatak da su ponekad svote iznuđenog novca bile basnoslovne.

Knez Aleksandar Karađorđević 1846. izdao naredbu koja je glasila: „Iskanje i davanje novca i zlata za devojku ukida se kao običaj protivan dostojanstvu čovečijem„. Time je ovaj običaj ukinut, a danas su od njega ostale samo šale u vidu simboličnog otkupa mlade.

Bacanje sita na krov

Kada mladenci nakon venčanja dođu u svoj novi dom, mlada od svekrve uzima sito u kom se nalaze jabuka i nešto žitarica. Jabuku baca sebi iza leđa – za sreću, a sito sa žitaricama (za plodnost) na krov kuće. Ukoliko se sito zadrži na krovu, smatra se da će i mlada da se zadržati u kući.

Foto: Shutterstock

Srpski običaji vezani za rođenje (i život) deteta

Običaji srpskog naroda vezani za rođenje deteta imaju korene duboko u paganskoj, slovenskoj praksi, i obično se prenose s kolena na koleno, kroz generacije i bespogovorno se poštuju. Mnogi običaji su evoluirali, ali su svakako zadržali prvobitno značenje. Kao srpski običaji zanimljivi strancima najviše se izdvajaju oni vezani za početak mladog života.

Cepanje očeve košulje

Postoji verovanje po kom treba cepati majicu muškarcu kada mu se rodi dete, kao i da to treba da čine samo drugi muškarci, jer na taj način donose sreću jedan drugome – da i oni postanu očevi. Smatra se da će onaj koji zadrži komad pocepane tkanine dobiti isti pol deteta kao i otac kome je košulja pocepana.

Foto: Freepik.com

Prvi dani bebinog života – babine

Babine su period u prvih 40 dana detetovog života, kada je najpodložnije dobrim uticajima i željama babica i kumova. Za ovaj običaj vezani su mnogi, dodatni, najčešće magijski obredi kao i darovi kojima se nešto namenjuje majci i bebi, a od mnogih su se do dana današnjeg zadržali sledeći:

Nošenje kuvane/pečene piletine (obavezno sa glavom) – kako dete kroz život ne bi jurilo “kao bez glave”. Zna se da nikako ne bi trebalo nositi ribu, jer ona ne govori pa da dete ne bi ćutalo “kao riba”. Pita sa sirom (ili jabukama) – kako bi dete uvek bilo popularno i voljeno kod suprotnog pola. Pita od jabuka je alternativa sirnici u danima posta. Okrugla torta ili kolač – da detetu narav i život ne budu “na ćošak”. Pogača – pogaču priprema neko od najbližih (majka, sestra, svekrva) i obično se lomi sa decom ili sa nekim ko nije u braku. Ako pogaču prvi zagrize dečak, smatra se da će drugo dete biti muško, i obrnutno. Zagriženi komad pogače bi trebalo da se čuva u kolevci barem 40 dana. Novac – bebama se u prvu posetu, pored kapice, benkice i čarapica nosi i novac. Po verovanju – daje se za sreću i zdravlje, ali ga pri davanju treba nameniti. Tako se često čuju stvari poput: Da kupiš knjigu, olovku, čokoladu…

Izvlačenje ušiju za rođendan

U našoj kulturi, čupanje ušiju za rođendan je izliv želja naših bližnjih da porastemo veliki. Ali i jedina stvar koja slavljeniku pokvari celodnevnu rođendansku euforiju. Čim ustanemo iz kreveta, uhvate nas roditelji, posle u školi prvo učiteljica, a onda i svi drugari iz odeljenja, kojima se kasnije podele bombone.

Foto: freepik

Kada se vratimo kući, na izvlačenje ušiju se obično izređa i cela familija i komšije. Kako obično svi u familiji imaju nekog teču visokog do plafona sa ogromnim šakama – jednostavno znamo da će nas u svojim “željama” podići do plafona.

Prosipanje vode za sreću

Ovaj običaj je posebno zanimljiv strancima, jer je Srbija jedino mesto na svetu gde se ovakav ritual praktikuje.

