U BEOGRADU JE BILO SEDIŠTE SOVJETSKE CRNOMORSKE FLOTE, PRE TOGA KOMANDA GESTAPOA... Zgrada je tu i danas i pravo je blago srpske prestonice...

Zgrada današnjeg Parobroda jedna je od najznačanijih predstavnika arhitekture beogradske moderne i art dekoa. Ovo višespratno zdanje na samom uglu Jevremove i Kapetan-Mišine u svojoj prvobitnoj zamisli bilo je izgradjeno za potrebe Austrijskog Dunavskog parobrodarskog društva (Erste Donau-Dampfschiffahrts-Gesellschaft) u Kraljevini SHS

Podignuta je u periodu između 1924. i 1926. godine. Te 1923. godine iz Beča, gde je bilo sedište kompanije  Dunavskog parobrodarskog društva, stigli su idejni projekti čuvenog arhitekte  Aleksandra Popa. Sama izrada zgrade poverena je arhitekti Stevanu Tobolaru. 

Objekat je najraniji primer modernističke arhitekture u Beogradu. Sa vidnim uticajem bečke secesije i češkog kubizma dva krila zgrade napravljena su da podsećaju na dimanjake parobroda, a ulaz u zgradu na kabinu broda. Iznad ulaza nalazi se natpis ,,Prvo parobrodarsko društvo,, sa godinom gradnje i  sidrom- simbolom društva.

(VIDEO) METOHIJA JE SRPSKA SVE DOK GORIOČ BDI NAD NJOM! Legenda kaže da je Bog svetinju na to mesto postavio - SRBI SE NISU MOGLI SLOŽITI OKO...

Zgrada je više puta menjala svoju namenu i stanare, pa je jedan od njenih poznatijih stanovnika pre Drugog svetskog rata bio i Pavle Beljanski, poznati kolekcionar i srpski diplomata. Za vreme Drugog svetskog rata ova zgrada, kao i mnoge druge u Beogradu, bila je jedno od sedišta Gestapo-a i  nemački Crveni  krst. Nakon toga - Komanda Sovjetske crnomorske flote.

Sve do početka 21.veka u njoj je bila smeštena i Švajcarska ambasada, Centar za kulturu Stari grad, vrtić... Od 2010. godine ovde se nalazi Ustanova kulture ,,Parobrod,, gde se u okviru zgrade nalaze i  bioskopska sala  ,, Dragan Nikolić,, i dzez klub. Od 2019.godine  ova zgrada pod zaštitom je države.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.