OŽIVLJAVANJE za POČETNIKE! Kako nekome ko se SRUŠIO PORED VAS da pružite PRVU POMOĆ?

Šta je srčani zastoj i kako nekome ko se srušio pored nas treba pružiti prvu pomoć, objašnjava primarijus dr Marija Radulović, specijalista urgentne medicine...

Prilično je neprijatno izgledalo kada se zbog srčanog zastoja danski fudbaler Kristijan Eriksen nedavno samo srušio na terenu i ostao bez svesti. Srećom, na takvim događajima uvek su prisutne lekarske ekipe koje mogu da pruže prvu pomoć dok se stanje ne stabilizuje toliko da osoba može da se odvede u bolnicu, ali takve situacije mogu da se dogode svakome od nas, tamo gde u blizini nema lekara. Šta je srčani zastoj i kako nekome ko se srušio pored nas treba pružiti prvu pomoć objašnjava primarijus dr Marija Radulović, specijalista urgentne medicine.

Prvi korak: pozovite 194

- Iznenadni srčani zastoj - akutni zastoj cirkulacije krvi prouzrokovan prestankom rada srca - može da se desi bilo kome, bilo kada (u trenutku kada to ne očekujemo), često bez prethodne najave i bez vidljivih oštećenja srca. Najčešći uzroci su kardijalni (aritmije, akutni infarkt miokarda, kardiomiopatije, srčane mane, disekcija aneurizme aorte, ruptura srca, perikardna tamponada /nakupljanje tečnosti/, koronarne embolije, srčani tumori, bakterijski endokarditisi...), ali mogu biti i nekardijalni (pneumonija, astma, trovanje gasovima, neurološke bolesti, epilepsije, metaboličke bolesti, lekovi, droga, alkohol, alergijske reakcije, traume, strujni udari...) - navodi dr Marija Radulović.

Foto: Shutterstock

Ovo je naglo nastalo i veoma dramatično zbivanje, dodaje naša sagovornica, pa je pomoć u ovakvim situacijama potrebno pružiti odmah, a radi se zapravo o reanimaciji, odnosno oživljavanju.

- Pre reanimacije moramo da proverimo sigurnost žrtve, ljudi u okolini, pa i nas samih, na primer, da li postoji opasnost od strujnog udara, udara vozila u saobraćaju, pada i slično. Zatim proveravamo stanje svesti, najbolje tako što ćemo glasno da pitamo osobu da li je dobro. Ako ne odgovara, unesrećenog okrećemo na leđa i laganim zabacivanjem glave unazad i podizanjem donje vilice otvaramo disajne puteve - sugeriše dr Radulović.

Nakon ovog postupka gledamo, osluškujemo i osećamo njegovo disanje - gledamo da li se pomera grudni koš, slušamo zvuk disanja, osećamo strujanje vazduha na našem obrazu. Ako normalno diše, osobu stavljamo u bočni ležeći položaj i pozivamo hitnu pomoć (194).

- Ako ne diše (nakon poziva hitne pomoći), započnite sa merama reanimacije, odnosno masažom srca. Kleknite sa strane pored unesrećenog sa blago razmaknutim kolenima i oslobodite mu grudni koš (raskopčajte jakne, džempere...). Stavite koren vodećeg dlana na sredinu grudnog koša (donja polovina grudne kosti), preko njega drugi dlan, ispreplićite prste, ispravite laktove i svojom težinom pritiskajte, utiskujte grudnu kost (izvodite kompresije) u dubinu oko 5-6 centimetara, brzinom oko 100-120 puta u minuti - objašnjava specijalista.

Šansa za preživljavanje

Nakon 30 kompresija otvorite disajne puteve zabacivanjem glave i podizanjem donje vilice, savetuje doktorka.

Foto: Shutterstock

- Zatim stavite ruku na čelo unesrećenog, a palcem i kažiprstom iste ruke mu začepite nos. Vrhove prstiju druge ruke stavite na vrh brade i dodatno otvorite disajne puteve podizanjem brade. Zatim sledi uduvavanje vazduha u usta unesrećenog, i to dva puta, prislanjanjem naših usta na njegova. Nakon dva udaha nastavite sa kompresijama - odnos je 30:2, odnosno 30 kompresija, pa dva uduvavanja vazduha - sugeriše dr Radulović.

Ako vam je neprijatno da dajete veštačko disanje "usta na usta", nemojte, ali to ne sme da vas spreči da radite sve ostalo.

- Ukoliko niste u mogućnosti da žrtvi na ovaj način pružite veštačko disanje, recimo, plašite se infekcije, žrtva ima krv na ustima ili je povraćala, sprovodite samo masažu srca. Reanimaciju radite sve dok ne stigne stručna pomoć ili primetite da unesrećeni dolazi svesti tako što otvara oči, kašlje, normalno diše... - navodi doktorka i opominje:

- Nagli prestanak rada srca se po pravilu završava smrću. Postupkom reanimacije (BLS, eng. Basic Life Support - osnovno održavanje života), a potom i hitnom medicinskom pomoći u određenom broju slučajeva se može nekom spasti život.
 

 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.