Samoubistvo je, zapravo, drugi najčešći uzrok smrti mladih, odmah iza saobraćajnih nesreća, ali roditelji uglavnom relativno kasno reaguju, pogotovo kada je reč o ranoj adolescenciji, od 12. do15. godine
Šta natera tinejdžera da iznenada i, prema rečima bližnjih, "ničim izazvano" oduzme sebi život - pitanje je koje se postavlja svaki put kada mediji objave vest da je neka mlada osoba podigla ruku na sebe. Samoubistvo je, zapravo, drugi najčešći uzrok smrti mladih, odmah iza saobraćajnih nesreća, ali roditelji uglavnom relativno kasno reaguju, pogotovo kada je reč o ranoj adolescenciji, od 12. do 15. godine. Na pitanja kako mogu da prepoznaju da je njihovo dete depresivno i kada treba da zatraže stručnu pomoć, odgovaraju mr Anđela Zlatković, specijalni pedagog i porodični psihoterapeut savetovališta "Vaš psiholog", i Aleksandra Janković, psihoterapeut.
Osećanje tuge
- Tuga je univerzalna emocija. Negativna, ali zdrava. Svako će se, s vremena na vreme, osećati tužno i depresivno. Međutim, to je samo jedan od simptoma depresije koja je složeniji poremećaj raspoloženja. Ona podrazumeva kombinaciju i interakciju više simptoma, najmanje pet, koji ometaju svakodnevno funkcionisanje u roku od najmanje dve nedelje - kaže mr Anđela Zlatković i navodi koji su to simptomi:
Foto: Shutterstock
Drugari najbolje znaju
Drugari često mogu da primete da se nešto dešava sa vašim tinejdžerom, ali niko neće da bude "drukara" i to vam saopšti, kaže Aleksandra Janković.
- Roditelji mogu da razgovaraju sa drugarima, ali treba biti vrlo vešt u tome. Treba naći suptilan način da saznate kako funkcioniše vaše dete kad nije pod budnim nadzorom, jer drugari i prijatelji to vide i oni će dati najbolju procenu. Roditelji takođe mogu da pomognu iz ličnog iskustva - svi smo u životu prolazili kroz razne faze kada nam je samoubistvo padalo na pamet, ali je, na sreću, do realizacije krupan korak. Ponavljajte im da je život dar i da nakon kiše neminovno dolazi sunce. Dakle, uputite im motivacionu poruku sa razumevanjem i ličnim primerima - to je put da se oni ne zatvaraju u svoju ljušturu i da nemaju utisak da ih okolina odbacuje - poručuje psihoterapeut.
- osećanje tuge i uverenja o bezvrednosti, bespomoćnosti, krivici koja nisu srazmerna situaciji, odnosno postoji iracionalnost u njima; nije nužno da se ispoljavaju kroz potištenost - mogu se ispoljiti i kroz bes, agresivnost
- gubitak interesovanja i zadovoljstva u većini, pa čak i svim aktivnostima
- negativne, "crne"' misli o smrti, umiranju, suicidu; osoba sebe i svet oko sebe vidi kao da posmatra kroz "crne naočare"
- izražena nesigurnost i pad samopouzdanja
- promene u kvalitetu sna - osoba spava previše, premalo i/ili isprekidano
- promene u težini - dolazi do poremećaja apetita, pa osoba jede premalo ili previše (posledično mogu da se razviju i neki od poremećaja ishrane)
- somatske tegobe - glavobolja, digestivni problemi
Kad roditelji "ne vide"
- Mladi depresiju mogu da ispoljavaju na nešto drugačiji način nego odrasli, te može dugo da ostane neprimećena. Njihova tuga može da bude kamuflirana ljutnjom, prkosom, buntom, preokupiranošću fizičkim izgledom ili pak nemarnošću prema sebi, promenom stila oblačenja, a ne nužno razdražljivošću i povlačenjem. Mogu da budu izraženi nisko samopouzdanje i samokritičnost, pa sebe često opisuju kao glupe, loše, neprihvaćene - navodi mr Anđela Zlatković.
