Prvi izveštaj o Srbiji ovog saziva Evropskog parlamenta - koji će dobiti formu rezolucije kada ga EP krajem marta usvoji u plenumu - nije baš laskav za zvanični Beograd
Nacrt izveštaja za 2019-2020. godinu, koji je uradio izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik i predstavio ga u novembru, ovdašnje vlasti su mogle da „progutaju", ali je u redovnoj proceduri, koja je završena usvajanjem u Spoljnopolitičkom odboru EP, njegov sadržaj znatno izmenjen brojnim amandmanima.
Amandmani su bili takvi da je predsednik Aleksandar Vučić poručio da ne mogu „lažima da ostvaruju politički profit, makar bili iz Evropskog parlamenta", predsednik parlamenta Ivica Dačić ocenio je da je reč o otvorenom pritisku na Srbiju i njeno rukovodstvo kao „oprobanom receptu" za ostvarivanje određenih geopolitičkih interesa, a ministar policije Aleksandar Vulin izjavio je da ne moraju da nam šalju ni amandmane kad već nisu mogli ili nisu hteli vakcine.
Diplomata u penziji Zoran Milivojević za „Politiku" ukazuje da izveštaji EP na neki način određuju političko stanje i raspoloženje političkih stranaka i političkih faktora u EU prema određenim pitanjima. „Nisu obavezujući, ali zaslužuju pažnju budući da stvaraju politički ambijent u delovanju prema Srbiji. Jer, evroparlamentarci su pripadnici političkih struktura i stranaka iz država članica", napominje on.
Činjenica je da je od ukupno 385 amandmana, oko njih 38 postignut kompromis između više političkih grupacija u EP, a oni pozivaju, između ostalog, na rešavanje afera „Jovanjica", „Krušik", „Telekom", „Savamala", „pojačanim rečnikom" traže se od Srbije rezultati u sprovođenju reformi u oblasti vladavine prava, izražavaju zabrinutost zbog „sve većeg uticaja Kine", pozivaju na veće usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, konstatuju da je došlo do pogoršanja u oblasti slobode medija. Ali, tu su i amandmani kojim se od EU traži da unese „više dinamike" u pristupne pregovore sa Srbijom i brzo primeni nova metodologija proširenja.
"Naš" evroposlanik Andor Deli praktično je objasnio kako i zašto su amandmani usaglašeni. Deli, koji je poslanik Orbanovog Fidesa u EP, a poreklom je iz Vojvodine, u saopštenju dostavljenom Tanjugu izjavio je da je glasao za izveštaj jer je Bilčik prihvatio njegove amandmane koji se odnose na ubrzanje proširenja i usvojio primedbe na praktičnu primenu prava manjina.
On, pritom, smatra da je žalosno što je zbog amandmana levice izveštaj sadržao nekoliko tačaka koje nisu imale nikakve veze s ubrzanjem proširenja ili uslova za članstvo u EU i vidi ih kao pokušaj da izvrše pritisak na Vladu Srbije.
Konačni izveštaj je, dakle, proizvod klasične političke trgovine kakvu možemo da vidimo u svakom parlamentu, u svakoj epohi, u svakom demokratskom društvu, ocenjuje Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost i narodni poslanik s liste SNS-a.
Foto: Fotoilustracija
Podseća da u ovom sazivu EP, izabranom 2019. godine, Evropska narodna partija (EPP) i Alijansa socijaldemokrata prvi put nemaju zajedno natpolovičnu većinu, zbog čega ove dve najveće političke grupacije moraju da prave kompromise sa svoja dva druga koaliciona partnera, liberalima iz pokreta Obnovimo Evropu i sa Zelenima. Zeleni su u naletu, a najnenaklonjeniji su državi Srbiji i srpskom faktoru jer je reč o dugogodišnjim albanskim lobistima, ocenjuje on.
- Upravo tu vidim razlog što su neki od amandmana, koji uopšte nemaju mesta u ovoj rezoluciji i koji su apsolutno udaljeni od objektivne realnosti srpskog društva i daju njegovu iskrivljenu ocenu i sliku, morali da budu usvojeni - ukazuje Rajić i dodaje da koalicione vlade moraju da prave različite kompromise.
