Samoubistvo je, zapravo, drugi najčešći uzrok smrti mladih, odmah iza saobraćajnih nesreća, ali roditelji uglavnom relativno kasno reaguju, pogotovo kada je reč o ranoj adolescenciji, od 12. do15. godine
Šta natera tinejdžera da iznenada i, prema rečima bližnjih, "ničim izazvano" oduzme sebi život - pitanje je koje se postavlja svaki put kada mediji objave vest da je neka mlada osoba podigla ruku na sebe. Samoubistvo je, zapravo, drugi najčešći uzrok smrti mladih, odmah iza saobraćajnih nesreća, ali roditelji uglavnom relativno kasno reaguju, pogotovo kada je reč o ranoj adolescenciji, od 12. do 15. godine. Na pitanja kako mogu da prepoznaju da je njihovo dete depresivno i kada treba da zatraže stručnu pomoć, odgovaraju mr Anđela Zlatković, specijalni pedagog i porodični psihoterapeut savetovališta "Vaš psiholog", i Aleksandra Janković, psihoterapeut.
Osećanje tuge
- Tuga je univerzalna emocija. Negativna, ali zdrava. Svako će se, s vremena na vreme, osećati tužno i depresivno. Međutim, to je samo jedan od simptoma depresije koja je složeniji poremećaj raspoloženja. Ona podrazumeva kombinaciju i interakciju više simptoma, najmanje pet, koji ometaju svakodnevno funkcionisanje u roku od najmanje dve nedelje - kaže mr Anđela Zlatković i navodi koji su to simptomi:
Foto: Shutterstock
Drugari najbolje znaju
Drugari često mogu da primete da se nešto dešava sa vašim tinejdžerom, ali niko neće da bude "drukara" i to vam saopšti, kaže Aleksandra Janković.
- Roditelji mogu da razgovaraju sa drugarima, ali treba biti vrlo vešt u tome. Treba naći suptilan način da saznate kako funkcioniše vaše dete kad nije pod budnim nadzorom, jer drugari i prijatelji to vide i oni će dati najbolju procenu. Roditelji takođe mogu da pomognu iz ličnog iskustva - svi smo u životu prolazili kroz razne faze kada nam je samoubistvo padalo na pamet, ali je, na sreću, do realizacije krupan korak. Ponavljajte im da je život dar i da nakon kiše neminovno dolazi sunce. Dakle, uputite im motivacionu poruku sa razumevanjem i ličnim primerima - to je put da se oni ne zatvaraju u svoju ljušturu i da nemaju utisak da ih okolina odbacuje - poručuje psihoterapeut.
- osećanje tuge i uverenja o bezvrednosti, bespomoćnosti, krivici koja nisu srazmerna situaciji, odnosno postoji iracionalnost u njima; nije nužno da se ispoljavaju kroz potištenost - mogu se ispoljiti i kroz bes, agresivnost
- gubitak interesovanja i zadovoljstva u većini, pa čak i svim aktivnostima
- negativne, "crne"' misli o smrti, umiranju, suicidu; osoba sebe i svet oko sebe vidi kao da posmatra kroz "crne naočare"
- izražena nesigurnost i pad samopouzdanja
- promene u kvalitetu sna - osoba spava previše, premalo i/ili isprekidano
- promene u težini - dolazi do poremećaja apetita, pa osoba jede premalo ili previše (posledično mogu da se razviju i neki od poremećaja ishrane)
- somatske tegobe - glavobolja, digestivni problemi
Kad roditelji "ne vide"
- Mladi depresiju mogu da ispoljavaju na nešto drugačiji način nego odrasli, te može dugo da ostane neprimećena. Njihova tuga može da bude kamuflirana ljutnjom, prkosom, buntom, preokupiranošću fizičkim izgledom ili pak nemarnošću prema sebi, promenom stila oblačenja, a ne nužno razdražljivošću i povlačenjem. Mogu da budu izraženi nisko samopouzdanje i samokritičnost, pa sebe često opisuju kao glupe, loše, neprihvaćene - navodi mr Anđela Zlatković.
Iz toga može da se razvije i promiskuitet kao disfunkcionalno ponašanje kom osoba pribegava kako bi dokazala sebi da je voljena i prihvaćena, smatra naša sagovornica. Međutim, kada to ne postigne - depresija se produbljuje.
