Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Sport
UKRAJINA JE ZGROŽENA: Ne može da veruje šta je doživela, a Rusija trlja ruke - presrećna!
118. 05. 2026. u 21:00
218. 05. 2026. u 21:00
Zaštitnik potrošača
TROVAČNICA SRBIJA! Prodaju nam pokvareno i zaraženo meso, INSPEKCIJA NE SME DA OTKRIJE KO SU TROVAČI!
U 98 kontrola pronađeno je čak 65 nepravilnosti - od loših uslova prodaje i izlaganja hrane, isteklog roka trajanja, nepravilnog deklarisanja do izmenjenih organoleptičkih svojstava mesa i suhomesnatih proizvoda. Imena trgovaca ostaju tajna dok se ne završe prekršajni ili krivični postupci, jer u suprotnom prodavci mesa mogu da tuže Ministarstvo poljoprivrede
Proteklih meseci imali smo česte prijave građana na kvalitet svežeg mesa, prerađevina i drugih namirnica životinjskog porekla
Nenad Petrović, direktor Uprave za veterinu
Ono u šta smo sumnjali sada je i potvrđeno. Trgovci nam prodaju pokvareno i zaraženo meso.
To je pokazala vanredna kontrola mesa i prerađevina koju je veterinarska inspekcija sprovela u najvećim trgovinskim lancima u Beogradu. Rezultati su alarmantni - u 98 kontrola doneto je čak 65 rešenja za otklanjanje neusaglašenosti. Nepravilnosti su bile različite: od loših uslova prodaje i izlaganja hrane, isteklog roka trajanja, nepravilnog deklarisanja do izmenjenih organoleptičkih svojstava mesa i suhomesnatih proizvoda.
Na dodatno ispitivanje inspekcija je poslala 52 uzorka, a van prometa stavljeno je i uništeno 120 kilograma mesa i 43 kilograma prerađevina.
Pored mesa, sporni su i proizvodi od mleka, zatim jaja i riba. Tako je na uništavanje poslato i 21 kilogram proizvoda od mleka, 690 komada jaja i 1,4 kilogram ribe.
Šta je sve otkrila Veterinarska inspekcija
Shutterstock
- 500 kilograma svinjskog mesa u komori za duboko zamrzavanje sa vidljivim promenama boje, izraženog neprijatnog mirisa bez prateće zakonom propisane dokumentacije
- 55 slučajeva loših higijenskih uslova
- 10 slučajeva isteklog roka upotrebe hrane
- nepravilno deklarisanje
- organoleptičke promene
- Rezultati pokazuju da problem postoji. Proteklih meseci imali smo česte prijave građana na kvalitet svežeg mesa, prerađevina i drugih namirnica životinjskog porekla. To nam je bio signal da na tržištu nešto nije u redu i pokazalo se da su prigovori kupaca bili osnovani - ispričao je Nenad Petrović, direktor Uprave za veterinu.
Kako je objasnio, nenajavljene kontrole započete su u trgovinskim lancima jer se u njima obavlja najveći deo prometa životinjskih namirnica. Na pitanje ko su problematični prodavci Petrović nije želeo da ih imenuje.
- Vanredna kontrola se nastavlja i proširiće se i na druge trgovine, male mesare, uključujući i druge gradove i proizvođače. Niko u ovoj inspekciji nema nameru da bilo šta krije, a najdrastičniji primeri kršenja propisa biće javno objavljeni. Cilj je da zaštitimo kupce i omogućimo bezbedno tržište. Izgleda da ove kontrole ranije nisu bile toliko učestale - poručio je Petrović.
Međutim, izgleda da nećemo skoro saznati ko prodaje neispravno meso. Kako tvrde u Veterinarskoj inspekciji, oni ne mogu da objavljuju imena trgovaca, dobavljača i proizvođača kod kojih su otkrivene nepravilnosti jer su u obavezi da im ostave rok za "popravni". U protivnom rizikuju da ih prodavci i proizvođači tuže.
- Postupak koji se pokreće na osnovu prekršajne ili krivične prijave nije postupak koji se završava relativno brzo. Ukoliko bi podaci o subjektima kod kojih su uočene nepravilnosti bile objavljeni pre završetka samog postupka, doveli bismo ih u priliku da tuže nadležno ministarstvo zbog povrede ugleda i časti. Mogli bi da tužbom traže nadoknadu štete i izmakle dobiti koju bi ostvarili da njihova imena nisu objavljena i prezentovana javnosti pre završetka samog postupka. U svakom postupku važi pretpostavka nevinosti dok se suprotno ne dokaže pravnosnažnom presudom ili drugom odlukom nadležnog suda - poručuju iz Uprave za veterinu.
Stoka se hrani koncentratom u koji se dodaju hormoni, antibiotici i kokcidiostatici, koji se deponuju u mesu i kostima i vrlo su opasni za zdravlje ljudi
Miroslav Stojšić, doktor veterine
Stručnjaci tvrde da je meso u Srbiji veoma lošeg kvaliteta. Jedan od većih problema je to što se godinama u Srbiju uvozi mehanički separisano meso i mesni otpad u kome se nalaze hormoni, antibiotici, teški metali i druge opasne materije. Od toga se proizvode i neke mesne prerađevine, a sastojci koji ulaze u sastav takvih proizvoda ne koriste se ni u ishrani životinja u pojedinim zemljama Evropske unije. Najviše ih ima u pilećim proizvodima. Ništa nije bolje ni sa domaćim proizvođačima.
