Samoubistvo je, zapravo, drugi najčešći uzrok smrti mladih, odmah iza saobraćajnih nesreća, ali roditelji uglavnom relativno kasno reaguju, pogotovo kada je reč o ranoj adolescenciji, od 12. do15. godine
Šta natera tinejdžera da iznenada i, prema rečima bližnjih, "ničim izazvano" oduzme sebi život - pitanje je koje se postavlja svaki put kada mediji objave vest da je neka mlada osoba podigla ruku na sebe. Samoubistvo je, zapravo, drugi najčešći uzrok smrti mladih, odmah iza saobraćajnih nesreća, ali roditelji uglavnom relativno kasno reaguju, pogotovo kada je reč o ranoj adolescenciji, od 12. do 15. godine. Na pitanja kako mogu da prepoznaju da je njihovo dete depresivno i kada treba da zatraže stručnu pomoć, odgovaraju mr Anđela Zlatković, specijalni pedagog i porodični psihoterapeut savetovališta "Vaš psiholog", i Aleksandra Janković, psihoterapeut.
Osećanje tuge
- Tuga je univerzalna emocija. Negativna, ali zdrava. Svako će se, s vremena na vreme, osećati tužno i depresivno. Međutim, to je samo jedan od simptoma depresije koja je složeniji poremećaj raspoloženja. Ona podrazumeva kombinaciju i interakciju više simptoma, najmanje pet, koji ometaju svakodnevno funkcionisanje u roku od najmanje dve nedelje - kaže mr Anđela Zlatković i navodi koji su to simptomi:
Foto: Shutterstock
Drugari najbolje znaju
Drugari često mogu da primete da se nešto dešava sa vašim tinejdžerom, ali niko neće da bude "drukara" i to vam saopšti, kaže Aleksandra Janković.
- Roditelji mogu da razgovaraju sa drugarima, ali treba biti vrlo vešt u tome. Treba naći suptilan način da saznate kako funkcioniše vaše dete kad nije pod budnim nadzorom, jer drugari i prijatelji to vide i oni će dati najbolju procenu. Roditelji takođe mogu da pomognu iz ličnog iskustva - svi smo u životu prolazili kroz razne faze kada nam je samoubistvo padalo na pamet, ali je, na sreću, do realizacije krupan korak. Ponavljajte im da je život dar i da nakon kiše neminovno dolazi sunce. Dakle, uputite im motivacionu poruku sa razumevanjem i ličnim primerima - to je put da se oni ne zatvaraju u svoju ljušturu i da nemaju utisak da ih okolina odbacuje - poručuje psihoterapeut.
- osećanje tuge i uverenja o bezvrednosti, bespomoćnosti, krivici koja nisu srazmerna situaciji, odnosno postoji iracionalnost u njima; nije nužno da se ispoljavaju kroz potištenost - mogu se ispoljiti i kroz bes, agresivnost
- gubitak interesovanja i zadovoljstva u većini, pa čak i svim aktivnostima
- negativne, "crne"' misli o smrti, umiranju, suicidu; osoba sebe i svet oko sebe vidi kao da posmatra kroz "crne naočare"
- izražena nesigurnost i pad samopouzdanja
- promene u kvalitetu sna - osoba spava previše, premalo i/ili isprekidano
- promene u težini - dolazi do poremećaja apetita, pa osoba jede premalo ili previše (posledično mogu da se razviju i neki od poremećaja ishrane)
- somatske tegobe - glavobolja, digestivni problemi
Kad roditelji "ne vide"
- Mladi depresiju mogu da ispoljavaju na nešto drugačiji način nego odrasli, te može dugo da ostane neprimećena. Njihova tuga može da bude kamuflirana ljutnjom, prkosom, buntom, preokupiranošću fizičkim izgledom ili pak nemarnošću prema sebi, promenom stila oblačenja, a ne nužno razdražljivošću i povlačenjem. Mogu da budu izraženi nisko samopouzdanje i samokritičnost, pa sebe često opisuju kao glupe, loše, neprihvaćene - navodi mr Anđela Zlatković.
Iz toga može da se razvije i promiskuitet kao disfunkcionalno ponašanje kom osoba pribegava kako bi dokazala sebi da je voljena i prihvaćena, smatra naša sagovornica. Međutim, kada to ne postigne - depresija se produbljuje.
Foto: Pixabay
- Određeni broj mladih će, pod uticajem svih ovih negativnih uverenja i osećanja, razviti i suicidne misli, koje mogu da vode u samopovređivanje, pokušaje samoubistva i samoubistvo. Ukoliko se one održavaju, neophodno je što pre obratiti se za stručnu pomoć! - apeluje mr Anđela Zlatković i dodaje:
- Već na prve znake značajnijih promena u raspoloženju treba reagovati. Većina adolescenata neće sama potražiti stručnu pomoć, verujući, s jedne strane, da bi tako i zvanično bili etiketirani kao drugačiji, a s druge da se ništa ne može promeniti - ali oni žele da ih drugi čuju, razumeju i da im pomognu. U praksi je čest slučaj da roditelji "ne vide" da se dete ne oseća dobro, a promenu raspoloženja objašnjavaju kao razmaženost, kao nešto što je dete umislilo jer mu je sve pruženo i nema razloga da bude nesrećno. Zato je neophodna informisanost roditelja o depresiji, kao i drugih odraslih koji su svakodnevno u kontaktu sa decom.