Foto: Pixabay
- Određeni broj mladih će, pod uticajem svih ovih negativnih uverenja i osećanja, razviti i suicidne misli, koje mogu da vode u samopovređivanje, pokušaje samoubistva i samoubistvo. Ukoliko se one održavaju, neophodno je što pre obratiti se za stručnu pomoć! - apeluje mr Anđela Zlatković i dodaje:
- Već na prve znake značajnijih promena u raspoloženju treba reagovati. Većina adolescenata neće sama potražiti stručnu pomoć, verujući, s jedne strane, da bi tako i zvanično bili etiketirani kao drugačiji, a s druge da se ništa ne može promeniti - ali oni žele da ih drugi čuju, razumeju i da im pomognu. U praksi je čest slučaj da roditelji "ne vide" da se dete ne oseća dobro, a promenu raspoloženja objašnjavaju kao razmaženost, kao nešto što je dete umislilo jer mu je sve pruženo i nema razloga da bude nesrećno. Zato je neophodna informisanost roditelja o depresiji, kao i drugih odraslih koji su svakodnevno u kontaktu sa decom.
Zaboravljene nagrade i pohvale
Prema mišljenju prihoterapeuta Aleksandre Janković, izreka da je "od kolevke pa do groba najlepše đačko doba" uopšte ne stoji.
- Mladi u tom uzrastu vrlo često su nespremni da se suoče sa mnogim problemima, ne poseduju socijalne veštine u dovoljnoj meri, osetljivi su na kritiku, na odnos vršnjačke grupe, tako da i te kako mogu da razviju ozbiljnu depresiju, pogotovo kada postoji pritisak sredine, prevelika očekivanja roditelja ili njihova sopstvena. Neuspeh tako, uključujući i onaj na ljubavnom planu, može da bude doživljen kao ozbiljno razočaranje i da bude povod da neko digne ruku na sebe. Okolina često zna da minimalizuje ljubavne probleme, a odrasli zaboravljaju da je i njima tada u životu to bio najvažniji aspekt. Rešenje je da se prosto o tome razgovara - savetuje Aleksandra Janković.
Foto: Shutterstock
Stoga je važno da svi iz okruženja, roditelji, nastavnici, treneri, razviju osetljivost, senzibilišu se na dečije probleme, da bi imali uvid u to šta se sa njima dešava.
- Ljudi koji su na bilo koji način povezani sa mladima trebalo bi da nauče koja je to dobra mera vaspitanja - da im ne daju samo zabrane i ograničenja, već pohvale i nagrade. Pohvala je uvek mnogo efikasnija od bilo kakve kazne. Ljudi su zaboravili da kažu "Hej, što ti je ovo lepo" ili "Kako si ovo dobro uradio/la" - primećuje Aleksandra Janković.
Verovanje, međutim, da kada neko mnogo priča o tome da će se ubiti zapravo ne misli da to sprovede u delo, jednostavno nije tačno, naglašava naša sagovornica. To je apel zdravog dela osobe, apel za pomoć, jer nije u stanju na drugi način da to saopšti okolini.
Foto: Shutterstock
- Jako loša praksa jeste i zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci koja ide uz depresiju, a koja dovodi do gubitka samokontrole. Neko možda nije imao nameru da se ubije, ali pod uticajem psihoaktivnih supstanci može da se upusti u aktivnosti koje su potencijalno opasne po život. To se odnosi na selfije na opasnim mestima, penjanje na vagone i slično. Adolescenti, inače, imaju ogromnu šansu da se izvuku iz raznih problema, da se razviju, ali i da se ti njihovi problemi pogoršaju. Sve zavisi od ličnosti, ali i rada na sebi - smatra Aleksandra Janković i zaključuje:
- Ja ne mogu da verujem da je u 21. veku sramota otići kod psihologa ili psihoterapeuta. Sada postoje i telefoni za prevenciju suicida, nekima više odgovara takav oblik razgovora. Bez obzira na to, s druge strane žice će uvek biti osoba koja jako dobro razume o čemu govorite.
