VODIČ KROZ REFERENDUM! Šta je predlog da se promeni u Ustavu Srbije i ZAŠTO?

Od poslednjeg izveštavanja o promeni Ustava Republike Srbije prošlo je 15 godina. Građani naše zemlje 16. januara 2022. godine odlučivati da li će najviši opšti pravni akt zemlje biti promenjen

Građani će tačno zanedelju dana odgovarati na pitanje "Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?", a ponuđeni odgovori biće zaokruživanje "da" ili "ne", odnosno "za" ili protiv". Izjašnjavanje će trajati od 7 do 20 časova, a rezultate će objaviti Republička izborna komisija (RIK).

Građani će zaokruživanjem jednog od ova dva odgovora odlučivati da li će sudije, predsednici sudova, javni tužioci, zamenici i članovi Državnog veća tužilaca biti birani bez direktnog učešća Skupštine Srbije. 

Foto: TANJUG/ Sava Radovanović

Da bi referendum uspeo, dovoljna je većina ukupnog broja građana koji budu izašli na glasanje. 

Republička izborna komisija (RIK) objavila je da je ukupan broj glasača u Srbiji na predstojećem referendumu o ustavnim promenama 6.510.233.

Šta se menja?

Menjaju se odredbe o:

• Izboru sudija i predsednika sudova;
• Izboru javnih tužilaca i zamenika;
• Nadležnosti Narodne skupštine i načinu odlučivanja u Skupštini;
• Sastavu Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca

Ukratko, menja se način na koji se sudije i tužioci biraju. Novina je to što će sudije i tužioce ubuduće birati Visoki savet sudstva, a u tome neće direktno učestvovati Narodna skupština.

Time se, objašnjavaju predlagači, naša praksa usklađuje sa evropskom, na šta smo obavezni kao zemlja kandidat za članstvo u Evropsku uniju.

Konfuzija šta se tačno izglasava, odnosno da li postoji skriveni motiv za promenu Ustava, uglavnom izaziva ranije pokrenuto pitanja od strane EU oko promene preambule o Kosovu i Metohiji koja definiše KiM kao sastavni deo Repulike Srbije. A zapravo, Srbija je prema Akcionom planu za poglavlje 23 do 2018. godine trebala da izvrši određene izmene Ustava, koje se tiču najviših pravosudnih organa što i jeste tema januarskog referenduma.

Uprkos tome, najviše pažnje i dalje privlači pitanje preambule o KiM, koja ovim referendumom uopšte nije obuhvaćena. Kao netačne do sad su ocenjene sve tvrdnje da će Srbija menjati Ustav zbog Kosova i Metohije i spekulacije da se novine u zakonu o referendumu donose radi usklađivanja sa Ustavom, kako bi država kasnije lakše nametnula teže teme poput statusa KiM ili slučaja Jadar.

Peglanjem situacije u pravosuđu naša praksa se tako usklađuje sa evropskom, na šta smo obavezni kao zemlja kandidat za članstvo u Evropsku uniju. Ove izmene se prave kako parlamentarna većina u Skupštini ne bi imala odlučujuću ulogu u izboru članova pravosudne vlasti, i kako bi se smanjio politički uticaj na pravosuđe, što je bila jedna od glavnih zamerki Unije. Što je, ujedno, i neophodan korak za pristupanje EU.

Obaška što se time, takođe, otvara i put za dalju reformu pravnog sistema i poboljšanje pravne sigurnosti građana Srbije. Ipak, nisu svi ubeđeni u to. Kritičari smatraju da ovaj potez ne garantuje depolitizaciju i nezavisnost pravosuđa.

CILJ Zašto je potrebno da se Ustav promeni?

Među ključnim novinama je: 

• Promena uloge Skupštine u postupku izbora nosilaca pravosudnih funkcija, odnosno izuzeća iz dosadašnjeg postupka izbora sudija i zamenika javnih tužilaca, kao i izbora predsednika Vrhovnog suda i predsednika ostalih sudova u državi. 

Narodna skupština će i dalje da bira po četvoro članova pravosudnih saveta (Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva) koji neposredno biraju sudije, tužioce i predsednike sudova.

• Uvodi se stalnost sudijske funkcije od prvog izbora do penzije, za razliku od dosadašnjeg trogodišnjeg mandata. 

Visoki savet sudstva tako postaje nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija čija je jedna od osnovnih nadležnosti izbor sudija na stalnu sudijsku funkciju. Do sada je izborne članove saveta birao parlament, i to dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci (jednog iz reda advokata, jednog profesora pravnog fakulteta) i šestoro sudija sa stalnom sudijskom funkcijom.

