Vesić: NON paper je pokušaj da se nametne rešenje koje nije održivo
Podeli vest
Gostujući jutros na televiziji Krurir, član Predsedništva i narodni poslanik, Goran Vesić, rekao je da je rat u Ukrajini u potpunosti promenio život Evrope i da je neophodno da se Srbija kao država organizuje i da se dogovorimo oko najvažnijih nacionalnih pitanja
Vesić kaže da formiranje Srpskog bloka ne znači stvaranje nove stranke, već da one stranke koje vode računa o interesu Srbije treba da zajednički saradjuju i da imaju jedinstveni stav o najvažnijim pitanjima kada je interes Srbije u pitanju. Ti su pitanja kao što su Kosovo i Metohija, naša vojna neutralost, pitanja našeg daljeg ekonomskog razvoja...
Jutros je član Predsedništva i narodni poslanik, Goran Vesić, gostovao na televiziji Hepi i ovom prilikom rekao da ga je veoma začudilo jer su pojedini opozicionu poslanici bili iznenadjeni što je predsednik Vučić imao odgovor na sva njihova pitanja!?
19.09.2022
16:22
I dodaje da ta pitanja ne trebaju da budu stranačka, već treba da budu podjednako važna svima koji se bave politikom u Srbiji, kao i svim gradjanima i gradjankama i to je upravo suština pokreta o kojem je govorio predsednik Vučić.
- Ne treba da vodimo politiku u interesu drugih zemalja, bez obzira da li je to Rusija ili Amerika, već da vodimo računa o našem interesu. U aktuelnoj svetskoj krizi moramo da vodimo računa malo više o sebi, da budemo pametniji nego što smo bili u prošlosti odnosno da ne budemo “mirodjija u tudjoj čorbi” kako smo to znali da budemo u prošlom veku - izjavio je Vesić.
Utisak o sednici
Na pitanje novinara koji je njegov utisak o sednici koja je održana protekle nedelje, Vesić je rekao da na žalost na sednici nije postignuta saglasnost oko Kosova i Metohije i da mu je jako žao jer misli da je to nije dobro za Srbiju.
- Na sednici smo imali dokument, koji nije bio nikakva politička deklaracija već hronološki izveštaj o tome šta se dešavalo poslednjih godinu dana na Kosovu i Metohiji. U pitanju nisu bile političke odluke pa da razumem da se stranke oko toga ne slažu, naprosto mi smo trebali samo da se složimo šta se sve dešavalo u proteklih godinu dana - rekao je Vesić.
Vesić je ukazao na to da se tokom dvodnevne sednice, deo opozicionih poslanika ponašao neodgovorno u smislu da su iznosili samo kritike bez toga da ponude rešenje i nisu dali ni jedan konkretan predlog šta bi oni uradili da situacija bude bolja.
- Na skupštini smo čuli razne stvari od toga da ne treba da se pregovara do toga da svi postignuti sporazumi do sada ne treba da važe, to su stvari koje su neodgovorne i koje ovu zemlju dovode zaista u veliki problem. Građani su mogli da čuju u kakvoj se poziciji mi nalazimo, ona jeste mnogo bolja nego pre deset godina ali je daleko od idealne, 18 zemalja proteklih godina povuklo priznanje tzv. Kosova, po prvi put većina zemalja Ujedinjenih nacija ne priznaje tu samoproglašenu nezavisnost. Predsednik je najavio da ima još sedam a možda i osam nota o povlačenju priznanja samoproglašene nezavisnosti što nije bio slučaj 2012. godine - izjavio je Vesić.
Vesić je istakao da tzv. Kosovo za sve ovo vreme nije postala članica ni jedne medjunarodne organizacije i da je predsednik Vučić svojom politikom uspeo da nametne da čak i one zemlje koje priznaju tzv. Kosovo, sada razumeju da je potrebno uvažiti legitimne srpske interese.
- Zato je važno da naš predsednik bude na svakom mestu gde se priča o Kosovu i Metohiji, u ovom trenutku je to skupština Ujedinjenih Nacija gde će biti svi svetski lideri ili većina njih. Centralna tema skupštine jeste Ukrajina ali pričaće se i Kosovu i Metohiji. Nažalost deo zapadnih zemalja našu situaciju u vezi sa Kosovom i Metohijom vezuje sa ratom u Ukrajini zato šti Putin agresiju na Ukrajinu opravdava onim što se dogodilo Srbiji 1999. godine. Jer agresija NATO na Srbiju 1999. godine isto je kao i agresija Rusije na Ukrajinu. Zato bi deo zapadnih zemalja da mi priznamo tu samoproglašenu nezavisnost KiM da oni ne bili napadani za dvostruke aršine Ukrajine - kazao je Vesić.