- Nažalost, ovog puta taj kompromis je bio u određenoj meri na našu štetu, ali rekao bih da narodnjaci ipak nisu dozvolili da bude u potpunosti na našu štetu - naglašava on.
I Rajić i Milivojević kažu da je intencija ovakvog izveštaja - pritisak na Srbiju. Rajić ocenjuje da se na ovaj način insistira na slabljenju spoljnopolitičke pozicije srpskog faktora. „Njih brine što je Srbija postala pijemont regiona, što je ekonomski motor i stub stabilnosti regiona i što je definitivno postala država koja može da štiti svoje legitimne interese u regionu u skladu s evropskim standardima i vrednostima.
I baš zbog toga žele da izvrše na nas određeni politički pritisak kako bi, u kombinaciji s određenim faktorima i strukturama unutar države Srbije, oslabili pozicije srpske vlasti. Siguran sam da se to neće dogoditi, da će to da bude još jedan u nizu ataka koje ćemo mi kao društvo uspeti uspešno da odbijemo", ističe narodni poslanik.
Napominje i da su rezolucije EP važne i da ih treba analizirati i proučavati objektivno, ali da nisu Sveto pismo. „Ukoliko smatramo da se nešto može popraviti, to ćemo popraviti, ali ono što su čiste političke ili politikantske ocene, kakvih nažalost u ovom izveštaju ima, treba kao takve i označiti. Jer, ovo nije odnos između tutora i štićenika ili učitelja i učenika, već je odnos između dva partera, Srbije i EU, i tako ga treba i posmatrati", navodi on.
Zoran Milivojević ocenjuje da izveštaj EP pokazuje mali zaokret na liniji kritičkog odnosa prema Srbiji, s jedne strane zbog toga što se stvari na ovim prostorima ne pokreću.
S druge strane, i na ovaj način treba nekako Srbija da se politički „olabavi", da se stvori politički ambijent koji je bliži onome kako EU vidi Srbiju - kao jedno otvoreno demokratsko društvo na koje se može značajnije uticati.
Foto: Public
Prema njegovom mišljenju, to je posledica jednog neprikosnovenog, tvrdog stava Srbije koja ne želi da menja svoju spoljnu i unutrašnju politiku, koja nema nameru da odustane od tvrdog stava prema KiM, od svojih državnih i nacionalnih interesa u regionu, ali ni od strateških odnosa s Rusijom i Kinom, niti od disperzije spoljne politike.
- Srbija, dakle, nema nameru da prihvati onu vrstu intencija i pritisaka koji je usmeravaju da se priključi regionu koji treba da se bez uslova i bez ograničenja integriše u zapadnu sferu uticaja. To koincidira s naglašenim pristupom i nove američke administracije, ali i evropskih poslenika da se ovde procesi ubrzaju i da se reše tzv. otvorena pitanja ili zaostali poslovi i da se ovaj region što pre otkači od uticaja drugih - ističe Milivojević.
Prema ovoj strategiji, Srbija i ne mora da uđe u EU. Dovoljno je, kaže Milivojević, da se disciplinuje, da se „demokratizuje" po modelu koji nalaže Zapad i, ako je moguće - da NATO uspostavi kontrolu.
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković ocenio je zahtev Spoljnoplitičkog odbora Evropskog parlamenta, koji je pozvao pet zemalja članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova da to urade jer bi to bilo „korisno za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije", nedopustivom i neumesnim
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković ocenio je zahtev Spoljnoplitičkog odbora Evropskog parlamenta, koji je pozvao pet zemalja članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova da to urade jer bi to bilo „korisno za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije", nedopustivom i neumesnim
Više javno tužilaštvo, Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (VTK VJT) u Beogradu traži hitnu identifilaciju osobe koja nudi novac na Instagramu za ubistvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nezvanično saznaje Informer.
Megaekskluziva - Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević u današnjem Kolegijumu Informer TV je otkrio gde se trenutno nalazi vođa obojene revolucije, takozvani rektor Vladan Đokić.
Voditeljka specijalne emisije u Exatlonu Tijana Jović, posetila je voditelja Aleksu Erskog u njegovoj vili koju su zajedno obišli i premijerno je pokazali gledaocima.
Novi učesnik Exatlona je Strahinja Jovanić iz Apatina, a svojim veštinama i snalaženju na poligonima definitivno će ostalim takmičarima biti opasna konkurencija.