Zaboravljene nagrade i pohvale
Prema mišljenju prihoterapeuta Aleksandre Janković, izreka da je "od kolevke pa do groba najlepše đačko doba" uopšte ne stoji.
- Mladi u tom uzrastu vrlo često su nespremni da se suoče sa mnogim problemima, ne poseduju socijalne veštine u dovoljnoj meri, osetljivi su na kritiku, na odnos vršnjačke grupe, tako da i te kako mogu da razviju ozbiljnu depresiju, pogotovo kada postoji pritisak sredine, prevelika očekivanja roditelja ili njihova sopstvena. Neuspeh tako, uključujući i onaj na ljubavnom planu, može da bude doživljen kao ozbiljno razočaranje i da bude povod da neko digne ruku na sebe. Okolina često zna da minimalizuje ljubavne probleme, a odrasli zaboravljaju da je i njima tada u životu to bio najvažniji aspekt. Rešenje je da se prosto o tome razgovara - savetuje Aleksandra Janković.
Foto: Shutterstock
Stoga je važno da svi iz okruženja, roditelji, nastavnici, treneri, razviju osetljivost, senzibilišu se na dečije probleme, da bi imali uvid u to šta se sa njima dešava.
- Ljudi koji su na bilo koji način povezani sa mladima trebalo bi da nauče koja je to dobra mera vaspitanja - da im ne daju samo zabrane i ograničenja, već pohvale i nagrade. Pohvala je uvek mnogo efikasnija od bilo kakve kazne. Ljudi su zaboravili da kažu "Hej, što ti je ovo lepo" ili "Kako si ovo dobro uradio/la" - primećuje Aleksandra Janković.
Verovanje, međutim, da kada neko mnogo priča o tome da će se ubiti zapravo ne misli da to sprovede u delo, jednostavno nije tačno, naglašava naša sagovornica. To je apel zdravog dela osobe, apel za pomoć, jer nije u stanju na drugi način da to saopšti okolini.
Foto: Shutterstock
- Jako loša praksa jeste i zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci koja ide uz depresiju, a koja dovodi do gubitka samokontrole. Neko možda nije imao nameru da se ubije, ali pod uticajem psihoaktivnih supstanci može da se upusti u aktivnosti koje su potencijalno opasne po život. To se odnosi na selfije na opasnim mestima, penjanje na vagone i slično. Adolescenti, inače, imaju ogromnu šansu da se izvuku iz raznih problema, da se razviju, ali i da se ti njihovi problemi pogoršaju. Sve zavisi od ličnosti, ali i rada na sebi - smatra Aleksandra Janković i zaključuje:
- Ja ne mogu da verujem da je u 21. veku sramota otići kod psihologa ili psihoterapeuta. Sada postoje i telefoni za prevenciju suicida, nekima više odgovara takav oblik razgovora. Bez obzira na to, s druge strane žice će uvek biti osoba koja jako dobro razume o čemu govorite.
Svako od nas ima određena uverenja, pozitivna ili negativna. Ipak, važno je znati da smo mi sami kreatori svoje sudbine, a samim tim i kreatori svojih misli. Negativna uverenja su blokade koje nas sputavaju da napredujemo i ostvarimo željeno, a pravi primeri za to su sledeće izjave: "Neću uspeti!", "Preslaba sam da bih to učinila", "Od mojih želja neće biti ništa!" ...
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Svako od nas ima određena uverenja, pozitivna ili negativna. Ipak, važno je znati da smo mi sami kreatori svoje sudbine, a samim tim i kreatori svojih misli. Negativna uverenja su blokade koje nas sputavaju da napredujemo i ostvarimo željeno, a pravi primeri za to su sledeće izjave: "Neću uspeti!", "Preslaba sam da bih to učinila", "Od mojih želja neće biti ništa!" ...
Organizatori festivala Belgrade Music Week oglasili su se saopštenjem u kojem su demantovali da je sinoć tokom završne večeri festivala došlo do incidenta.
Reakcije nakon subotnjeg veličanstvenog skupa održanog u Beogradu, gde se, prema procanama MUP-a okupilo neverovatnih 207.000 građana Srbije, poštovalaca politike predsednika Aleksandra Vučića, ne prestaju da se nižu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poslao vaćnu poruku građanima Srbije na Instagram nalogu kroz video objavu na kojoj se vide kadrovi jučerašnje posete predsednika porodici Veljković iz Senjskog Rudnika.