Ovaj običaj obično upražnjavaju bake i ostali stariji članovi uže i šire rodbine. Prvo počne sa polaskom u prvi razred, pa samostalnim odlaženjem u školu, pa za polazak na fakultet, na ispit, na razgovor za posao…

Duboko se veruje da se tim činom teraju moguće prepreke i da nakon prosipanja vode sve ide “glatko”. Samo postoji jedna “caka” – ukoliko se nakon prosipanja vode okrenete i pogledate za sobom, ritual gubi smisao i povoljno dejstvo.

Omiljena srpska hrana strancima

Masna, ljuta, kisela, slatka, slana - ako je domaća hrana - najbolja je. Nikad niste napravili srpsku sarmu? Ovo je originalan recept! (VIDEO) U poplavi industrijskih proizvoda i sve više "plastične" hrane, Srbija i dalje uspeva da prkosi trendovima, te se ovde i dalje ceni dobar zalogaj. Upravo to je jedan razloga zbog kojeg se gosti iz inostranstva raspamete kad dođu u našu zemlju. Da se najedu i napiju k'o ljudi! Predstavljamo vam jela zbog kojih nas stranci obožavaju i zbog kojih nam se non stop vraćaju.

Sarma - Definitivno, sarma je najpopularnije i najomiljenije srpsko jelo. Mnogim strancima je to prva hranu koju probaju kada dođu. I zavole je za ceo život. Zbog velike popularnosti za sarmu postoji preko 10 recepata, a svaka domaćica ima svoju “malu tajnu” kako da njena sarma bude baš najbolja! 

Foto: Shutterstock

Ćevapi - ili kako ih iz milošte zovemo, ćevapčići sa pravom mogu da ponesu titulu kraljeva srpskog roštilja. Svaka proslava, odlazak u restoran, izleti, roštiljanje u prirodi i druženje nezamislivi su bez ovog specijaliteta. Sa malo luka, rolovani ili punjeni, uz čašu dobrog piva, ćevapčići postaju omiljena hrana svakome ko ih samo jednom proba. 

Karađorđeva šnicla- Osmislio je poznati srpski kuvar, Milan Stojanović, u želji da impresionira specijalne gošće u svom restoranu. I u tome je i uspeo. Karađorđeva šnicla postala je pravi srpski brend, kome ne mogu da odole svi pravi gurmani.

Ajvar - namazan na parče hleba, može biti prava poslastica za doručak ili večeru, ali isto je tako nezaobilazan i kao dodatak roštilju, kupusu i mnogim drugim glavnim jelima. Pravi se od pečene paprike obrađene na poseban način, a ukus domaćeg srpskog ajvara ne može se porediti ni sa čim.

Komplet lepinja - Ova ukusna holesterolska bomba karakteristična je za zapadni deo Srbije, posebno Novu Varoš, Zlatibor i Užice. Ko je jednom imao prilike da proba komplet lepinju mogao je da oseti kako ovo jelo budi sva čula. Neobična kombinacije ukusa ovog jela osvaja svakoga.

Foto: Z. G.

Vanilice - Možda nije baš ekskluzivno srpski, ali se svakako odomaćio. Prošle godine su proglašene za najbolji sitan kolač na svetu, a nema osobe kod koje vanilice ne bude asocijacije na detinjstvo i bakine metalne kutije sa ovim izuzetnim slatkišem.

Prebranac - Jedno od omiljenih srpskih jela je prebranac ili drugačije “gravče na tavče”. Ovo jako jednostavno jelo ima bogat ukus i nezaobilazno je na svim slavskim trpezama u vreme posta. Zbog neobičnog načina pripreme intrigira mnoge strance da ga probaju.

Gibanica - Gibanica je jedinstveno jelo karakteristično za Srbiju. Iako se u regionu mogu naći slične pite sa sirom, nijedna nije baš kao gibanica. Svako ko je proba za nju ima samo jedan opis - prste da poližeš!

Foto: Shutterstock

Kajmak - Svi znamo za kajmak; taj kremast mlečni proizvod koji je negde na pola puta između sira i maslaca. Kajmak je kategorija i priča za sebe i nešto na šta smo mnogo ponosni kada je u pitanju balkanska kuhinja. Kajmak ide uz svaku priliku: mrsnu slavu, nedeljni ručak, božićnu trpezu, doručak, ručak, večeru… A kako tek slasno ide uz ćevape i meso sa roštilja!