Svako od nas ima određena uverenja, pozitivna ili negativna. Ipak, važno je znati da smo mi sami kreatori svoje sudbine, a samim tim i kreatori svojih misli. Negativna uverenja su blokade koje nas sputavaju da napredujemo i ostvarimo željeno, a pravi primeri za to su sledeće izjave: "Neću uspeti!", "Preslaba sam da bih to učinila", "Od mojih želja neće biti ništa!" ...
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Svako od nas ima određena uverenja, pozitivna ili negativna. Ipak, važno je znati da smo mi sami kreatori svoje sudbine, a samim tim i kreatori svojih misli. Negativna uverenja su blokade koje nas sputavaju da napredujemo i ostvarimo željeno, a pravi primeri za to su sledeće izjave: "Neću uspeti!", "Preslaba sam da bih to učinila", "Od mojih želja neće biti ništa!" ...
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je danas na jugozapadu Srbije. On je posetu započeo u Prijepolju, a zatim je obišao veliki broj lokacija u Priboju i Novoj Varoši.
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević pokazao je u Kolegijumu naše televizije fotografiju koju su napravili pripadnici GOSI službe, a na kojoj se se vidi šta je u centru Beograda danas radio tajkun Dragan Đilas, dok je predsednik Aleksandar Vučić obilazio Srbiju i razgovarao sa narodom.
Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Milenko Jovanov u nekoliko rečenica rasturio je nekadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, koji se na društvenoj mreži Iks ostrvio na šefa naše države Aleksandra Vučića i politiku vladajuće partije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić još jednom je pokazao šta znači stvarna briga o građanima i odgovornost prema svojoj zemlji! U kasnim večernjim satima, iz prelepog sela smeštenog između Zlatibora i Priboja, nadomak Kokinog Broda, predsednik se obratio naciji i poslao snažnu, emotivnu i direktnu poruku svima u Srbiji.
Mihailo Vučević, sin predsednika Srpske napredne stranke (SNS) govoriće otvoreno i bez zadrške o događajima od 13. avgusta prošle godine, kada je zajedno sa svojim ocem i drugim aktivistima SNS-a bio izložen napadu i paljenju prostorija u kojima su se nalazili.
Nasilje, bezakonje i potpuni gubitak svake ljudskosti blokadera danas je dostigo novi vrhunac! Nepoznati blokader pojavio se na privatnoj adresi glavnog i odgovornog urednika Informera Dragana J. Vučićevića u trenutku kada su se u kući nalazile sama njegova supruga i troje maloletne dece!
Načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić izjavio je danas da je situacija sa požarima u Deliblatskoj peščari trenutno mirnija i da su naselja za sada bezbedna, naročito naselje Šumarak koje je veoma bilo izloženo riziku od požara.
Manastir Palja važi za najstariju svetinju u ovom kraju, gde je poslednju noć u Srbiji proveo Sveti Sava, a poznat je i po izvorima koji leče bolest i sterilitet.
Aleksandra Stefanović i Miloš Gvozdenović odlučili su da svoje sudbonosno "da" izgovore u Guči, prestonici trube, i to u Crkvi Svetog arhangela Gavrila, mestu koje je snažno povezano sa tradicijom i istorijom Dragačevskog sabora trubača.
Smrtna kazna u Srbiji ukinuta je 2002. godine kada je veliki broj najsurovih i najmonstruoznijih ubica promenom zakona umesto pred streljačkim strojem završio u zatvoru na 40 godina.
Nestanak Nikole Mitića 10. avgusta 2020. godine isprva je tretiran kao običan slučaj nestale osobe, kada je porodica objavila njegovu fotografiju u javnosti, verujući da je reč o misterioznom nestanku.
Policija u Bečeјu, u saradnji sa Osnovnim јavnim tužilaštvom u Bečeјu, uhapsila je D. P. (30) iz okoline tog mesta, zbog sumnje da јe počinila tešku krađu.
Redakcija Informera došla do informacije da je Ava Karabatić danas viđena u Urgentnom centru u Beogradu, gde je, prema saznanjima do kojih smo došli, potražila lekarsku pomoć zbog vidljivih povreda na glavi i licu, a ona nam je sve to i potvrdila.
Rijaliti učesnik Ivan Marinković dotakao se odnosa Maje Marinković i Asmina Durdžića, otkrivši da je u kontaktu sa njom, ali da krivi Asmina što uživa u čitavoj situaciji.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.