"Brat mi nije oprostio što sam ga ostavio u sirotištu"! Petar Božović o potresnom detinjstvu: Majke se ne sećam, a otac je robijao na Golom otoku

Petar Božović važi za barda domaćeg glumišta.

Osim pred kamerama glumac često nastupa i na daskama koje život znače, obilazeći celu Srbiju i osvajajući aplauze gde god da se pojavi. Ipak, glumac u sebi krije veliku tugu, budući da je njegovo detinjstvo obeležio dom za nezbrinutu decu.

O svojoj potresnoj, ali i filmskoj priči Petar je otvoreno govorio, a kako je jednom otkrio veruje da mu brat nikada nije oprostio što ga nije poveo sa sobom iz sirotišta.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

- Živeo sam u Zemunu dok mi majka nije umrla, a to se desilo brzo, tako da se majke skoro i ne sećam. Moj otac, nezadovoljan uslovima u nemačkom logoru, nastavio je da robija i na Golom otoku. Tako brat i ja ostadosmo u domu za ratnu siročad na Senjaku. U posete su mi dolazili baba, tetke i ujaci dok me nisu prihvatili, pa sam neko vreme bio u kolektivnom stanu. Onda su i ujaci otišli na Goli otok, a ja ponovo u dom dok me moja baba, tetka Vida Vlahović nije uzela i odvela u Kolašin. Moj brat je ostao u sirotištu i mislim da mi nikad nije oprostio, kao da sam ja bio kriv što sam izabran - ispričao je svojevremeno Božović za medije.

Gotovo je nemoguće nabrojati sve role koje su obeležile Petrovu bogatu karijeru, a jednom prilikom je rekao da mu je velika žal ostala što nije bio deo filma "Valter brani Sarajevo".

Foto: ATAIMAGES

- Neke sam morao da odbijem zbog obaveza u pozorištu. Žao mi je što nisam bio deo filma "Valter brani Sarajevo". U to vreme sam radio predstavu "Derviš i smrt". Zove me usred proba Bata Živojinović i kaže: "Šiba (Hajrudin Krvavac) želi da ti igraš tu ulogu." Ja kažem: "Nemoj, molim te, sad sam bio nešto u bolnici, a krenuli smo da radimo predstavu." Nije to bilo veliko. Odigrao je to jedan kolega. Otišao je sa proba predstave i vratio se - ispričao je glumac, a na pitanje šta je izgubio rekao je:

- Ništa. Dobio sam sjajnu pozorišnu ulogu. Pozorište je za mene svetinja i gledam na njega kao na crkvu. Izgubiš roditelja, izgubiš prijatelja, izgubiš kuću, ali u crkvu uvek možeš da dođeš, kao i u pozorište. Pokojni Tomaš Pandur je zbog toga insistirao da igram u "Hazardskom rečniku" i ta uloga mi je mnogo draga, to je bila velika predstava. Ne znam da li je snimljena, ali to je što je.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.