NON paper
Na pitanje novinara da prokomentariše NON paper, Vesić kaže:
- NON paper je na neki način odgovor nekih evropskih zemalja na ono što se dešava na Balkanu, odnosno na Otvoreni Balkan i podršku SAD tom projektu. Kroz “Otvoreni Balkan”, rešavamo mnoge problema koje smo imali medju našim zemljama. “Otvoren Balkan” omogućava kretanje kamiona uz minimalne fito sanitarne preglede, putovanje sa ličnim kartama izmedju tri zemlje Srbije, Albanije i Severne Makedonije, priznavanje medjusobnih diploma i mogućnost rada u sve tri zemlje bez radnih dozovla. Nedavno smo dogovorili i da zajednički pomažemo jedni druge u ovoj krizi i pokazali da Balkan može da saradjuje, da Srbi i Albanci mogu da kreiraju zajedničku budućnost. Kosovu i Metohiji je mesto u “Otvorenom Balkanu”, jer je to deo naše teritorije koja nažalost nije pod našom suštinskom vlašću ali jeste formalno na osnovu rezolucije UN 1244, jer u tom slučaju ne bi smo razgovarali ni o tablicama ni o ličnim kartama jer bi ti problemi bili rešeni - rekao je Vesić.
Vesić je ukazao na to da se mi na Balkanu susrećemo sa dve politike, jedna je politika integracije i saradnje koju vodi Vučić, a druga je politika samoizolacije koju predstavlja Kurti.
- Suštinski najviše pomaka su napravile Sjedinjene Američke Države poslednjih godinu dana kada su otvoreno stale iza “Otvorenog Balkana”. Bez SAD nije moguće rešiti kosovski čvor. Sada su očigledno u EU, kako su sve njihove inicijative poput Berlinskog procesa ostale mrtvo slovo na papiru, pokušavaju da predstave svoje predloge. Nažalost “Otvoren Balkan” ne odgovara svim zemljama Evropske Unije, što je jako čudno jer je ova inicijativa zasnovana na postulatima EU kao što je jedinstveno tržište ljudi, robe i kapitala. Ali pojedinim evropskim zemljama lakše je da pričaju sa svakom malom balkanskom zemljom posebno nego da postoji jedinstveni balkanski glas. Upravo zato je jedan deo Evrope protiv inicijative “Otvoren Balkan” - ističe Vesić.
Vesić još dodaje: “Mnogo je bolje da se mi sami izmedju sebe dogovorimo, što i jeste ideja “Otvorenog Balkana”, da se kroz ekonomsku saradnju rešavaju i teška politička pitanja. Sa druge strane NON paper je pokušaj da se nametne političko rešenje bez ekonomske podloge i to naprosto nije održivo.
Predsednik je više puta rekao u skupštini da Srbija neće ni formalno ni neformalno priznati Kosovo. Priznajemo realnost, jasno je da je Rezoluciojom 12/44 taj deo naše teritorije drugačije uredjen, na to smo i sami pristali ali to ne može da bude cena za ulazak u Evropsku Uniju. Ne mogu da se traže politički ustupci da bi ste ušli u jednu širu zajednicu pa tek onda da rešavate ekonomske probleme. Naše mišljenje je da prvo treba rešiti ekonomske probleme na Balkanu pa tek onda, pronaći način da se reše politički problemi i drago mi je što su to prepoznale Sjedinjene Američke Države i što imamo njihovu podršku za takvu poltiku”, zaključio je Vesić.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Jutros je član Predsedništva i narodni poslanik, Goran Vesić, gostovao na televiziji Hepi i ovom prilikom rekao da ga je veoma začudilo jer su pojedini opozicionu poslanici bili iznenadjeni što je predsednik Vučić imao odgovor na sva njihova pitanja!?
Odgovornost ukrajinskih obaveštajnih službi za dizanje u vazduh gasovoda „Severni tok“ je očigledna, stoga Kijev treba da nadoknadi štetu koju je zbog toga pretrpela Nemačka, saopštio je nemački pokret „Štop di zanckionen“.
U javnosti su se pojavile fotografije ostataka nove ruske eksperimentalne balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“, koja je testno lansirana u četvrtak. Prema navodima ukrajinskih vlasti, raketa je pogodila fabriku u centralnom ukrajinskom gradu Dnjepru. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je lansiranje „Orešnika“ odgovor na upotrebu američkih i britanskih raketa koje Ukrajina koristi za napade duboko unutar ruske teritorije.
