VUČIĆ NA GLOBSEC 2022 FORUMU U BRATISLAVI: Mi moramo da preživimo i da se ponašamo racionalno, iako niko ne želi to da čuje!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvuje na godišnjem "GLOBSEC 2022 Forumu" u Bratislavi. Forum se održava od 2. do 4. juna, a fokus skupa ove godine je i na mobilizaciji podrške i akcije za Ukrajinu i evropsko susedstvo, uključujući i Zapadni Balkan

Na Forumu je ove godine posebna pažnja posvećena Srbiji, pa predsednik Vučić od 15 sati govorio na panelu "Srbija i EU: Strateško partnerstvo za budućnost", koj vodi Kevin Baron.

Predsednik je na samom početku rekao da niko ne može da preživi bez gasa, i da naša zemlja plavo gorivo dobija isključivo iz Rusije.

- Moraćemo da diversifikujemo naše izvore. Gradićemo interkonektore sa Bugarskom, ali i Severnom Makedonijom. Mi moramo da preživimo i da se ponašamo racionalno, iako niko ne želi to da čuje. Veoma je teško da se racionalno razgovara u navijačkoj atmosferi - rekao je Vučić.

On dodaje da je glavni strateški cilj Srbije da postane članica EU, i da će na tom putu Srbija morati da razgovara sa predstavnicima privremenih vlasti u Prištini.

 

 

Vučić kaže da Srbija sada troši tri puta više novca za gas nego ranije, i da cena gasa nastavlja da raste.

- Zbog diversifikacije nam je važno da izgradimo infrastrukturu sa Bugarskom i Severnom Makedonijom. Dok to ne uradimo kupovaćemo gas iz Rusije - istakao je on.

Narod u Srbiji nema ništa protiv Ukrajinaca

Predsednik Vučić je zatim govorio o izborima, i rekao da je narod rekao svoje.

- Pobedio sam u prvoj rundi sa 62 odsto glasova. Ako govorimo o parlamentarnim izborima, mogli smo i bolje. Ali osvojili smo 43 odsto. Prva sledeća lista je dobila 12 odsto. Problem je što je veliki broj desničarskih stranaka dobio dosta glasova, zbog sukoba u Ukrajini. Naši birači su bili ljuti na nas zato što smo podržali teritorijalni integritet Ukrajine - kazao je on.

Vučić ističe da narod u Srbiji nema ništa protiv Ukrajinaca, ali da ljudi pamte šta se desilo 1999. godine.

- Mi smo bombardovani od strane 19 NATO zemalja. I ljudi se pitaju: "Kada ste vi radili to, niste pričali o teritorijalnom integritetu". Danas svi pričaju o tome, a prethodnih decenija niko nije govorio o tome. I naravno, postoje duboke duboke veze Srbije i Rusije - dodao je predseednik.

On ističe da strateški cilj Srbije i dalje ostaje članstvo u EU, i da je Srbija jasno rekla svoj stav po pitanju sukoba u Ukrajini.

- Tačno je i da nismo uveli sankcije Rusiji. Mi smo uvek imali podršku od strane Rusije i Kine po pitanju našeg teritorijalnog integriteta. Ako uvedemo sankcije, izgubićemo podršku. Čak 77 odsto ljudi u Srbiji je potpuno protiv sankcija. Možete nametati svoju volju ljudima, ali to nije dobro, sa narodom mora da se razgovara. Mi smo nastupili principijelno, i uvek ćemo podržati teritorijalni integritet Ukrajine, ali se opet pitamo zašto svi oni koji se sada bore za teritorijalni integritet nisu o tome govorili 1999. godine - kazao je predsednik.

Foto: printscreen

Poslali smo Ukrajini medicinsku pomoć - oružje ne, jer nećemo da budemo strana u sukobu

Vučić dodaje i da je Srbija pomogla sa više od tri miliona evra Ukrajinu, kao i da je naša zemlja slala medicinsku pomoć.

- Sutra ću obići ukrajinske izbeglice. A oružje nećemo slati, zato što nećemo da budemo strana u ratu - kazao je predsednik.

Moderator Kevin Baron je potom pitao: "Zašto?", na šta je predsednik ponovio: "Nećemo da biramo strane u ovom ratu".

Stavite se u našu poziciju. Zapitajte se, 1999. godine, ko je pomagao Srbiju. Neki ljudi su tada govorili da sprečavaju genocid, i neki danas, sa druge strane, govore da sprečavaju genocid. Tada su vam se sviđale takve reči, a danas vam se ne sviđaju. Ili imate principe, ili ih nemate. Ali ako ih imate, ne možete ih promeniti za 20 godina - kazao je on.

Predsednik je šaljivo rekao da nisu trebali da ga pozovu, zato što on nije do mejnstrima, i da ima drugačije mišljenje po mnogim pitanjima.

Foto: printscreen

Novinar Tim Džuda je pitao predsednika o članstvu u EU i da li misli da su se pristupni pregovori odužili.

- Možete da mi se smejete, ali ja sam politički veteran. Kad god idemo u Brisel, mi sa Balkana, naučili smo lekciju. Uvek nam govore isto, da moramo da ubrzamo reforme, zato što su ljudi umorni. Mi očekujemo da se nešto promeni. Mi znamo koje su naše obaveze, i da mnoge stvari moraju da se reformišu, i da moramo da postignemo neki vid kompromisa sa Prištinom. Problem je što moramo da vidimo istu odlučnost i u Briselu.