• Menja se i naziv najvišeg suda u Srbiji, umesto Vrhovni kasacioni - zvaće se Vrhovni sud, a predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova, umesto Skupštine, biraće Visoki savet sudstva.
• Dosadašnji zamenici nazivati javnim tužiocima, a njima nadređeni biće glavni javni tužioci. Funkcija javnog tužioca trajaće do penzije, a glavni javni tužioci kao i do sada biće birani na period od šest godina. Sve tužioce umesto Skupštine biraće Visoki savet tužilaštva.
• Promena naziva Državnog većа tužilaca u Visoki savet tužilaštva, koji će činiti 11 članova. Republički javni tužilac od usvajanja Akta zvaće se Vrhovni javni tužilac. 

Mandat će i dalje trajati šest godina, s tim da isto lice neće moći ponovo da bude birano na istu funkciju. Umesto većinom od ukupnog broja narodnih poslanika, Vrhovni javni tužilac biraće se većinom od tri petine poslanika. Pored toga, Vlada ubuduće neće biti ovlašćeni predlagač kandidata za ovu funkciju, već će se VJT birati posle sprovedenog konkursa.

Promenom pomenutih odredbi, većina u parlamentu ne bi imala odlučujuću ulogu u izboru članova pravosudne vlasti, i time bi se smanjio politički uticaj na pravosuđe. Upravo je to bila jedna od zamerki Evropske unije.

Ministarka pravde Maja Popović je objasnila kako će ubuduće proces izgledati.

- Predlogom akta o promeni Ustava, o kome se raspravljalo, predviđeno je da sudije i predsednike sudova bira isključivo Visoki savet sudstva čiji sastav i način izbora se menja. Tako da će ubuduće imati šest članova koje biraju sudije iz redova sudija, četiri člana iz reda istaknutih pravnika, koje bira Narodna skupština, na predlog nadležnog odbora, posle sprovedenog javnog konkursa, dvotrećoinskom većinom glasova svih narodnih poslanika i predsednika Vrhovnog suda po položaju - rekla je ona i istakla da je ovo put i za dalju reformu pravnog sistema, i poboljšanje pravne sigurnosti građana.

 

Kakav stav ima Venecijanska komisija?

Venecjanska komisija pozdravlja:

• Uvođenje principa nepremestivosti sudija, funkcionalnog imuniteta sudija i tužilaca
• Ukidanje probnog perioda za sudije i tužioce
• Odredbu prema kojoj Visoki savet sudstva više neće biti raspušten ukoliko ne donese odluku u roku od 30 dana, Republičkog javnog tužioca i javnih tužilaca i odlučivanja o njihovom prestanku mandata, kao i izbora sudija i zamenika javnih tužilaca
• Činjenicu da ministar pravde neće moći da glasa o disciplinskoj odogovornosti tužilaca.

Zamerke:

• Sastav petočlane komisije
• Mehanizma za deblokadu izbora članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, u slučaju da ih Narodna skupština ne izabere blagovremeno.
• Postoji opasnost da mehanizam za deblokadu, koji bi trebalo da bude izuzetak, postane pravilo i dozvoli uticaj politike na imenovanja- upozorila je Venecijanska komisija, naglašavajući značaj postizanja konsenzusa.

Vladajuća većina hvali predložena rešenja, i insistira da se njima politika uklanja iz pravosuđa, što je i jedan od zahteva koje moramo da ispunimo u toku pregovora sa Evropskom Unijom. Ipak, deo opozicije i njoj naklonjenih ljudi su pozivanjem da se na referendum ne izađe ili glasa protiv uneli mnoge nejasnoće i zabune kod građana kada se radi o ovoj temi.

Najglasniji zagovornici ove ideje dolaze iz Stranke slobode i pravde (SSP) čiji je lider Dragan Đilas, a potpredsednica te stranke Marinika Tepić je još 3. decembra pozvala ljude na ulice 16. januara.

- Referendum će biti 3. aprila, a ne 16. januara kada je ubijen Oliver Ivanović! Tog dana, 3. aprila, imaćemo narod na ulicama Beograda koji će slaviti pad fašizma! - napisala je Marinika Tepić.

Boris Tadić: Glasajte protiv!

- Pozivam (opozicione lidere) na političku akciju, da se izađe sa stavom pred građane, da se građani edukuju u političkom smislu, da im se obrazloži zašto treba izaći na referendum i zašto glasati protiv - rekao je Tadić za Radio-televiziju Vojvodine (RTV).