Iz toga može da se razvije i promiskuitet kao disfunkcionalno ponašanje kom osoba pribegava kako bi dokazala sebi da je voljena i prihvaćena, smatra naša sagovornica. Međutim, kada to ne postigne - depresija se produbljuje.
Foto: Pixabay
- Određeni broj mladih će, pod uticajem svih ovih negativnih uverenja i osećanja, razviti i suicidne misli, koje mogu da vode u samopovređivanje, pokušaje samoubistva i samoubistvo. Ukoliko se one održavaju, neophodno je što pre obratiti se za stručnu pomoć! - apeluje mr Anđela Zlatković i dodaje:
- Već na prve znake značajnijih promena u raspoloženju treba reagovati. Većina adolescenata neće sama potražiti stručnu pomoć, verujući, s jedne strane, da bi tako i zvanično bili etiketirani kao drugačiji, a s druge da se ništa ne može promeniti - ali oni žele da ih drugi čuju, razumeju i da im pomognu. U praksi je čest slučaj da roditelji "ne vide" da se dete ne oseća dobro, a promenu raspoloženja objašnjavaju kao razmaženost, kao nešto što je dete umislilo jer mu je sve pruženo i nema razloga da bude nesrećno. Zato je neophodna informisanost roditelja o depresiji, kao i drugih odraslih koji su svakodnevno u kontaktu sa decom.
Zaboravljene nagrade i pohvale
Prema mišljenju prihoterapeuta Aleksandre Janković, izreka da je "od kolevke pa do groba najlepše đačko doba" uopšte ne stoji.
- Mladi u tom uzrastu vrlo često su nespremni da se suoče sa mnogim problemima, ne poseduju socijalne veštine u dovoljnoj meri, osetljivi su na kritiku, na odnos vršnjačke grupe, tako da i te kako mogu da razviju ozbiljnu depresiju, pogotovo kada postoji pritisak sredine, prevelika očekivanja roditelja ili njihova sopstvena. Neuspeh tako, uključujući i onaj na ljubavnom planu, može da bude doživljen kao ozbiljno razočaranje i da bude povod da neko digne ruku na sebe. Okolina često zna da minimalizuje ljubavne probleme, a odrasli zaboravljaju da je i njima tada u životu to bio najvažniji aspekt. Rešenje je da se prosto o tome razgovara - savetuje Aleksandra Janković.
Foto: Shutterstock
Stoga je važno da svi iz okruženja, roditelji, nastavnici, treneri, razviju osetljivost, senzibilišu se na dečije probleme, da bi imali uvid u to šta se sa njima dešava.
- Ljudi koji su na bilo koji način povezani sa mladima trebalo bi da nauče koja je to dobra mera vaspitanja - da im ne daju samo zabrane i ograničenja, već pohvale i nagrade. Pohvala je uvek mnogo efikasnija od bilo kakve kazne. Ljudi su zaboravili da kažu "Hej, što ti je ovo lepo" ili "Kako si ovo dobro uradio/la" - primećuje Aleksandra Janković.
Verovanje, međutim, da kada neko mnogo priča o tome da će se ubiti zapravo ne misli da to sprovede u delo, jednostavno nije tačno, naglašava naša sagovornica. To je apel zdravog dela osobe, apel za pomoć, jer nije u stanju na drugi način da to saopšti okolini.
Foto: Shutterstock
- Jako loša praksa jeste i zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci koja ide uz depresiju, a koja dovodi do gubitka samokontrole. Neko možda nije imao nameru da se ubije, ali pod uticajem psihoaktivnih supstanci može da se upusti u aktivnosti koje su potencijalno opasne po život. To se odnosi na selfije na opasnim mestima, penjanje na vagone i slično. Adolescenti, inače, imaju ogromnu šansu da se izvuku iz raznih problema, da se razviju, ali i da se ti njihovi problemi pogoršaju. Sve zavisi od ličnosti, ali i rada na sebi - smatra Aleksandra Janković i zaključuje:
- Ja ne mogu da verujem da je u 21. veku sramota otići kod psihologa ili psihoterapeuta. Sada postoje i telefoni za prevenciju suicida, nekima više odgovara takav oblik razgovora. Bez obzira na to, s druge strane žice će uvek biti osoba koja jako dobro razume o čemu govorite.