Foto: printscreen

Predsednik je istakao da će po pitanju članstva u EU u ovoj situaciji najviše "profitirati" Ukrajina, Gruzija i Moldavija.

- Mi moramo da uradimo mnogo više pre decembra. Mislim da imamo dosta toga da uradimo, a i očekujem da će se do tada situacija u Evropi iskristalisati - kazao je Vučić.

Na pitanje kakva će biti njegova zaostavština i po čemu će ga ljudi pamtiti, Vučić je rešio da se prvo našali.

- Da li mogu da se našalim? Znate, kada izguglate moje ime, i vidite neke loše vesti. Neki su pisali da sam ja organizovao proruske proteste u Srbiji. A oni su protestovali protiv mene, i skandirali kako sam izdao Rusiju. Pre neki dan kada je postignut dogovor o ceni gasa sa Rusijom, video sam da je AP napisao kako je Srbija prekršila sankcije protiv te zemlje. A nema nikakvih sankcija uvedenih na ruski gas. Ali neki mnogo vole da pišu protiv naše zemlje - kazao je on.

Predsednik je podsetio da je Srbija najbrže rastuća ekonomija u Evropi.

- Mislili smo da imamo samo Đokovića i naše sportiste, ali sada smo najbrže rastuća ekonomija. Mnogo smo uložili u infrastrukturne projekte, i mislim da će me ljudi najviše pamtiti po tome. Izgradili smo hiljade kilometara puteva. Odnos javnog duga i BDP je 52 odsto, a kada sam postao premijer bio je 79 odsto. Nismo povećali dug čak ni tokom korone - podsetio je Vučić.

Foto: printscreen

On kaže da se nada i da će ga ljudi zapamtiti po tome što je sačuvao mir i stabilnost, i to u zemlji koja je mnogo ratovala kroz istoriju.

O članstvu u NATO

Na pitanje da li bi Srbija, kada sutra postane članica EU, postala članica NATO, predsednik Vučić je istakao da je Srbija neutralna.

- Ostaćemo neutralni, ali imamo dobru saradnju sa NATO, posebno sa snagama Kfor na KiM. Mi nemamo ništa protiv toga da se druge zemlje učlanjuju u NATO, ali mi smo odabrali neutralnost. Jens Stoltenberg je živeo u Beogradu kao dete, i zna naš narod. On je dosta pomogao da se prevaziđu neki problemi - kazao je predsednik.

Vučić je još jednom ponovio da ne veruje u sankcije, i da mi nikome ne bismo naudili osim samima sebi, kada bismo uvodili sankcije.

- Vi ste veliki, a mi smo mali. Vi valjda znate najbolje - kratko je dodao predsednik.

O Kosovu i Metohiji

On je rekao i da ne krije da je potrebno da se postigne kompromisno rešenje za KiM na dobro našeg naroda, kao i svih na Balkanu.

Predsednik Vučić je , odgovarajući na poređenje Putina i Miloševića, podsetio da napad na Jugoslaviju nije bio odobren od strane UN.

- Kosovo je za nas deo Srbije, to piše u našem Ustavu. I za sve druge zemlje koje su nas bombardovale 1999. godine Kosovo je bilo deo Srbije. I bombardovani smo zbog nečega što se dešava na našoj teritoriji. Kada je bombardovan Irak, zašto niste uzeli Basru. Zašto niste uzeli Alepo od Damaska. Ne, ali Srbiji je otet deo teritorije. LJudi moraju da shvate zašto ovo nije lako za nas - kazao je on.

Vučić je još jednom ponovio da je Srbija jasno osudila kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine, i da nije priznala Krim kao deo Rusije.

- Mi imamo principe, i poštujemo povelju UN. Kako danas možete da osudite Ruse, ali kada je neko drugi to uradio, onda ništa. I dalje je na snazi Rezolucija 1244, koju na Zapadu niko ne poštuje. Ta neodređenost nije laka za nas. Ja shvatam da mi moramo da prevaziđemo našu mitološku prošlost, i da se suočimo sa budućnošću. Ali želim i da se stavite u našu poziciju, i da vidite da to nije uvek lako - istakao je predsednik.

Foto: instagram/buducnostsrbijeav

Tokom boravka u Bratislavi, Vučić je imao i odvojene susrete sa potpredsednikom Evropske komisije za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Marošem Šefčovićem, specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom, kao i izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom.

Foto: instagram/buducnostsrbijeav

Na Forumu učestvuju i lideri iz regiona, predsednik Crne Gore Milo Ðukanović, premijer Severne Makedonije Dmitar Kovačevski, te premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti, koji će govoriti u petak na panelu "Sad ili nikad: Otključavanje evropske budućnosti Zapadnog Balkana", na kojem će biti i specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak i specijalni izaslanik Velike Britanije Stjuart Pič.

Foto: instagram/buducnostsrbijeav

Skupu bi, prema najavi, trebalo da se obrati i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

"GLOBSEC Forum" se održava od 2005. godine, a do sada su na skupu učestvovali političari, privrednici, stručnjaci iz nevladinih organizacija, šefovi međunarodnih organizacija, kako bi aktivno oblikovali budućnost koju želimo za nas i buduće generacije.

Tokom godina, pocasni gosti GLOBSEC-a bili su papa Franja, Emanuel Makron, Zuzana Čaputova, Svetlana Cihanuskaja, Kersti Kaljulaid, Jens Stoltenberg, Džon Alen, Ursula fon der Lajen, Frensis Fukujama i drugi.