KOLIKO NAS KOŠTA TREĆI MORATORIJUM? Detaljan vodič kroz najnovije olakšice za otplatu kredita, kreditnih kartica i dozvoljenog minusa

Rate možete odložiti za šest meseci, a dodatni trošak zavisi od toga koliko vam je kredita preostalo i koliki je broj rata. Što je kredit veći, i cena odlaganja je veća. Onom kome je preostalo da vrati 100.000 za 12 meseci, njega će odlaganje koštati nepune 4.000 dinara glosa. Onaj ko je zadužen za još 600.000 koje bi trebalo da vrati za 83 meseca, odlaganje će platiti čak 53.000 dinara

Oni koji od banke zatraže nove olakšice za otplatu kredita, a koje podrazumevaju grejs period od šest meseci, moraju biti spremni na to da će na kraju banci vratiti veći iznos od predviđenog prvobitnim planom otplate.

Koliko će morati da izdvoje više novca, zavisi od nekoliko faktora - visine preostalog iznosa čiju otplatu odlažu, broja preostalih rata, kao i kamatne stope po kojoj su uzeli pozajmicu. Što je glavnica veća i što je duži preostali period otplate, to je i veća razlika, naravno, u korist banke. Razlika u odnosu na prva dva moratorijuma je što rata posle odlaganja neće biti veća u odnosu na ranije, ali će zbog toga broj rata biti veći od prvobitnog plana otplate. Takođe, za ovu olakšicu, za razliku od prve dve koje su se realizovale po automatizmu, moraćete da se prijavite.

Tako, na primer, onoga kome je preostalo da vrati 100.000 za 12 meseci, odlaganje će koštati nepune 4.000 dinara, ali će zato onaj ko je zadužen za još 600.000 koje bi trebalo da vrati za 83 meseca, odlaganje platiti čak 53.000 (pogledaj tabele). Koliko će rata više morati da plati, zavisi od računice koja mora da bude takva da anuiteti nakon odlaganja ne budu veći od onih pre grejs perioda.

Ove olakšice, osim na kredite, odnose se i na kreditne kartice i dozvoljeni minus, a mogu ih ostvariti fizička lica, poljoprivrednici i privrednici.
Ekonomista Ljubodrag Savić kaže za Zaštitnik potrošača da su nove olakšice i novi način za banke da dodatno zarade novac i naplate svoje usluge.

- U vremenu korone "nema besplatnog ručka" i potrošači moraju na to da računaju. Zato bi bilo poželjno da svako napravi strategiju kako da otplati svoj kredit, ali bojim se da njegovo odlaganje nije pravo rešenje, jer nas to svakako čeka, plus klijenti plaćaju i dodatne troškove u zavisnosti od toga koliko kredita je ostalo. Tako da kome je to jedino rešenje nekog problema, to bi trebalo da uradi, dok bi oni koji nemaju problema sa otplatom postojećih kredita, ovo trebalo da ignorišu. Ove mere su namenjene onima koji zbog cele situacije sa koronavirusom imaju problema sa nedostatkom prihoda ili sa nestabilnim prihodima, ali svakako potrošači treba da uzmu u obzir da nam tek predstoje finansijski problem. Generalno, uzimanje kredita je skupo, valja razmisliti da li je opravdano podizati ga, a sada i da li je pametno produžavati njegovu otplatu - kaže Savić.

Foto: zastitnikpotrosaca.rs

S druge strane Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da ove mere imaju zadatak da odlože obavezu isplate kredita i da zahteva odgovorno ponašanja i banaka i građana u ovim osetljivim trenucima kada nam predstoje teškoće sa kojima se možemo suočiti.

- Potrošači treba dobro da prouče uslove i tipske ugovore i da pročitaju sve, čak i ono malim slovima što je napisano kako bi napravili pravu računicu da li im se isplate nove olakšice, pogotovo što visine preostalog iznosa čiju otplatu odlažu, zavisi od mnogo faktora kao što broja preostalih rata, kao i kamatne stope po kojoj su uzeli pozajmicu. Svaki dug je zao drug, ali ukoliko ne možete da isplatite svoje kredite, preostaje vam jedino da produžite otplatu, što nije loše ukoliko baš nemate kud. Što je duže odlaganje, to je i veća razlika i zbog toga bi klijenti trebalo sve da uzmu u obzir, jer proći će i šest meseci, a ekonomske procene nisu uopšte optimistične - kaže Madžar.

 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.