Poslanica Jelena Pavlović koja je juče govorila na blokaderskom skupu u Kraljevu, donedavno je vodila ljude da aplaudiraju predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Miloš Bešić, profesor i blokader na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, gostovao je sinoć u "Utisku nedelju" i tom prilikom istakao da se opozicionari nikada neće odreći svojih ambicija u korist "studenata".
Rat blokadera znatno se pojačao posle debakla blokaderskog skupa održanog u Kraljevu pod nazivom "Sve se vidi na Vidovdan",,a među blokaderima se podele samo nastavljaju. Tako je i ostavku na mesto narodne poslanice dala i Jelena Jerinić.
Najtopliji grad u 13 časova je Kikinda, gde je izmereno 38 stepeni, a najsvežije je na Kopaoniku 23 stepena, rekli su iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Postoje mesta koja kao da priroda ljubomorno čuva vekovima. Jedno od njih nalazi se na obroncima Fruške gore, među gustim šumama i pitomim pejzažima Srema, okruženo brojnim srpskim svetinjama - nadaleko čuvenim manastirima.
Tog 29. juna, iako je prethodnog dana glavna tema bio Balkanski savez Turske, Grčke i Jugoslavije, što se direktno odnosilo na njihov život, a naročito u svetlu činjenice da je zemlja još uvek bila u grču od sukoba sa Staljinom i Sovjetskim savezom koji je trajao neprekidno već šest godina, zbog čega je svaka vest koja se odnosila na političko pozicioniranje Jugoslavije u međunarodnim odnosima bila od izuzetne važnosti, čitaoce "Večernjih Novosti" ponovo je sačekala stara tema koja je već danima dominirala - Gvatemala.
Naizgled bezazleni predmeti u prtljagu, na graničnim prelazima mogu biti zaplenjeni, ili da u najboljem slučaju, zbog njih dobijete visoku novčanu kaznu.
Naučnici su otkrili da ljudski smeh ima mnogo dublje evolutivne korene nego što se verovalo. Novo istraživanje sugeriše da isti ritam smeha delimo sa velikim čovekolikim majmunima već 15 miliona godina.
Viši sud u Negotinu danas je Apelacionom sudu u Nišu uputio na odlučivanje spise predmeta protiv Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića, optuženih za ubistvo dvogodišnje devojčice Danke Ilić 26. marta 2024. godine, radi odlučivanja o podnetoj žalbi.
Žestoka tuča dogodila se noćas, sat vremena nakon ponoći, na uglu Sarajevske i Durmitorske ulice u Beogradu, nakon bezazlene rasprave dvojice muškaraca. Jedan od njih zadobio je teške telesne povrede.
Bivša gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski, optužena da je koruptivnim radnjama oštetila gradski budžet, zatražila je da joj se sudi u Beogradu ili Kragujevcu, smatrajući da niško pravosuđe nije u stanju da donese nepristrasnu odluku zbog pritiska javnosti i navodne pristrasnosti.
Apelacioni sud u Novom Sadu doneo je drugostepenu presudu u slučaju vaspitača I. O. (28) iz Bogojeva kod Odžaka, kojom je prvostepena presuda preinačena i izrečena maksimalna kazna od 20 godina zatvora.
Predsednik Irana Masud Pezeškijan izjavio je danas da će, u skladu sa nedavno postignutim sporazumom sa Sjedinjenim Američkim Državama, Iranu biti vraćeno šest milijardi dolara od ukupno 12 milijardi dolara zamrznutih sredstava koja se nalaze u Kataru, kao i da će Teheran nastaviti napore za povratak preostalog novca.
Predsednik Rusije Vladimir Putin odbacio je ukrajinski predlog da se borbena dejstva ograniče na četiri regiona, poručivši da Moskva neće prihvatiti dogovor koji bi Oružanim snagama Ukrajine dao predah i omogućio im da prebace trupe na najteže delove fronta.
Više od 1.300 smrtnih slučajeva zabeleženo je u Evropi od 21. juna zbog ekstremnih vrućina, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija, dok se kontinent suočava sa jednim od najtežih toplotnih talasa poslednjih godina.
Sjedinjene Američke Države i Iran postigli su dogovor o obustavi međusobnih napada i planiraju sastanak u utorak u Dohi, gde će se razgovori nastaviti oko najopasnije tačke nove krize — bezbednosti plovidbe kroz Ormuski moreuz.
Glumac Predrag Miki Manojlović odbio je reditelja Stivena Spilberga, a francuskom predsedniku Emanuelu Makronu je u lice rekao istinu o Kosovu i Metohiji.
Pevač Emir Habibović čeka čeka svoje šesto dete sa 15 godina mlađom suprugom Tamarom, a sada je objavio još jednu vest o prinovi u porodici - dobiće i unuče.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.