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
Dvadesetogodišnji Nišlija digao je juče na noge hitne službe i uznemirio osoblje gradskog prevoza nakon što se toliko čvrsto uspavao u autobusu da su svi mislili da je mrtav.
U susret Novoj godini srpsko tržište preplavljeno je ponudama novogodišnjih dekoracija, kao i ukrasa, a naše istraživanje pokazalo je da kupovina ukrasa može da vas košta od 10.000 do 20.000 dinara.
Jedan Srbin našao se u teškoj situaciji nakon 12 godina braka, kada se tokom razvoda suočio s mogućnošću da ostane bez krova nad glavom, uprkos tome što je, kako tvrdi, uložio značajna sredstva u zajednički dom.
Pančevac Luka Alerić podelio je na svojim društvenim mrežama video u kojem je pokazao kako je, tokom kišnih i snežnih dana u centru svog grada postavio besplatne kišobrane i time pomogao svojim sugrađanima, posebno mladima koji nisu bili opremljeni za novonastale vremenske uslove.
Završeno je suđenje Urošu Blažiću (21), okrivljenom za masovno ubistvo u selima Dubona i Malo Orašje, u zgradi Specijalnog suda u Beogradu i to iznošenjem završnih reči.
Uroš Blažić (21) pominjao je jutros na suđenju u Specijalnom sudu i Kostu K., dečaka ubicu i to nakon pitanja punomoćnika oštećenih, advokata Nebojše Perovića.
Kada je Radna grupa preuzela Partizan, jedno ime sa spiska novih čelnika kluba je bilo iznenađujuće. Milka Forcan je preuzela na sebe ogroman deo posla kako bi pomogla crno-belima da se finansijski oporave, a kako je rekla na gostovanju na televiziji "Prva", stara uprava sabotira njihov rad.
Moćna eksplozija odjeknula je u Harkovu na lokaciji gde se, prema dostupnim informacijama, nalazio štab neonacističkog formiranja „Kraken“, izjavio je za RIA Novosti Sergej Lebedev, koordinator proruskog otpora u Nikolajevu.
U severnokorejskoj balističkoj raketi KN-23/KN-24, koju je Rusija upotrebila protiv Ukrajine, pronađene su komponente kompanija iz NR Kine, Sjedinjenih Američkih Država, Japana, Velike Britanije i Švajcarske, proizvedene 2023. godine, saopštila je Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine (GUR).
Rusija i drugi protivnici Velike Britanije koriste veštačku inteligenciju (VI) kako bi pojačali sajber napade na nacionalnu infrastrukturu, izjavio je britanski ministar Pat Mekfaden na NATO konferenciji u Londonu, prenosi Gardijan.
Oružane snage Ukrajine (OSU) organizovale su "krvavi pokolj" u Selidovu u DNR, pokušavajući da insceniraju novu provokaciju nalik onoj u Buči, izjavio je za RIA Novosti ambasador za posebne zadatke ruskog Ministarstva spoljnih poslova Rodion Mirošnik.
U javnosti su se pojavile fotografije ostataka nove ruske eksperimentalne balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“, koja je testno lansirana u četvrtak. Prema navodima ukrajinskih vlasti, raketa je pogodila fabriku u centralnom ukrajinskom gradu Dnjepru. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je lansiranje „Orešnika“ odgovor na upotrebu američkih i britanskih raketa koje Ukrajina koristi za napade duboko unutar ruske teritorije.
Danilo Lazović, rođen na današnji dan 1951. godine, često je u serijama i filmovima glumio kafanske tipove, ali u stvarnosti nije voleo kafanu. Svoje četvoro dece je iz centra preselio na periferiju Beograda da bi odrastali u prirodi.
Kiseli kupus je najbitniji deo zimnice tokom sezone i zimska salata na svakom stolu srpskog domaćinstva. Recept po kome su ga pripremali naši stari, originalan je i najbolji kako bi vam kiseli kupus bio savršeno ukiseljen.
Natalija Mitorvić postala je poznata po čuvenoj izjavi "Bože Betra" kada je izgovorila legendarnu rečenicu koja je vinula u zvezde. Godinama se ništa ne znao o njoj, a sada je na društvenim mrežama osvanuo video snimak kako ona izgleda danas.
Šeron Stoun bila je gošća Filmskog festivala u Torinu, a prisustvovala je ceremoniji otvaranja, gde je odmah počela sa serijom neobičnih modnih izdanja.
Pobednica "Zadruge 3" Iva Grgurić u ekskluzivnom razgovoru za Informer otkrila je detalje prevare koja se dogovorila pre nekoliko godina, kada je želela da pokrene sopstveni biznis i sebi otvori luksuzan frizersko-kozmetički salon u Beogradu.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.