MED IZ LJUBAVI JOŠ JE SLAĐI! Medicinski brat i sestra iz Banatske Topole godišnje proizvode tone meda, EVO KAKO IM JE TO USPELO!

V.N.

13:21 Srbija 0

V.N. | 11. 06. 2021.

MED IZ LJUBAVI JOŠ JE SLAĐI! Medicinski brat i sestra iz Banatske Topole godišnje proizvode tone meda, EVO KAKO IM JE TO USPELO!

Ferenc (37) i Sonja (35) Turi iz Banatske Topole kod Kikinde, već 6 godina uspešno prave med u svom domaćinstvu. Medicinski tehničari, zaposleni u Opštoj bolnici u Kikindi, našli su dodatno zanimanje u pčelarstvu, koje je preraslo u slatku i isplativu ljubav

Dok se sa sprugom Sonjom dugo godina bavio ratarstvom, bio je na pozitivnoj nuli i taj posao nije dao rezultate, niti dodatni prihod, jer sve što su uložili, samo su povratili. Onda su im se, tvrdi Ferenc, oči otvorile i ušli su u zahtevan i sladak posao koji posle šest godina može da se isplati.

V.N.

 

- Zaista su nam se oči otvorile, jer sav nektar koji se nalazi u prirodi do sada nismo znali da iskoristimo. Mi smo „seleći“ pčelari, a prinosi su zadovoljavajući i solidni, pogotovo nas suncokretova paša retko izda, sem ako se izuzme mogućnost trovanja pčela. Na svu sreću, takav peh nam se do sada nije desio-zadovoljno navodi Ferenc.

Danas u proizvodnji meda od uljane repice, bagremovog i suncokretovog učestvuje cela porodica. Slatki prinosi dodatno su ih motivisali da rade i zarađuju, a u njihovom domaćinstvu nalazi se oko 130 košnica.

V.N.

 

- Sa tolikim brojem košnica možemo godišnje da proizvedemo i nekoliko tona meda. Trenutno na lageru u magacinu imamo tonu i po bagemovog meda, kojem je cena 6,7 evra po kilogramu u otkupu na veliko. Prošle godine smo imali do dve tone suncokretovog meda. Od uljane repice dobijemo oko par stotina kilograma i to su značajni prinosi. Pčelarstvo danas može da se isplati ukoliko ste „seleći“ pčelari, a ako ste „stacionarni“, moguće je uzeti jednu ili dve vrste meda koji ne može da zadovolji ulaganje i dobit-kaže Ferenc.

V.N.

 

Sa „selećim“ pčelinjakom koristi pašu uljane repice na terenima u Banatu, najviše u Banatskoj Topoli. Oko 1. maja seli se na bagremovu pašu, kada pređe i više od 300 kilometara da dođe do nje u Srbiji.

- Ove godine uspeli smo da izvrcamo oko 15-ak kilograma bagremovog meda po košnici. Trenutno je aktuelna paša facelija u Banatskoj Topoli, biljka bogata nektarom i polenom. Jedno poljoprivredno
dobro je posejalo nekoliko hektara te biljke, a prinosu su zadovoljavajući i kreću se od jednog do dva kilograma nektara dnevno. Za dve nedelje startujemo sa suncokretovom pašom-najavljuje Ferenc.

V.N.

Dalibor Oličkov

Ovaj predsednik Udruženja pčelara u Banatskoj Topoli nedavno je prvi put konkurisao za subvencije kroz Program podške poljoprivredi i ruralnom razvoju Grada Kikinde. U vrednosti od 28 hiljada dinara nabavio je opremu za vrcanje meda- kadu za otklapanje saća. Njegovi rezultati doprineli su popularizaciji pčelarstva u tom mestu gde se nalazi oko 500 košnica.

Deklaracija o zaštiti pčela

- Grad Kikinda potpisao je Deklaraciju o zaštiti pčela koja je nastala na inicijativu Naleda, USAID-a, SPOS-a i Vlade AP Vojvodine. Tom deklaracijom potpisnici se obavezuju da vode računa o pčelarima i njihovim udruženjima, da ih unapređuju i čuvaju njihov rad, ali i da edukuju građane, naročito poljoprivrednike koji se bave povrtarstvom, voćarstvom i koriste veliku količinu pesticida-rekao je Dalibor Oličkov, rukovodilac Sektora za poljoprivredu Grada Kikinde.

PROČITAJTE JOŠ

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.