ANKSIOZNOST i HORMONI - Psihoterapeut objašnjava prirodu ove TAJNE VEZE!

Kada uznemirenost postane stalna i ometa svakodnevno funkcionisanje, reč je o anksioznim poremećajima. Razlog za ovu uznemirenost može da leži u promena na nivou hormona, a moguća je obrnuta veza

Većina nas smo anksiozni s vremena na vreme - pri odlasku na razgovor za posao, na ispit, na lekarski pregled, pred donošenjem važnih životnih odluka, ali kada uznemirenost postane stalna i ometa svakodnevno funkcionisanje, reč je o anksioznim poremećajima. Razlog za ovu uznemirenost može da leži u promenama na nivou hormona, a moguća je obrnuta veza - stalan stres i povišena anksioznost dovode do hormonskog disbalansa, kaže mr Anđela Zlatković, specijalni pedagog i KBT savetnik tima "Vaš psiholog". Ona objašnjava na koji način hormoni utiču na anksioznost.

- Najispravnije je svaku anksioznost posmatrati individualno i ispitati šta je čemu prethodilo. Ako se panični napadi javljaju isključivo u periodu PMS-a ili se osoba prvi put sa povišenom anksioznošću susretne tokom trudnoće, nakon trudnoće ili u menopauzi, može se uzeti u obzir da je hormonski disbalans okidač - kaže Zlatkovićeva.

Foto: Shutterstock

Naša sagovornica naglašava da postoje i osobe čiji je hormonski status u potpunosti uredan, a opet pate od anksioznih poremećaja, te ne možemo biti isključivi - uzroci su razni i potreban je sistematičan pristup.

Ženski polni hormoni

Estrogen je hormon koji se dominantno luči tokom prve dve nedelje menstrualnog ciklusa - od početka menstruacije do ovulacije. Kada je nivo estrogena u okviru referentnih vrednosti, on deluje stimulativno i na lučenje serotonina, hormona sreće, što podiže raspoloženje i podstiče našu sposobnost da se nosimo sa stresom.

- Kada su vrednosti estrogena niske, izostaje i lučenje serotonina. S druge strane, progesteron, koji zauzima primarnu ulogu nakon ovulacije, deluje suprotno. On stimuliše amigdalu, deo mozga koji je zaslužan za aktiviranje "bori se ili beži" odgovora, što može povećati anksioznost, napetost, razdražljivost, neraspoloženja, pa i depresije - objašnjava mr Zlatković.

Foto: Shutterstock

Testosteron

Testosteron, koji direktno povezujemo sa muškarcima, postoji i kod žena, a referentne vrednosti zavise od pola. Nizak nivo testosterona često je u vezi sa socijalnom anksioznošću.

- Ovaj hormon stimuliše regiju mozga koja nam omogućava da prepoznajemo tuđe emocije i adekvatno odgovaramo na njih. Kada je nivo testosterona nizak, i naše socijalne veštine mogu da budu "u minusu". Takođe, niske vrednosti ovog hormona mogu biti povezane i sa pojačanom razdražljivošću, problemima sa koncentracijom i pamćenjem, nesanicom, depresivnošću. Kod muškaraca je u direktnoj vezi sa sniženim libidom i gubitkom mišićne mase, što se može odraziti na raspoloženje - smatra naša sagovornica.

Foto: Shutterstock

Hormoni štitne žlezde

Ova grupa hormona (TSH, T3, T4), odnosno poremećaj vrednosti nekog od njih u direktnoj je vezi sa povišenom anksioznošću, paničnim napadima i depresijom.

- Kod osoba kod kojih postoji hipertireoza zastupljeniji su anksiozni poremećaji, dok hipotireozu prate depresivna stanja. Ovi problemi mentalnog zdravlja mogu da poteknu i iz pojačane razdražljivosti, hroničnog umora, neredovnog ciklusa, problema sa kilažom, što sve može da bude u vezi sa neregularnom funkcijom štitne žlezde - pojašnjava Zlatkovićeva.

Foto: Shutterstock

Hormoni stresa

Adrenalin i kortizol se pojačano luče kada se nađemo u realnoj opasnosti ili kada neku situaciju shvatimo kao opasnu kako bi nas pripremili da se s njom suočimo - poboljšavaju našu percepciju, reflekse, snagu. Kada određene situacije tumačimo kao potencijalno opasne, a realni rizici ne postoje ili su mnogo manji nego što ih mi doživljavamo - govorimo o anksioznosti.

- Ovi hormoni su i tada prisutni, a ako su briga, stres i strahovi konstantni, čak i u većoj količini i duže vreme nego kada bismo se našli u pravoj opasnosti, dovode do poremećaja sna, stalne mišićne napetosti, tahikardije, nepravilnog disanja. Sami po sebi, i ako su trenutno povišeni, ovi hormoni nemaju veće posledice. Međutim, na duže staze utiču na metabolizam drugih hormona i tada kažemo da stres i anksioznost izazivaju hormonski disbalans - naglašava mr Anđela Zlatković.

Foto: Shutterstock

Na pitanje da li bi hormonska terapija rešila anksioznost naša sagovonica odgovara da to zavisi od problema.

- Za problem sa štitnom žlezdom hormonska terapija je svakako neophodna i verovatno da bi se pozitivno odrazila na to kako se osoba oseća. Isto je i u slučajevima kada, recimo, disbalans polnih hormona sa sobom nosi i druge brojne probleme koje hormonska terapija može rešiti, poput izostanka menstruacije i ovulacije. Međutim, anksioznost je stanje koje se najuspešnije prevazilazi pomoću psihoterapije, pre svega kognitivno-bihevioralnog pravca, kroz koju osoba ovladava i tehnikama za uspešno nošenje sa stresom - sugeriše naša sagovornica.

- Kako biste pomogli svojim hormonima da budu što "mirniji" i ostanu u ravnoteži, spavajte dovoljno, vodite računa o ishrani, budite fizički aktivni, meditirajte. Konsultujte se sa svojim lekarom i o eventualnom uzimanju kompleksa vitamina B, vitamina D, magnezijuma ili cinka, koji pomažu u održavanju hormonskog balansa - dodaje mr Zlatković.

Ovo povrće je OBAVEZNO kad dođe zima! O 3 NARODNA LEKA protiv povišenog HOLESTEROLA, reume i za brz OPORAVAK čitajte OVDE. 

KLJUČNA JE DUŽINA! Popodnevna dremka NIJE BEZOPASNA - koliko je MAKSIMALNO poželjno čitajte OVDE.