Nova sezona najvećeg sportskog rijalitija na svetu Exatlona, uskoro počinje, a među učesnicima koji su izazvali najviše pažnje jeste i Ivan Markioli iz Beograda.
U Srbiji je sredinom avgusta dinarska štednja premašila nivo od 244 milijarde dinara, što predstavlja rast od čak 37,9 milijardi dinara, odnosno 18,4 odsto od početka 2026. godine, saopštila je Narodna banka Srbije.
U skladu sa najavama nove demokratske vlasti u Mađarskoj, koju predvodi premijer Peter Mađar, iz vlasničke strukture MOL-a biće uklonjena fondacija Nova Evropa, koja je trenutno najveći akcionar sa 10,49 odsto kapitala.
Istraga ubistva Novice Eleka (45), koji je usmrćen u subotu uveče ispred svog doma u Surčinu, došla je do saznanja da je zločinac intenzivno komunicirao sa muškarcem, koji je bio udaljen nekoliko stotina metara od kuće žrtve, u drugom objektu u susednoj ulici.
Stravična porodična tragedija potresla je Višnjićevo kod Šida, gde je S. Đ. preminuo od zadobijenih povreda, a njegov sin J. Đ. osumnjičen je za nasilje u porodici sa smrtnim ishodom.
Više javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici predložilo je sudu da odredi pritvor do 30 dana osumnjičenom za nasilje nad svojim ocem, koji je od zadobijenih povreda preminuo.
Nakon Kijeva i drugih ukrajinskih gradova, informacije o praznim rafovima i nestašici pojedinih prehrambenih proizvoda stižu i iz Lavova i Krivog Roga.
Zapadne zemlje pripremaju široku operaciju usmerenu na izbore za Državnu dumu Rusije, koja uključuje provokacije na biračkim mestima, sajbernapade na izbornu infrastrukturu i unapred pripremljeno osporavanje rezultata glasanja, saopštila je ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR).
Pre nego što je postala svetska zvezda, Nikol Kidman snimala je erotske scene sa kolegom Bilijem Zejnom koji će popularnost steći tek kasnije ulogom u filmu "Titanik".
Film "Zlatni rez 42: Djeca Kozare" proslavljenog reditelja Lordana Zafranovića otvoriće 53. Međunarodni filmski festival FEST 2. oktobra u Plavoj dvorani Sava centra.
Italijanska pevačica i seks bomba Sabrina Salerno (58), još jednom je dokazala zbog čega decenijama nosi titulu apsolutne vladarke najlepših grudi u toj zemlji.
Predfestivalski program Nacionalnog festivala filma i televizije - NAFFIT 2026 u nedelju je obeležio koncert ansambla "Virtuozi" pod upravom maestra Bojana Suđića na Kraljevom trgu na Zlatiboru.
Slatko od šljiva je stari recept poznat po celim komadima šljiva, gustom sirupu i mirisu limuna. Tajna recepta je u krečnoj vodi, u kojoj šljive kratko odstoje kako bi zadržale oblik i ne bi se raspale tokom kuvanja.
Raisa Belini, nekadašnja radnica na luksuznim jahtama, odlučila je da otkrije i onu manje poznatu, mračniju stranu života na plovilima bogataša. Nakon pet godina provedenih na jahtama otkrila je da stvarnost često nema mnogo veze sa slikama glamura koje viđamo na društvenim mrežama.
Ne postoji insekticid koji može potpuno da uništi smrdibube, pa je često borba sa njima unapred izgubljena, a stručnjaci ističu da je najbolje usisati ih.
Stručnjaci tvrde da telefon uglavnom ne mora da prisluškuje naše razgovore da bi znao šta nas zanima. Umesto toga, algoritmi prikupljaju i analiziraju veliki broj podataka koje svakodnevno ostavljamo na internetu. Oni prate koje sajtove posećujemo, šta pretražujemo, koje objave gledamo i lajkujemo, koje aplikacije koristimo i gde se nalazimo.
Frizuru ne određuje samo oblik lica, već i gustina i tekstura kose. Kod tanke i ređe kose posebno se preporučuje stepenasto šišanje, jer joj daje više volumena i čini je vizuelno bujnijom. Kraće frizure, naročito različite varijante boba, odličan su izbor jer kosa deluje punije.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.