Prelomili su, i to da će pozvati građane da glasaju protiv, koalicija NADA (POKS i DSS), pokret Dosta je bilo, ali i organizacija Ne davimo Beograd.

Lutovac: Pozvaćemo građane na protest

- Čim je najavljeno da će se raspisati referendum o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa DS je rekao da ćemo pozvati građane na protest, a ne na referendum koji je raspisala nelegitimna jednostranačka skupština. Tako se ne menja najviši pravni i politički akt. Za njegovu promenu potreban je najširi politički, stručni i društveni konsenzus. Isto tako smo rekli da ćemo unutar našeg saveza usaglašavati odluke o svim važnim pitanjima. To znači da ako budemo usamljeni u našem stavu, da smo spremni da ga korigujemo kako bismo uskladili naše delovanje - kaže Lutovac za Blic.

Razlog za ovakav stav opozicije mogao bi da bude i strah, jer bi izlazak građana na referendum mogao da bude i svojevrsni test uspeha na predstojećim izborima, (ne) prilika na kojoj će moći da izmere kako stoje među biračima.

Šta ako se ne izglasa referendum?

Ukoliko referendum o izmeni Ustava, u oblasti pravosuđa, ne bude uspeo, to će za naredne četiri godine zaustaviti evropske untegracije Srbije, izjavila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

- Tužno mi je što imamo neke poltičke stranke koje kažu da su za Evropsku uniju, a pozivaju da se ne izlazi na referendum ili da se glasa ''ne'' jer, ukoliko referendum ne prođe, ovo će u potpunosti zaustaviti naše evropske integracije, zato što mi ovo pitanje, po Zakonu o referendumu, ne možemo ponovo da pokrenemo naredne četiri godine. Tako da je to tačka na naše evropske integracije do 2026. godine - rekla je Brnabićeva u intervjuu za TV Prva.

Ona je istakla da je izuzetno važno da ljudi slušaju stručnjake, da im oni kažu da li je ta promena ustava dobra ili ne, a ne da veruju političarima.

Prema njenima rečima, pitanja kojima se bavi referendum tiču se samo oblasti pravosuđa, odnosno načina na koji se biraju sudije i tužioci u Srbiji, dook je laž da se radi o preambuli Ustava u kojoj se govori o Kosovu i Metohiji.

- Pritom, ljudi koji kažu da se izađe na referendum i glasa ''ne'' u stvari govore da politički uticaj na sudstvo mora i treba da ostane. Kada Boris Tadić kaže izađite i glasajte ''ne'' ovo nije dobar predlog promena, on je i za one sudske reforme koje su politički sklonila 1.000 sudija i tužilaca iz našeg sistema, što su građani nakon toga platili 44 miliona eura. Kaže da nije dobar predlog promena, a to kaže jer se isključuju političari iz sudstva. Oni žele sve najgore svojoj zemlji - dodala je Brnabićeva.

Brnabić je istakla da smo u Briselu dobili potvrdu uspeha našeg rada, a da je sledeća velika stvar upravo referendum.

- Želim da građani Srbije znaju - referendum je samo i isključivo o pitanju pravosuđa. Kada čujete neke političare koji pričaju o preambuli koja se tiče Kosova i Metohije, znajte da je to notorna laž - istakla je Brnabić.

Ona je podvukla da je svesna da je teško za kratko vreme približiti građanima proces izbora članova Visokog saveta sudstva, uloge Vlade i Narodne skupštine u tom procesu.

- Suština je da smo radili na tome da se smanji uticaj politike na izbor sudija. Ukoliko na referendumu zaokružite NE, znači da nema nastavka evropskih integracija u naredne četiri godine. Kada vidim proevropsko orijentisanu opoziciju koja poziva na bojkot referenduma ili zaokruživanje negativnog odgovora, mogu izvući samo dva zaključka. Prvi je da su protiv nezavisnosti pravosuđa, a drugi da su potpuno protiv evropskih integracija“.

Ona je rekla da je referendum ključna stvar u oblasti vladavine prava i da ako referendum 15. januara ne uspe, do 2026. godine nije moguće raspisati referendum po istom pitanju u skladu sa Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi.

- Ovaj referendum nije o tome da li podržavate Srpsku naprednu stranku ili Aleksandra Vučića, već je pitanje o tome da li želimo odgovornije i efikasnije pravosuđe, nezavisnije od politike.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Mihajlo

pre 2 godine

A šta je sa nama, koji smo u kućnom karantinu zbog korone, a hteli bi da glasamo? Hvala na odgovoru.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari