SAM PROTIV SEBE: Šta se krije iza fenomena autoimunih bolesti?

Autoimuna bolest je abnormalna reakcija tela na sopstvene ćelije, tkiva, organe i nervni sistem. Najčešće su reumatoidni artritis, sistemski eritemski lupus, bolesti štitaste žlezde, Sjegrenov sindrom, inflamatorne bolesti creva, dijabetes tip 1

Dok autoimune bolesti pogađaju sve veći broj ljudi, klasična medicina sve teže pronalazi odgovor na pitanje koji je njihov uzrok i zašto su toliko učestale. Najčešća definicija glasi: autoimuna bolest je abnormalna reakcija tela na sopstvene ćelije, tkiva, organe i nervni sistem. O tome koje su prognoze i da li nešto možemo sami da uradimo po tom pitanju govori specijalista interne medicine, reumatolog dr Jasmina Kosanović.

- Autoimune bolesti su brojne bolesti kod kojih organizam napada vlastite ćelije. U zavisnosti od toga koji je organ napadnut, nastaje određena autoimuna bolest. Razni organi mogu biti zahvaćeni, najčešće zglobovi, koža, oči, pluća, bubrezi, štitasta žlezda, jetra, pankreas. Postoji oko 80 autoimunih bolesti. Najčešće su reumatoidni artritis, sistemski eritemski lupus, bolesti štitaste žlezde, Sjegrenov sindrom, inflamatorne bolesti creva, dijabetes tip 1 - kaže dr Jasmina Kosanović iz "Dr Ristića", Doma zdravlja "Medi grup".

Ove bolesti NE mogu da se izleče, a terapija i praćenje od strane lekara su najčešće doživotni

U početku razvoja autoimune bolesti pacijenti mogu imati nespecifične simptome kao što su malaksalost, umor, povišena telesna temperatura, gubitak težine, a u kasnijem toku obično se jave simptomi tipični za određenu bolest.

Preveliki ciljevi Osobama koje boluju od autoimunih oboljenja jedno je zajedničko - nesklad između onoga što misle i osećaju i onoga što žive. - U pitanju su osobe koje same pred sebe postavljaju visoke ciljeve u životu ili moralne vrednosti koje su van granica njihovih mogućnosti. Drugi ih vide kao posvećene, pune energije, perfekcioniste koji su u stanju da pokrenu svet, ali takva negativna postavka vodi u hronično nezadovoljstvo, koje jednom mora da otkaže, slomi se, odnosno pukne - kaže psiholog i psihoterapeut Aleksandra Janković. - Rešenje treba tražiti u boljem unutrašnjem balansu. Umesto negativne atmosfere i prevelikih očekivanja od samih sebe, zadovoljstvo treba tražiti u malim stvarima. Takođe, treba obratiti pažnju na male simptome koje telo šalje (a koji se u ovom slučaju po pravilu ignorišu) kako bolest ne bi došla kao finalni odgovor.

- Veoma često se dešava da ove bolesti ostanu izvesno vreme neprepoznate. Neke osobe mogu uočiti pojavu promene boje prstiju pri izlaganju hladnoći, koja je praćena bolom i nelagodnošću u šakama i stopalima. To je takozvani Rejnoov fenomen, koji prati mnoge sistemske autoimune bolesti. Iznenadna pojava ovog fenomena u toku života je svakako signal za imunološko ispitivanje - objašnjava naša sagovornica.

Ove bolesti nisu psihosomatske, ali je poznato da stres može da bude okidač za pojavu bolesti kod osobe koja ima genetsku predispoziciju.

Uzrok nepoznat

- Dosadašnja medicinska i naučna saznanja još u potpunosti nisu otkrila zbog čega se ponekad ljudski organizam okrene sam protiv sebe, i zbog čega nastaje autoimuna bolest. Primećeno je da se ovo češće događa pod uticajem različitih faktora, kao što su izloženost hemikalijama i teškim metalima, dugotrajna upotreba nekih lekova, virusne infekcije, ali, naravno, i kod genetski predisponiranih osoba - navodi dr Jasmina Kosanović.

Prema njenim rečima, autoimune bolesti su u porastu najverovatnije zbog faktora iz okoline kojima smo izloženi, jer nije moguće da se genetika menja takvom brzinom.

Žene su sklonije razvoju autoimune bolesti, posebno u periodima polne aktivnosti i posle trudnoće, pretpostavlja se zbog hormonskog statusa

- Uloga imunog sistema u našem telu je da nas brani i štiti od raznih infekcija. To je veoma kompleksan sistem. Kada se dogodi da imuni sistem pogrešno prepoznaje sopstveno tkivo kao strano, stvara zapaljenske procese i na taj način dovodi do oštećenja tkiva i organa, nastaje autoimuna bolest. Većina ovih bolesti praćena je stvaranjem karakterističnih antitela - sugeriše dr Kosanović.

Žene na udaru

Pojedine osobe koje imaju određeni genotip sklonije su pojavi autoimune bolesti. Ona se najčešće razvija kada je pokrene neki od spoljašnjih faktora - infekcija, stres, štetne materije, smatra doktorka.

- Ponekad kod jedne osobe može da se razvije i više autoimunih bolesti. Generalno su žene mnogo sklonije razvoju autoimune bolesti, posebno u generativnom periodu (polne aktivnosti) i periodu nakon trudnoće, pretpostavlja se zbog hormonskog statusa. Kod starijih osoba učestalost među polovima se izjednačava - navodi dr Jasmina Kosanović.

Ove bolesti ne mogu da se izleče, a terapija i praćenje od strane lekara su najčešće doživotni.

- Lekovima pokušavamo da kontrolišemo preteranu aktivnost imunog sistema, da smanjimo aktivnost bolesti i uvedemo bolesnika u "mirnu fazu bolesti". Tada je terapija minimalna. Ukoliko je bolest agresivna, ponekad koristimo i više lekova istovremeno uz striktno praćenje, jer ovi lekovi mogu imati brojne neželjene efekte. Za sada se ne može reći da je moguće sprečiti autoimune bolesti, ali svakako se savetuje zdrav i uravnotežen način života, sa što manje stresa - poručuje doktorka.