Svako od nas ima određena uverenja, pozitivna ili negativna. Ipak, važno je znati da smo mi sami kreatori svoje sudbine, a samim tim i kreatori svojih misli. Negativna uverenja su blokade koje nas sputavaju da napredujemo i ostvarimo željeno, a pravi primeri za to su sledeće izjave: "Neću uspeti!", "Preslaba sam da bih to učinila", "Od mojih želja neće biti ništa!" ...
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Svako od nas ima određena uverenja, pozitivna ili negativna. Ipak, važno je znati da smo mi sami kreatori svoje sudbine, a samim tim i kreatori svojih misli. Negativna uverenja su blokade koje nas sputavaju da napredujemo i ostvarimo željeno, a pravi primeri za to su sledeće izjave: "Neću uspeti!", "Preslaba sam da bih to učinila", "Od mojih želja neće biti ništa!" ...
Ruska avijacija uništila je privremene punktove ukrajinskih snaga i centre za kontrolu bespilotnih letelica u Dnjepropetrovskoj i Hersonskoj oblasti, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
Jeziv snimak osvanuo je na društvenim mrežama i na najbolji mogući način otkrio šta stoji iza blokadera i svih njihovih namera - mržnja i samo mržnja, najogoljenija i najmonstruoznija, ona koja razara.
Novinar RTRS Jasenko Todorović je vodio emisiju "Drugi ugao" u kojoj je, prema prijavi, negiran" genocid" u Srebrenici, što je bilo dovoljno da medijski radnik bude saslušan.
Lider radikala Vojislav Šešelj izneo je kontroverzne tvrdnje o Cetinju, pozivajući se na navodno svedočenje Jova Kapičića, nekadašnjeg Titovog generala i prvog komandanta Golog otoka.
Voditeljka Informer TV Andrea Veskov uputila je javno izvinjenje Privrednoj pravnoj akademiji iz Novog Sada i njenom rektoru prof dr Milanu Počuči zbog pogrešno interpretiranog stava u vezi sa tom institucijom u poslednjem izdanju emisije Paralela.
Publika od sada ima priliku da svake srede od 17 časova na Prvom programu Radio Beograda prati novi politički tok-šou "U sredu sa Bojanom Bilbijom". Reč je o autorskom projektu koji se bavi najvažnijim političkim, geopolitičkim i društvenim temama koje oblikuju svakodnevni život građana Srbije, ali i globalne procese koji utiču na ceo svet.
Ulični prodavci koji u većim gradovima prodaju knjige na improvizovanim štandovima, na prvi pogled izgledaju kao da zarađuju skromno, ali istina je često drugačija.
U banjalučkom naselju Lauš uhapšen je muškarac zbog sumnje na nasilje u porodici, nakon što su građani prijavili uznemirujući incident u kojem je vezao svog sina za banderu.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Kaja Kalas izjavila je danas, povodom eskalacije sukoba između Irana i Izraela i situacije u Ormuskom moreuzu da regionu Bliskog istoka "nije potrebna eskalacija, već da strane sednu za pregovarački sto i dogovore se".
Areniljas, malo selo u provinciji Sorija u unutrašnjosti Španije sa svega četrdesetak stalnih žitelja, objavio je neobičan poziv porodicama koje su spremne da započnu novi život daleko od grada.
TS Media, multimedijalni segment Telekoma Srbija, u saradnji sa Sava Centrom, od 12. do 14. juna, organizuje besplatne večernje projekcije remasterizovanih domaćih filmskih klasika na krovu Sava Centra.
Srpska srednjovekovna tradicija puna je običaja koji bi u savremenom svetu bili potpuno neprihvatljivi, a mnogi od tih običaja prikazani su u našim fimovima i serijama.
Radoš Bajić dobitnik je nagrade "Zlatni vitez" na Međunarodnom filmskom festivalu u Sevastopolju za najbolju glavnu mušku ulogu u filmu "Čuvar ikone Svetog Đorđa".
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.