Bivši načelnik veterinarske inspekcije, doktor veterine Miroslav Stojšić tvrdi da se u meso dodaje sve i svašta.
- Pileće i svinjsko meso koje se može kupiti u prodavnicama u Srbiji poreklom je s domaćih farmi koje rade na veliko. Proizvođači utove pilad za 35-40 dana do tri kilograma žive vage. To je nabildovano mlado meso i puno je vode. Stoka se hrani koncentratom u koji se dodaju hormoni, antibiotici i kokcidiostatici. Ti sastojci se deponuju u mesu i kostima i vrlo su opasni za zdravlje potrošača, naročito dece - ističe Stojšić i objašnjava da su iz tog razloga danas krmenadle bele.
PRLJAVI TRGOVAČKI TRIKOVI:
Shutterstock
* Meso koje je već počelo da menja boju i da se suši od stajanja, mesari uvaljaju u pikantne začine i ulje, pa ga prodaju kao marinirane specijalitete
* Najlakši način da se nekome "uvali" bajato meso je da se od njega naprave pljeskavice i ćevapi
* U pojedinim mesarama frižideri imaju crveno ili ljubičasto svetlo kako bi kupcima meso delovalo kao da je tek izašlo iz klanice
* Pileće, svinjsko i juneće meso umače se u čaj od kamilice kako bi se izgubio neprijatan miris od dugog stajanja
* Kako bi delovalo svežije, u meso se dodaju vinobran, limuntus i vitamin C, koji mu veštački produžavaju rok trajanja
* Meso potapaju u vodu, zatim ga dohlađuju u tunelu sa ugljen dioksidom. Na taj način meso apsorbuje vodu, a ne biva duboko zamrznuto, pa se bakterije kojih prirodno ima u mesu u malim količinama, sada podstaknute vlagom, ubrzano razmnožavaju
- Kad takvo meso ostavite u frižideru, iz njega se iscedi puna tacna vode - kaže Stojšić i dodaje da se i u stočnu hranu, ali i u proizvode od mesa dodaje mnogo aditiva.
On podseća i na opasnost takozvanog MSM - mašinski separisanog mesa, koje sadrži velike količine mlevenih kostiju prepunih teških metala, antibiotika, hormona, a koje uvozimo iz EU.
Prema njegovim rečima, sve to završava u mesnim prerađevinama, pre svega viršlama, kobasicama, salamama i paštetama, koje svakodnevno jedemo, iako je MSM odavno u EU zabranjen čak i za pseću i mačju hranu.
Papović: Dajte imena
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača kaže da potrošačima statistički podaci ništa ne znače.
- Dajte nam imena trgovaca i objekata u kojima su pronađene nepravilnosti. Da je inspekciji cilj da zaštiti potrošače, rekli bi nam koje proizvode i prodavce da izbegavamo. Sumnjam da će i kada se postupak završi da saopšte njihova imena. Nikada nismo saznali koji su to proizvođači uvozili staro meso iz Argentine - poručuje Papović.
- Najviše toga ima u pilećim proizvodima i u njima je i najopasnije, ali daleko od toga da je samo piletina ugrožena. Kod pilića su koske tanke, krte, drobljive, pa je od njih teško precizno odvojiti meso i onda se sve drobi, melje sa kostima, propušta kroz sita i u taj sastav iz kosti uđu teški metali, antibiotici, hormoni. Te supstance se naime najviše zadržavaju upravo u kostima, a delimično i u mesu - objašnjava za Zaštitnik potrošača dr Stojšić.
Kako kaže, sve se melje u kompletu, kosti, šija, trtica, sa trtičnom žlezdom punom hormona, često i salmonele, leđa...
- U zapadnim zemljama odavno je zabranjeno da se ovakva smeša koristi u proizvodima namenjenim ljudskoj ishrani. U početku, to su ubacivali u hranu za pse i mačke, ali je onda čak i to zabranjeno. Na kraju, pošto to ne upotrebljavaju, a uništavanje u kafilerijama je skupo, najlakše rešenje je bilo da to izvoze u zemlje poput naše, uvoznicima, industriji mesa, manjim proizvođačima - navodi Stojšić.
Veliki problem predstavlja i uvoz zamrznutog mesa iz Evropske unije čiji propisi nisu usaglašeni sa našima.
U EU je rok upotrebe mesa zamrznutog na minus 12 i duboko zamrznutog na minus 18 šest meseci. Posle tog roka vlasnici mesa su dužni da ga unište, pošalju u kafileriju, što moraju da plate. Kod nas je rok godinu dana i zato je tamošnjim izvoznicima isplativije da ga nama prodaju i po znatno nižim cenama, tako da im naše tržište služi i kao unosna kafilerija.
Problematično je i to što trgovci moraju da naznače datum klanja samo kada prodaju cele polutke i trupove, dok kada meso prodaju u delovima, kao na primer krmenadlu, moraju da naznače samo datum pakovanja.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube.
Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti na:
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
Svi komentariGoran
pre 9 godina
Danas postoje monitori koji su sastavni deo svakog komada mesa u isporuci koji regulišu sve bitno za status tj stanje samog mesa počevši od datuma i vremena klanja , temperaturnih promena i sl. Zakonom obavezati klanice, distributere i prodavce da se isporuke obezbede ovim monitorima. Neki će reći da to opterećije samu cenu mesa ali i ovako o onako potrošači plaćaju sve pa u krajnjoj liniji zašto ne bi i ono što ih štiti od kriminala u mesnoj industriji
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar